Мали пољопривредни произвођачи, који се сусрећу са проблемима производње и пласмана робе, имају знатно више шанси да се боље позиционирају на домаћем тржишту уколико у својим домаћинствима обезбеде услове да се баве прерадом својих производа. У процесу прераде производи добијају нову вредност и на тај начин се доприноси побољшању опште економске слике целог газдинства.
Прерада сировина животињског порекла, млека и меса, обавља се у складу са веома строгим ветеринарско-санитарним прописима. Објекти у којима се прерађују млеко и месо морају да задовоље бројне захтеве и да буду одобрени од стране ветеринарске инспекције, тако да је покретање прераде млека или меса веома сложена и скупа инвестиција, која је управо због тога тешко доступна пољопривредним произвођачима.
Небојша Брајовић, саветодавац за сточарство из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, подсећа да је Министарство пољопривреде Републике Србије крајем 2017. године донело Правилник о малим количинама примарних производа, које служе за снабдевање потрошача, као и подручју за обављање тих делатности и одступањима која се односе на мале субјекте у пословању храном животињског порекла. Правилником је омогућено да се у објектима у оквиру пољопривредног газдинства организује прерада сировина животињског порекла са значајним олакшицама у поређењу са покретањем редовне прераде млека или меса и уз знатно нижа улагања.
Правилник омогућава два вида ангажовања у преради млека или меса. Први је прерада млека на газдинству, при чему се производи могу пласирати на територији општине на којој се налази пољопривредно газдинство и на територији суседних локалних самоуправа. Прераду млека на газдинству и продају добијених производа на локалном тржишту може да реализује и физичко лице, у регистрованом објекту, док прераду меса и пласирање месних прерађевина на тржишту може да обавља само правно лице, односно мали субјект у пословању храном и то у одобреном објекту за такве намене од стране Управе за ветерину. Други вид ангажовања је прерада млека или меса у малој млекари, односно, преради меса, која се реализује у одобреном објекту, при чему су предвиђена бројна одступања (олакшице), која обезбеђују значајно смањивање нивоа инвестиција за комплетирање објекта и покретање производње, што овакву активност чини реално доступном пољпривредним газдинствима.
-Занатска прерада хране животињског порекла је на пољопривредним газдинствима у Србији традиционално присутна кроз векове, а производи добијени на тај начин су код потрошача посебно цењени. Међутим, услови на газдинству у којима се реализује прерада млека и меса су веома скромни и често не испуњавају услове прописане за прераду. Такође, капацитети за прераду хране на газдинству су веома мали, па је тиме онемогућен шири пласман ових производа. Како би се остварили бољи ефекти у сточарској производњи, Правилником су обезбеђене посебне олакшице за оне који планирају да свом производу обезбеде и додатну вредност. Произвођач може да адаптира постојеће слободне просторије за потребе прераде млека или меса. Остале активности, складиштење репроматеријала, амбалаже, гардероба, коришћење тоалета, могу се обављати у просторијама које се редовно користе у домаћинству. Укрштање путева у оквиру прераде је могуће, уз поштовање временског разграничења одређених процеса. Сам процес рада у оквиру прераде млека и меса мора бити адекватно праћен и документован одговарајућим записима и чек листама,чиме се обезбеђује следљивост у процесу прераде – објашњава Брајовић.
Применом Правилника омогућава се ограничени обим прераде млека и меса. На недељном нивоу, у пољопривредном газдинству, у регистрованом објекту може да се преради максимално 200 литара сировог млека, а производи могу да се пласирају у домаћинству, на локалним пијацама и локалним малопродајним објектима. Када је реч о месним прерађевинама, важи ограничење да се у регистрованом објекту у пољопривредном газдинству може прерадити максимално 100 килограма меса.
Оснивање малих прерадних капацитета, у складу са одредбама Правилника, омогућава пољопривредним произвођачима да уз мали или умерени ниво инвестирања остваре квалитативни напредак у организацији рада свог газдинства и да уместо досадашњег пласмана сировина почну да продају финалне производе, што подразумева и значајно повећање нето прихода газдинства, закључује Брајовић.
В. С.
