Aktuelno Geografski zavičajnik

КАБЛАР – СРЕДЊОВЕКОВНА МЕРА, ПИЛОПАЋ – ПОГОДАН ЗА ШЕТЊУ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (15)

КАБЛАР – СРЕДЊОВЕКОВНА МЕРА, ПИЛОПАЋ – ПОГОДАН ЗА ШЕТЊУ

01 Kablar, foto Sasa Savovic
Каблар, фото: Саша Савовић

Планина Каблар висока је свега 889 метара надморске висине и заједно са суседним Овчаром гради Овчарско-кабларску клисуру укупне дужине 22 километра, у средишњем делу дужине 13,5 километара, која је у најужем делу широка свега 100 метара. Врх Каблара издиже се изнад водене површине Западне Мораве 610, а врх Овчара 710 метара.

Назив планине Каблар упућује на стару српску средњовековну мерну јединицу за одређивање тежине житарица. Наиме, реч „кабао”, у множини „кабли”, означавао је неколико мерних јединица: кабао трговачки, кабао велики, кабао царски. Заправо, реч „кабао” употребљавана је за мерне јединице различите величине, отприлике као што се данас употребљава буре. У средњовековној Србији кабао је био најважнија „справа” за мерење тежине житарица, и спомиње се у многим повељама и законским текстовима.

Jesenji Kablar
Јесењи Каблар, фото: Славуј

Средњовековно порекло има и један важан топоним на самој планини Каблар. Наиме, испод њеног врха налази се предео под именом „Пилопаћ”. Наизглед недефинисан назив представља искривљену верзију грчке речи „Филопатиј”, што значи погодан за шетњу. Овај назив постојао је у средњовековној жупи Хвосно у Метохији, па је можда пренет у нови завичај са померањем становништва, или је овај део планине Каблар крстио неки од монаха из клисуре. Оно што је сигурно, назив одговара раскошној природи и величанственом погледу који се пружа са кршевитих литица Каблара.

(С.Ћирковић, „Мере”, у: Лексикон српског средњег века, Београд, 1999, стр. 395; Д.Рајић, М. Тимотијевић, Манастири Овчарско-кабларске клисуре, Чачак-Београд, 2012)

Др Милош Тимотијевић, историчар, музејски саветник Народног музеја у Чачку

markica-geografski-zav-za-projekat

 

One thought on “КАБЛАР – СРЕДЊОВЕКОВНА МЕРА, ПИЛОПАЋ – ПОГОДАН ЗА ШЕТЊУ

Оставите одговор