„Ко зида добро, самим тим руши зло“
Овим речима су из „Ултра тркача Србије“ позвали све вољне да им се придруже у обнови Испоснице Светог Саве на Каблару. Њихов позив дошао је до многих, па је 9. маја по стрмим литицама ходила „војска“ доброте, сабрана из многих градова Србије, Републике Српске, Црне Горе… Нико их није бројао, али довољно је рећи – када су до Савиних вода већ стигли они који су први кренули, још је било оних који су у подножју, код ресторана „Дом“, преузимали свој део терета. Међу њима највише младих. Раме уз раме са њима монаси и деца, од сасвим малих у наручју родитеља, до оних који су до Савиних вода могли да изнесу бар једну, можда и своју прву, врећицу песка.
Када је 2021. године братство Манастира Преображење, чији је метох Савиње, започело уређење простора око ове светиње, за коју кажу да је у самом срцу Каблара (а може се рећи и да је његово срце), није се ни слутило да ће речи „Према својој снази“, исписане руком на једном папиру поред врећа са теретом, доћи до толико људи. У почетку је била жеља да се уреди завршни део стазе и поткреше шибље, да се изравна плато испред црквице посвећене великом српском Светитељу. Али, како кажу у братству Преображења, по Божијој промисли и по благослову Светог Саве, стално су се јављали нови који би да дају свој допринос – у знању, материјалу, физичком раду…
За протеклих пет година до светилишта су изнете тоне и тоне материјала, цигли, песка, воде, гвожђа… Од сиге и цигле изграђен је конак, од дрвета звоник и помоћна зграда. Камено степениште и зид, од истог материјала као конак, заменили су стару жичану ограду. Уређен је и велики плато одмах поред светилишта, постављене су клупе и две ограде, једна од кованог гвожђа уз сам плато, и дрвена дуж степеништа. На подзиди је у мозаику фреска Светог Саве, уређен је зденац Свете (Савине) воде, а до саме цркве постављен је горионик за свеће… Где год се могло, направљени су сливници за кишницу и воду, чак и ону која избија из стена, која се сва слива у десетак великих цистерни, опет оплетених каменом. Уређен је и поплочен мали видиковац, где ће бити постављене клупе. Засађено је дрвеће, зимзелено и украсно, које је у ове пролећне дане и само кренуло пут висина.
Заједница „Ултра тркач Србија“од самог почетка је уз монахе градитеље. Просечно, сваке године за обнову Савиња органазивали су по десет акција, а за сваку је изнето по двадесетак тона материјала. Далибор Даничић, један од покретача, каже да су, ипак, највеће благо људи који дођу, не питајући никад да ли киша пада или сунце пржи. И то је потврда благослова Светог Саве, који их, како каже Далибор, ту сабира и сакупља:
– Када се саберемо у заједницу увек смо више оно што ћемо бити, него оно што јесмо. И ово је најплодније тло за семе, попут ове деце, па и нас самих, јер увек, ако смо прави, останемо у срцу деца. Стално се враћам на ране хришћане, који су, ако су и крили то што сведоче и исповедају, били спремни да страдају за то. Уједно, носили су толику радост у својим срцима и очима, да ко год би их срео, питао би се шта је са тим људима. Тако и овде – неко ко случајно или по промисли Божијој прође овуда, пита се шта се дешава. На нама је једино да приказујемо да свако наше сусретање није ништа друго до сусрет са Богом – речи су Далибора Даничића које описују посебан дух који се осећа у свакој акцији.
Први пут на акцији била је породица из Добоја. Љубомир, Марина, Тања и девојчице Доротеа и Евгенија кренули су раном зором да би стигли у Овчар Бању.
– Долазили смо овде раније, само у пролазу, да бисмо видели које благодети имају. Сада смо дошли да се уградимо, духовно и физички, у овај подухват. Пратимо преко мрежа акције у Овчар Бањи, али смо изненађени бројем људи, посебно због лошег времена. Више пута смо желели да учествујемо, а сада смо видели објаву раније, па смо одлучили да дођемо – рекли су нам Добојци који су дошли у име организације „Сви за Космет“.
После заједничке молитве и благослова оца из Преображења, свако је према својој снази понео ка Савиним водама оно што је братство припремило. Све је и у овој акцији подсећало на давна времена када је владика Николај Велимировић покренуо изградњу црквице посвећене Светом Сави. Баш као и те 1938. године, до светиње се може само кораком, уском и у великом делу стрмом стазом, којом не може ниједна товарна животиња. Зато је на рукама и леђима изнет сав материјал, баш као и данас што се носи. Исти занос, осмехе и енергију будиле су речи: „можеш ти то, устани, свака част…!“ Како се сваки пут чује од монаха, велика духовна радост олакша сваки терет и чини чуда.
Тоне материјала, воде, цигли и песка, изнетог за свега неколико сати ни овог пута нико није бележио. Многи су се више пута враћали и поново са теретом прелазили стазу до одредишта. Дивовски су неки понели и по десет цигли у свом ранцу. Није тешко, говорили су, иако за тај „једва“ километар треба смоћи снаге, телесне и духовне, јер сваки корак, по козијој стази испреплетаној стењем и камењем, по киши коју нико није озбиљно схватио, значио је корак ка себи, зарон ка дубљој вери. И доказ живог благослова Светог Саве.
Весна Тртовић
Фото: В. Т. и „Ултра Тркач Србија“
(Опширније у писаном издању недељника „Чачански глас“)
СВЕТА ВОДА
Савина вода, Савина црква, Савина испосница, Савиње – имена су која и данас живе међу Кабларацима. Црква је изграђена 1938, на месту где су нађени остаци старијих грађевина и извор Свете воде, како га је од давнина народ називао, а за који се верује да је чудотворан и да лечи главобољу и очне болести. Црква је освештана тек 31. јула 1961. У своду пећине, изнад саме цркве, пронађени су трагови разнобојног малтера, за које кажу да су остаци фресака. Црква је неколико пута обнављана, а последња велика санација била је 1980. године.
Братство Преображења, чији је метох Савина вода, раније је вршило службу на празник Пренос моштију Светог Саве (19/6. мај), а Свету Литургију сваке младе недеље, почев од Томине недеље, па све до Митровдана. Сада, кажу, то је много чешће, уз присуство великог броја верника, чак понекад дође и више стотина, не само из Чачка.
