Virusolog i mikrobiolog iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler ističe da je „minimalna verovatnoća da se desi da vakcina (protiv koronavirusa) ne štiti, ona može samo da štiti malo manje“, navodeći da ukoliko onaj ko je vakcinisan dođe posle toga u kontakt sa virusom to će samo povećati nivo zaštite kod njega. Kaže i da je bilo nemoguće sprečiti pojavu novog soja virusa i novi talas pandemije. Takođe je ukazao da koliko god brže može da se sprovede vakcinacija, to će rezultat biti efikasniji.
„Vakcina je uvek poraz. Vi kad krenete u vakcinaciju morate da se pomirite sa činjenicom da ćete proizvoditi nove sojeve, da će se oni javljati pod pritiskom vakcinacije, pod pritiskom zaštite ljudi. Kad virus pokuša da inficira nas koji smo vakcinisani ili preležali koronu, on mora da se bori jer neće moći to lako da učini, i u toj borbi on sebe promeni unekoliko, da bi ponovo mogao da nas inficira. Ali on nikada ne može sebe toliko da promeni da nas, koji smo preboleli, inficira tako da izazove tešku kliničku sliku. Znači, on počinje da se menja samo da bi mogao da se umnožava tako da ga tolerišemo, tako da ne postoji vakcina koja apsolutno ne štiti. Minimalna je verovatnoća da se desi da vakcina ne štiti, ona može da štiti samo malo manje“, kaže Šekler.
„Oni koji su vakcinisani neminovno će stupiti u kontakt sa virusom i povećaće se nivo zaštite. Stoga, nećemo morati da se vakcinišemo svake godine, nego ćemo ući u situaciju da ćemo suzbiti virus i polako početi da ga kontrolišemo“, predviđa Šekler i kao primer navodi koke nosilje, koje su šest meseci posle vakcinacije protiv korone imale tri puta veću zaštitu, posle čega je utvđeno da su u međuvremenu došle u kontakt sa virusom.
Na pitanje kojom brzinom bi trebalo sprovesti vakcinaciju, on kaže „koliko god može brže da se uradi to će rezultati biti efikasniji“.
„Ako su brojke o (dosadašnjem) broju vakcinisanih tačne, ja sam zadovoljan, jer se sistem još uigrava, i biće sve brže i efikasnije. Nadam se da će se nastaviti ovim tempom i da će biti još brže“, navodi Šekler.
Šta znamo o novom soju korone?
A na to šta se trenutno zna o novom britanskom soju koronavirusa, za koji se tvrdi da se brže širi i izaziva veću smrtnost, on kaže da se „pouzdano zna samo da postoji i da se unekoliko razlikuje od ostalih sojeva korone“.
„Hiljade oblika ovog virusa postoji. Mi, ustanovljavajući pojedine mutacije na pojedinim mestima, pokušavamo to da povežemo sa nekim manifestacijama tog virusa, a najčešće to radimo u odnosu na prenosivost i na težu kliničku sliku, jer nas u ovom trenutku to najviše zanima“, ukazuje on.
„Što se tiče ovog novog britanskog soja ja bih samo da obavestim ljude koji to ne znaju da je on zabeležen u 50-ak zemalja, da je južnoafrička varijanta tog britanskog soja zabeležena u 20-ak zemalja, i da sem toga što se ekskluzivno objavi da se u tim zemljama pojavio taj soj, posle nekoliko dana o tome nema govora u medijima. Šta to govori? Govori da se ni u tim zemljama ništa bitno nije promenilo“, dodaje Šekler.
Da li je bitno kojom ćemo se vakcinom imunizovati?
Na pitanje da li je bitno kojom ćemo se vakcinom imunizovati, on kaže da je on želeo, na osnovu podataka kojima raspolaže, najradije da primi rusku vakcinu, ali na kraju je u subotu primio kinesku, jer ruske u Kraljevu, gde živi i radi, nije bilo.
Dodaje da je „najbezbednija vakcina koju možete da imate kineska, ona je malo manje efikasna, ali to ne treba da vas brine u smislu da ste manje zaštićeni“. Navodi i da su kod nje zagarantovane minimalne reakcije, „jer imate mrtav virus koji ubacujete u svoj sistem. Ako se i desi da se zarazite imaćete vrlo blage simptome koje možda nećete ni osetiti“.
Za žive vektorske vakcine, poput Astrazenekine i ruske, kaže da mogu da izazovu malo veću temperaturu, malo veće alergijeske reakcije, ali da zato stimulišu celularni imunitet, za razliku od kineske koja stimuliše humoralni.
Za Fajzerovu i Moderninu vakcinu, koje su RNK vakcine, navodi da imaju veoma efikasne rezultate, ali pošto on nema iskustva sa tim novim tipom vakcina, obazriv je, jer prosto želi da vidi šta će biti kroz godinu dana.
Alergija na penicilin nije smetnja za vakcinaciju
Na pitanje da li mogu da se vakcinišu oni koji su alergični na penicilin, kaže da „ako je neko alergičan na penicilin, ili na jagode, prašinu, grinje, ujed pčele, jaja, nikakve tu razlike nema u odnosu na vakcinaciju bilo kojom od prisutnih vakcina“.
„To što je bila reakcija na penicilin, čak i da je bio anafilaktički šok, pobogu u ovim vakcinama nema penicilina, ako nema penicilina i ako taj čovek nije alergičan na bilo koju komponentu ovih vakcinu nema razloga da se ne vakciniše, ali uz pojačanu obazrivost, vakcinisati ga i ostaviti duže sat vremena ili koliko treba da bude pod nadzorom lekara“, ukazuje Šekler i dodaje da jedino ne sme da se vakciniše osoba koja je imala anafilaktički šok na neku od vakcina ili na neku komponentu vakcina.
Na pitanje da li ćemo u 2021, što se tiče pandemije koronavirusa, doseći svetlo na kraju tunela, on kaže da je optimista i ističe da će se „stvar završiti brže nego što bilo kome sada izgleda“, ne želeći da precizira kada bi to moglo da bude.
Izvor: N1
