Kultura

SEĆANJE NA MLADALAČKU LJUBAV

SEĆANJE NA MLADALAČKU LJUBAV

O pozorišnoj predstavi „Nobelovac i ja“, po romanu M. Finemana, režija Stefan Sabljić, u izvođenju Jelisavete Seke Sabljić i Branka Bana Vidakovća, Dom kulture, četvrtak 25. januar

Drugi deo pozorišne sezone 2017/18 i prva predstava u ovoj godini u Domu kulture, počeo je furiozno, urnebesnom komedijom bulevarskog tipa „Nobelovac i ja“, po romanu američkog pisca M. Finemana, u režiji poznatog reditelja Stefana Sabljića i sa velikom glumicom, dobitnicom „Dobričinog prstena“, „Zlatnog ćurana“, „Velike Žanke“, Jelisavetom Sekom Sabljić i prvakom Narodnog pozorišta Brankom Vidakovićem. Sala (683 mesta) ispunjena do poslednjeg mesta, publika koja prosto obožava glumicu koja je na sceni više od pedeset godina, došla bi da čuvena Seka Sabljić čita samo telefonski imenik. Samo pojavljivanje velike glumice na sceni izazvalo je gromoglasan smeh u publici i bio dobra uvertira za ono što nas je čekalo u narednih šezdesetak minuta.
Marsela, dama u godinama, žena stručnjaka za žuljeve i Igi, njen obožavalac iz mladosti, a sada čuveni naučnik i Nobelovac,
sreću se nakon mnogo godina, u nekom hotelu na Floridi. Svako je tu iz svojih, posebnih razloga. Opušteni razgovor obavezno vodi u sećanja na doba mladosti i nevinosti, dečju ljubav i zanesenost. Sećanje na mladalačku ljubav i igru ume da bude pravi podstrek i adrenalin na ljude u godinama, koji i pored životnog uspeha, traže razlog da ožive i usmere svoj sve učmaliji život.
Seka i Bane znalački, umešno vode svoje likove u niz svima prepoznatljivih životnih situacija, u kojima ima dečje radosti, humora i uvek peckave erotike. Rediitelj je iskoristio ono najbolje u glumcima, koji su se, uz dobru navigaciju, lako otisnuli u vode urnebesne komedije, zavodljivog humora, na tankoj liniji zabave i uveseljavanja publike, ali ipak, ni jednog trenutka ne skliznuvši u banalnost. To mogu samo veliki glumci sa ogromnim iskustvom i reditelj koji zna šta tačno hoće. Disciplina je u predstavi prisutna do samog kraja, a sve se neobavezno završava intimnim poveravanjem glumaca na kraju, koji na radost publike, kažu i koju reč o sebi i svojoj privatnosti, onoj glumačkoj, pre svega.
Veiki uspeh kod publike uvek željne smeha i zabave.

Dušan Darijević

Foto: Milan Bojanović

 

Оставите одговор