Стари људи, а посебно пензионери, већ деценијама су жртве превараната, који им за велике паре често продају само „маглу“. Лаковерних је одувек било, али ови преваранти стално усавршавају своје умеће и разним начинима успевају да извуку новац и од паметнијих од себе. Последњих година у овој улози су се, осим трговаца, нашли и други „професионалци“. То показују и бројни скорашњи новински наслови. Разни мајстори, наводни службеници државних установа и служби, хуманитарци, верски мисионари, лажни родитељи лажно болесне деце, лажни просјаци и божјаци…
Најчешће жртве су стари људи који живе сами, а преваранти понекад дуже време мотре на њих, како би били сигурнији у својој прљавој работи. Догађало се да уз пљачку, жртве буду сурово мучене како би преваранти сазнали где су новац и драгоцености, па је било и трагичних исхода. Ипак, најучесталије су преваре преко телефона. Многи крију и од ближњих да су изманипулисани, пре свега, јер их је срамота, а и плаше се њихових прекора и грдње.
СКРИВАЈУ „СРАМОТУ“
Надежда Сатарић из Удружења „Снага пријатељства“ – Amity, наводи податак да је у Србији свака шеста особа старија од 65 година била жртва преваре, а тек свака двадесет пета то пријави. Бројке су, страхује она, још драстичније.
– Старије особе, а посебно пензионери, изложени су најразноврснијим манипулацијама и новчаним преварама, и то у много већој мери него што ми то знамо и што истраживања показују. Разлог је што многи то крију, не желе да причају на ту тему, срамота их је, не могу ни себи да објасне како су дозволили да наседну на превару. Неки нису ни свесни да су изманипулисани и да су купили неки артикал који им и није потребан или су га платили по вишеструко вишој цени од стварне тржишне. Они који нађу снагу, најчешће за превару кажу неком од своје деце или унука који их обилазе и са којима су у контакту. Поједини пријављују полицији, али највећи број њих то не ради, јер не верују да ће им неко ту помоћи – појашњава Надежда Сатарић.
Лепеза манипулација је широка, а преваранти прилазе жртвама на различите начине. Сатарић каже да најчешће позивају телефоном и тако обично сазнају да ли је неко пензионер и са ким живи, што им је довољно за почетак.
– Појединци унапред прибављају бројеве телефона оних који живе у старачким домаћинствима, који су болесни, теже покретни. Неки преваранти куцају од врата до врата и нуде своје услуге или наводно прикупљају помоћ за лечење неког детета или за неку хуманитарну акцију. Поједини трговци позивају пензионере на презентације производа које продају, као што су медицинска помагала, постељина, јастуци, анатомски душеци, ћебад… Нуде их наводно по приступачним ценама, обично на одложено плаћање. Неки се путем мејла или телефона обраћају старијима чија су деца и унуци у иностранству. Тако их известе да је њихова драга особа у некој невољи, да је повређена у саобраћајној несрећи или да има неки други проблем. Кажу им да треба хитно да пошаљу новац, да га уплате на рачун који шаљу, за плаћање трошкова лечења или чега већ. Неки нуде пензионерима са ниским пензијама да могу да „им среде“ у Фонду ПИО да добијају веће пензије, али кажу им да за ту услугу треба платити некој особи из Фонда, наравно, преко њих – неки су од бројних начина „изнуде“ новца од старијих које наводи Надежда Сатарић.
„МАЈСТОРИ“ ЗА СВЕ
Преваранти рачунају на то да стари усамљени људи због болести не излазе често из свог дома, па и не знају шта колико кошта у продавницама. Уз то, самотни у својим домовима једва чекају да им неко закуца на врата, да могу са неким да попричају… Па се још обрадују кад незвани гост понуди да им под повољнијим условима поправи неки електрични уређај, инсталације или столарију у стану!
– Ради уверљивости преваранти долазе обучени у одела радника из комуналних служби. Рачунају и на старије који имају одређене когнитивне сметње, можда почетне облике деменције, па ће их лако наговорити да нешто пазаре или прихвате неке услуге у стану. Рачунају више на старије жене, које живе саме – наводи саговорница „Чачанског гласа“.
Иако заштиту пружа више закона – Закон о трговини, Закон о заштити потрошача, Закон о јавном оглашавању, у пракси је то мало другачије. Углавном, млађи пензионери користе интернет, лакше долазе до информација. Али, како каже Сатарић, то није случај оних који имају 80 и више година.
– Они не могу да верују да је некоме намера да их изманипулише, превари и узме новац и оде наводно да купи део за поправку нечега у стану и да се никада више и не врати. Често „наседну на причу“ – да баш то ћебе зими греје, а лети хлади, да не мора да се пере и одлично је за удобност која је старијој особи баш потребна. А још када чују да не дају одмах готов новац већ само потпис и чек од пензије, лакше се одлучују за куповини. Постојећи закони штите од превара, али старији често, када потписују уговор о куповину, и не гледају и не читају све, па тако и превиде да су добили Образац/Изјаву, да могу у року од 14 дана да одустану од куповине и врате предмет који су преузели, али под условом да га не употребљавају. Чак га могу вратити без икаквог обавештења и образложења због чега – наводи Сатарић.
Она упућује и на поштански регистар „Не зови“, који може зауставити насртљиве трговаце, али је проблем што многи не користе ту могућност. А једноставно је, каже она, јер сваки корисник телефонских услуга може позвати Инфо центар Телекома Србије (број телефона је на рачуну) и тражити ту услугу. Такође, могу захтевати да им се обезбеди регистрација броја са кога их неко позива, па да га пријаве полицији за узнемиравање.
Да би се могућност преваре довела на минимум, наглашава Надежда Сатарић, најбоље је бити обазрив, не ступати у комуникацију, ни преко телефона, са непознатим особама, нити разговарати о било каквим пословима куповине роба или услуга.
– Не треба пустати у стан непознате особе, посебно када су сами. Ако то већ ураде, не треба да прихвате било какву куповину или погађања посла, већ да то одложе док се не консултују са децом или другом особом од поверења. Никоме не смеју давати личну карту, чек од пензије, нити било какав документ да потписују. А новац не смеју уплаћивати док се не увере шта је истина. И преваранта треба пријавити полицији. Могу позвати и удружења за заштиту потрошача за помоћ. У Чачку постоји такво удружење, налази се у Улици жупана Страцимира 20. Они пружају подршку потрошачима у споровима, саветују у вези са гаранцијама, Е-трговином и правним питањима, а доступни су на број телефона 032/347-362 – поручује Надежда Сатарић.
Веома ретко се преварени обраћају за помоћ Удружењу „Amity“. Ипак о тој појави причају на трибинама и радионицама о „Економском искориштавању старијих особа и како се заштити?“, које удружење организује. Али, и тада ређе причају о личним искуствима, већ као да се то догодило комшиницама или познаницима.
Весна Тртовић
