Kultura

VAMPIROLOGIJA

Dramski program Doma kulture

VAMPIROLOGIJA

O pozorišnoj predstavi „Transilvanija“, po tekstu Dragana Nikolića, režija, Milan Karadžić. Uloge: Nataša Ninković, Vesna Čipčić, Marko Živić, Vojin Ćetković, Vuk Kostić, Nikola Rakočević. Produkcija: Beogradsko dramsko pozorište

 

Piše: Dušan Darijević1

 

U sredu, 22. marta, pred prepunom salom Doma kulture odigrana je crnohumorna „Transilvanija“ po tekstu mlađanog Dragana Nikolića, bar je to bio u vreme nastanka komedije, pod sigurnom rediteljskom palicom iskusnog Milana Karadžića. Naime, pre deset godina, Dragan Nikolić, u to vreme još student dramaturgije, napisao je komediju „namazanu“ crnim  humorom o bandi dunavskih švercera iz „Tekije“ i njihovim vernim pratiocima vampirima, srodnicima i poznanicima koje su nasilno otpremili na drugi svet, u koji se itekako veruje u vlaškim krajevima, kao i u vamprire u koje se ubijeni pretvaraju, čekajući da ubicama piju krv, kao što su i oni njima za života. Blizina Rumunije i Transilvanije, rodne grude grofa Drakule, daje svemu posebnu draž. Paralelni svetovi se ukrštaju, ovaj naš, tranzicijski ogrezao u kriminal, šverc, korupciju, zločin i onostrani gde blude duše ubijenih, željni svega, naglo prekinutog i nedovršenog zemaljskog života, a bogme i osvete silnicima i ubicama zemaljskim. Sudar svetova, ali i njihova posebnost, podcrtani su odličnom scenografijom Geroslava Zarića i kostimima Zore Popović. Efektne muzičke minijature Zorana Erića doprinose atmosferi koju grade odlični glumci. Velika (Nataša Ninković), opajdara, sa svoja dva pastorka vedri i oblači krajem u kom živi, gde je staru kuću zapalila, a novu gradi, a na onaj svet je poslala i muža Džerija (udavljen jastukom) i svekrvu Starku (bačena u bunar), a i jednog policajca.  Velika šuruje sa Daglasom (Vojin Ćetković), policijiskim inspektorom, trošadžijom i kockarom, koji u društvu Velike sve više tone u blato kriminala i korupcije. Tu je i ostatak bande, pastorci (Vuk Kostić i Nikola Rakočević). Onaj drugi, onostrani svet predstavljaju  Starka, svekrva (Vesna Čipčić) vampirica ili bolje vampiruša, željna osvete i krvi Velike i zbunjeni, tek pristigli na onaj svet Starkin sin Džeri – maestralni Marko Živić, koga je jastukom ugušila Velika. Dva sveta su u stalnom skubu, kao što i priliči, a na kraju u onaj onostrani se sele i svi akteri sa ovozemaljske strane da polože račune i da napokon dođe do tako željene pravde. U Tekiji opusteloj, ostaje samo Magda, nesuđena nevesta ubijene braće – Džerijevih sinova, koja u blagoslovenom stanju iščekuje beg u neki bolji svet u rodnu Transilvaniju.

Zanimljivo je da u ovom komadu dominiraju ženski nad muškim likovima, bilo na ovom ili onom svetu. Velika, kao vođa švercerske – kriminalne bande, drži pod kontrolom sve muškarce iz svog okruženja, kad ne slušaju zna se: metak u čelo, ladan Dunav, ili jastuk u usta. Starka na onom svetu, kao iskusna „vampiruša“ vlada dušama tek pristiglih muškaraca i sanja osvetu nad Velikom, ona joj je jedini konkurent i samo je čeka na svom „terenu“.  Magda, jedina koja preživi pokolj u Tekiju na kraju komada, ostaje jedina preživela i nosi novi život u sebi i očekuje novi početak, za sebe i dete u rodnoj Transilvaniji, Rumuniji, Evropi.

Ova crna komedija traje već punih deset godina na matičnoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, ali i širom Srbije, najviše zahvaljujući umešnosti vrsnog pozorišnog zanatlije Milana Karadžića i umeću ansambla. Nešto se vremenom i izgubilo od glumačkog žara i pored toga što su  nosioci igre i dinamike u dva sveta Nataša Ninković i Vesna Čipčić moćne i ubedljive,  u sinoćnom izdanju „Transilvanije“, na svoj način je briljirao Marko Živić. Svojom filigranski preciznom i jasnom glumom, potpunom razradom lika koji igra, specifičnim humorom i smislom za geg, uspeo je da nasmeje čak i svoju partnerku Vesnu Čipčić. Njih dvoje vladaju vlaškim govorom, onako kako se govori u Tekiji, a ostali glumci često vlaško narečje mešaju sa beogradskim. Nataša Ninković na sceni Doma kulture po treći put za kratko vreme. U njenom bogatom glumačkom arsenalu ništa posebno novo nismo videli, imala je energije da svoju Veliku izgura do kraja. Vojin Ćetković, sve bolji kao glumac i leže mu crne komedije. Vuk Kostić ne izlazi iz svog glumački prepoznatljivog okvira, mada čini dobar par sa Nikolom Rakočevićem od koga smo očekivali i više i kome dramske uloge ipak mnogo više stoje. Mlađi deo ansambla se nije mnogo držao vlaškog govora i to je dodatni nedostatak.

Tekst Dragana Nikolića, pored dobre ideje nije doneo mnogo toga novog i suviše podseća na neka prepoznatljiva mesta kod Dušana Kovačevića, ali i nekih drugih domaćih dramskih pisaca. Mnogo toga je samo naznačeno, a ne i razrađeno, ima dosta skica, a ne i pravog sadržaja.

Deo publike je frenetičnim aplauzom pozdravio glumce, a deo je ostao nezadovoljan i sem velike halabuke na sceni vrsnih glumaca, nije mnogo toga video. Podsetimo se da i Radovan III Dušana Kovačevića nije baš sjajno prošao u samom startu, ali je  dugo trajao.  Dragan Nikolić nakon deset godina kao dramski pisac nije napravio značajnu karijeru, ali njegova Transilvanija traje, valjda zato što se negde i prepoznajemo u svetu u kom vladaju zlo, kriminal, naivnost, sujeverje i želja za osvetom.

Оставите одговор