ВОЋЊАЦИ НИЧУ, А ПАШЊАКА ЈЕ СВЕ МАЊЕ
Трансформација пољопривреде у Србији још увек није завршена, а процеси који се и даље одвијају су тесно повезани са економском транзицијом, као и процесом приступања Европској унији. То се првенствено огледа у променама у власничкој структури, величини газдинстава и коришћењу земљишта, што су показали и резултати истраживања „Структурне промене у пољопривреди и утицај на економски раст“, које је објавио Републички завод за статистику. Истраживање је урађено на основу поређења података из два последња пописа пољопривреде, о којима смо посебно разговарали са аграрним економистом Радованом Шеварлићем из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.
Резултати пописа пољопривреде и пописа становништва у нашој земљи су показали да су на структурне промене у пољопривреди изразито утицали неповољни демографски трендови на руралном подручју: пад броја становништва у руралним насељима, који је био двоструко бржи од пада броја укупног становништва, тренд пада броја чланова по домаћинству, интензиван процес демографског старења и неповољна образовна структура. Такође, структурна анализа резултата пописа пољопривреде 2012. и 2023. указала је на бројне неповољне трендове у структури коришћеног пољопривредног земљишта и породичних газдинстава. Заустављена је фрагментација поседа, али је настављен тренд пада броја газдинстава са искључивим приходима од пољопривреде, као и становника ангажованих на пољопривредним активностима (2012. године сваки пети, а 2023. године сваки шести становник).
Процес демографског пражњења руралног подручја Србије је посебно интензивиран у међупописном периоду од 2011. до 2022. године (укупан пад броја становништва износио је 7,5 одсто, док је пад броја становништва на сеоском подручју био 13,3 одсто). Како наводи аграрни економиста Радован Шеварлић, саветодавац из ПССС Чачак, за Србију је, као и за већину земаља у транзицији, карактеристично високо учешће руралног у укупном становништву, што је код нас присутно у дужем периоду. Ипак, у последњих десет година, односно, између два пописа пољопривреде, у нашој земљи је дошло до значајног смањења сеоског становништва.
– Када се упореде резултати пописа пољопривреде из 2012. и 2023. године, за протеклих десет година у нашој земљи је дошло до пада руралног становништва за око 22 процента, односно, за 389.000 становника. Смањио се и просечан број чланова по домаћинству са 3,05 на 2,75, а просечна старост становништва у сеоским срединама је повећана са 43,3 на 45 година. Овакве тенденције су могле да се предвиде још почетком транзиционог периода, јер су то трендови који су присутни и у неким другим земљама са негативним природним прираштајем. За овај период код нас је карактеристично то што је дошло до пада стопе незапослености, што је донело промене и у нашој пољопривреди. То се огледа, пре свега, у паду стопе незапослености руралног становништва са 20 (у 2012.) на 9,3 процента у 2023. години, јер је дошло до веће потражње радне снаге. Многи људи у руралним срединама су нашли неке друге послове који нису везани за пољопривреду. Недостатак радне снаге, посебно у јеку великих пољопривредних радова, из године у годину све је изразитији и у чачанским селима – наводи Шеварлић.
Аутори истраживања „Структурне промене у пољопривреди и утицај на економски раст“ су указали на то да се пољопривредна газдинства у транзиционим земљама, међу којима је и Република Србија, разликују од оних у развијеним европским државама у погледу: аграрне структуре, економске снаге, специјализације, нивоа механизације и структуре запослености. Поред незавршеног процеса трансформације, пољопривредни систем у Србији се суочава и са новим изазовима као што су климатске промене и деградација животне средине, као и биодиверзитета. Ипак, као највећи недостатак пољопривредног сектора наше земље у поређењу са развијеним транзиционим европским државама истиче се велики заостатак у продуктивности рада.
И Шеварлић сматра да наши пољопривредници нису постигли одговарајућу продуктивност рада, која би им обезбедила и бољу конкурентност на тржишту. Суочени са бројним проблемима у производњи, међу којима су и све наглашеније климатске промене које значајно угрожавају пољопривреду, наши произвођачи оскудевају у средствима које би требало да уложе у нове технологије и подизање степена продуктивности рада.
– Данас није могуће организовати било какву пољопривредну производњу без субвенција, а посебно не ону која ће бити конкурентна. Поред тога што се носе са дугогодишњим проблемима који су постали карактеристични за нашу земљу, наша пољопривреда се сада суочава и са великом светском кризом која се прелила и на наше тржиште. Поред драстичног поскупљења пољопривредног репроматеријала, произвођачи имају и отежани пласман одређених пољопривредних производа, што је случај, рецимо, и са нашом јабуком која је, због ратног сукоба у Украјини, изгубила своја стара тржишта. Са огромним проблемима у производњи, као и пласману робе, суочавају се и наши малинари. Сточарство нам је још ранијих година спало на ниске гране и тешко се опоравља… У протеклих неколико година, велике штете пољопривреди су нанеле климатске промене, пре свега, тропске врућине и незапамћене суше, позни пролећни мразеви, град, олујни ветрови… И у наредном периоду ће се смањивати број регистрованих пољопривредних газдинстава. Још увек имамо велики број мањих пољопривредних газдинстава која се баве „сваштарењем“, где пољопривреда није основни извор прихода. Сасвим је извесно, а таква тенденција је била сасвим уочљива и у протеклих десет година, да ће се и у наредном периоду издвајати све већи број комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, која ће моћи да обезбеде неопходан опсег производње – објашњава Шеварлић, посебно истичући да ће у наредном периоду наша држава морати да издваја значајнија средства за пољопривредне субвенције, како би произвођачи могли да одрже своју производњу, али истовремено и за унапређење сеоске инфраструктуре, што би могло да заустави даљу девастацију српског села.
В. С.
Антрфиле
ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ И СТРУКТУРА ПРОИЗВОДЊЕ
Негативни трендови бележе се и када је реч о расположивом пољопривредном земљишту, јер је оно у деценији од 2012. до 2023. године смањено са 5,35 милиона хектара на четири милиона хектара, док је коришћено пољопривредно земљиште смањено за 180.000 хектара.
Структура коришћеног пољопривредног земљишта (КПЗ) 2023. године је знатно промењена у односу на 2012. Мада је земљиште под ораницама и баштама незнатно повећано са 2,513 на 2,518 милиона хектара, у структури КПЗ је повећало своје учешће са 73,1 одсто на 77,7 одсто. Воћњаци су повећани са 163.000 на 196.000 хектара, чиме су повећали своје учешће у структури КПЗ са 4,8 одсто на 6,1 одсто, земљиште под виноградима је смањено са 22.200 хектара на 18.200 хектара. Највећи пад регистрован је код ливада и пашњака, пошто је укупна површина ливада и пашњака смањена са 713.000 на 469.000 хектара.
