Društvo

UNIKATNI RUČNI NAKIT ČAČANKE JASMINE ĆOSIĆ

“IGRA” PERLI

 

Jasmina Ćosić je izradom nakita aktivno počela da se bavi pre sedam godina, a imala je i radnju u Kosovskom vencu, gde je uglavnom prodavala “srebro”. Ali, vremenom je umetnost koju voli i za koju se svojevremeno školovala, postala samo hobi, iščekujući posao knjigovođe. Za vez sa perlama, kao oblast primenjene umetnosti, zainteresovala se pre tri godine i počela je da uči iz časopisa i sa Interneta.

– Reč je o vezu sa perlama na fircu, o umetnosti koja je prepoznatljiva na nacionalnim nošnjama Rusije i Ukrajine. Jedna Čačanka, koja je ljubitelj ove vrste nakita, donosila mi je specijalan časopis iz Engleske sa šemama osnovnih bodova u ovom vezu. Kada sam naučila osnovne bodove, tehnika mi je postala laka. Radim narukvice, ogrlice, minđuše, broševe, rajfove, a planiram da uskoro počnem da pravim i torbice sa krznom. Pravim i kalsične modele, ali više volim “xipsi” stil, jer obiluje bojama. Volim kolorit, pripadam pravcu ekspresionizma, što se ogleda i u nakitu koji stvaram. Veoma je važno voleti ono što radiš, ali čovek mora da bude i manuelno sposoban. Pored kreativnosti, jako su važne i veštine, u ovoj oblasti vez i šivenje. Samouka sam, čak i modeliram neke dekorativne stvari – samouvereno priča Jasmina Ćosić.

Naša sagovornica ističe da je pored ljubavi i “smisla”, odnosno malo talenta, potrebno i puno strpljenja.  Svakog dana radi najmanje pet, šest sati, uglavnom u kasnim popodnevnim i večernjim satima. Za izradu jedne ogrlice potreban je čitav mesec, a za narukvicu sedam dana.

Od materijala koristi polimernu glinu i poludragi kamen. Ceo program nakita radi češkim i japanskim kristalnim perlama, poludragim kamenom, a vrlo malo koristi akril i cirkone. Uglavnom ih upotrebljava za minđuše, da bi bile lakše, jer su kamen i kristal teški. Napominje da su potrebna velika ulaganja, jer je materijal koji nabavlja u Beogradu, Novom Sadu, a ponešto i u inostranstvu, mnogo skup. Naglašava da se veoma teško nabavljaju specijalne igle za ovu vrstu veza.

Ova vedra žena, koja zrači optimizmom, inspiraciju nalazi u svakom detalju iz svog okruženja, pa čak i u emocijama. Inspirišu je biljke, životinje, motivi iz srednjeg veka, mozaični elementi…

– Prvo nacrtam skicu, šemu na papiru koju prenosim na filc. Potom raspoređujem kamenje. Šema je samo početna ideja, a u toku rada ima mnogo izmena, tako da nikada ne znam kako će izgledati finalni komad nakita – kaže naša sagovornica.

Ipak, od njene umetnosti ne može da se živi, jer, naglašava, ovaj nakit nije “in”:

– S obzirom na velika ulaganja u materijal, cene možda jesu visoke za naš standard. Nažalost, unikat i vrednost veza na perlama prepoznaju školovani ljudi, a oni su danas “osiromašeni srednji stalež”. Jako je teško plasirati ovaj nakit, fotografije koje se nalaze na Fejsbuku i Instagramu nisu dovoljne. Tačno je da je tržište preplavljeno nakitom, ali uglavnom komercijalnim. Ja se tu jednostavno “ne uklapam”. Nakit koji stvaram ima posebnu vrednost, jer ima dušu. On se uglavnom nosi u posebnim prilikama. Naravno, može i u dnevnim varijantama, ali zavisi od stila oblačenja. Ovu vrstu nakita danas uglavnom možete videti na svetskim manekenkama, koje ga rado nose i u toku dana.

Jasmina otvoreno govori o tome da u Čačku uopšte nema kupaca za ovaj nakit, da je Beogradu malo njih zainteresovano i da uglavnom poruxbine dobija preko Interneta. Upravo zbog toga što i pored svega veruje u svoj rad, jer, kako kaže, “vera stvara stvarnost”, nastupiće na rusko-srpskom sajmu u Beogradu, koji će biti održan od 15. decembra do 15. januara, u Galeriji “Prestiž”. Na ovoj prodajnoj izložbi svoj nakit će izložiti u periodu od 22. do 29. decembra.

I Jasminina porodica, kao i mnoge u Srbiji, susretala se sa egzistencijalnim i problemima nezaposlenosti, sa usponima i padovima. Nije lako boriti se bez stalnog izvora prihoda, ali u harmoniji doma, uvek je imala podršku supruga Darka, osamnaestogodišnjeg sina Filipa, gimnazijalca i dvadesetogodišnjeg Luke, koji radi i studira. U potrazi za finansijskom sigurnošću povremeno je radila i u Švajcarskoj, i zahvaljujući tome, nada se da će u februaru započeti saradnju sa jednom velikom robnom kućom, odnosno da će odeljenje ženske garderobe krasiti i njen unikatni nakit.

– Moj nakit najviše nose upravo žene u Švajcarskoj, jer sam tamo najviše i prodala. To je uređena zemlja, zakon  se poštuje, velika je briga za majke, posebno nezaposlene, država pomaže onima koji ostanu bez posla. Ali, naravno, vratila sam se zbog moje porodice – naglašava Jasmina.

Njena upornost i istrajnost motivišu je da uvek napreduje i ostvaruje svoje planove. Trenutno želi da u Moskvi završi čuvenu školu za vez sa perlama – Masterklas, koju drži Irina Rudneva.

– Potom bih otvorila školicu za decu, da od malena uče sve ono što smo mi nekada na časovima domaćinstva. Zahvaljujući ovom predmetu u osnovnoj školi, naučila sam da heklam, vezem, pletem. Nažalost, današnja deca to ne znaju. Važno je razvijati manuelnost kod dece. Osim o izradi nakita, deca bi učila i o osnovama slikanja, jer je ova vrsta umetnosti povezana sa bojama i crtežima. Pošto živim u Pakovraću, gde imam veliko dvorište, školica bi radila u letnjem periodu, jer bi puno vremena mogli da provodimo napolju, u prirodi, među biljkama i životinjama, gde je najviše inspiracije… – podelila je sa nama svoje snove Jasmina Ćosić.

A ništa nije ostvareno, dok prethodno nije odsanjano…

  1. R.

Оставите одговор