Aktuelno Društvo

НИКО НИЈЕ САМ НА СВЕТУ

ОСНАЖЕНЕ ПОРОДИЦЕ – БОЉИ ПОЛОЖАЈ МЕНТАЛНО НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНИХ ОСОБА

НИКО НИЈЕ САМ НА СВЕТУ

Radojica i Radmila
Радмила и Радојица Струњаш

Бројни су заједнички проблеми ментално недовољно развијених особа и њихових породица, који их прате од рођења детета. Али, свака од породица суочава се и са својим недоумицама и препрекама, за које се често чини да су непремостиве. Радојица Струњаш, секретар Удружења за помоћ МНРО, поручује да ниједан човек није сам на свету и да је често довољна и лепа реч, да бисте људима улили храброст и снагу за борбу.

Радојица има млађу сестру Радмилу, која је пре двадесет три године рођена са Дауновим синдромом. Зове је једноставно најдражим чланом породице и при сваком помену њеног имена на лицу му затрепери осмех благости. Породица Струњаш преселила се из Сјенице у Чачак, у село Кукиће, јер су сматрали да су у овој средини услови много бољи за њихову Радмилу.

– Од када се она родила, наш живот се променио. То је случај многих породица, не само наше. Јер морате да будете спремни на многа одрицања и прихватите бројне компромисе, од избора где ћете да живите, којим послом можете да се бавите… Највећи терет, као и у многим другим породицама, поднела је мајка Теодора, која је напустила посао економисте у ЕПС-у, где је радила око 20 година… И када нам је отац преминуо, мајка и ја смо наставили борбу и успели, по питању основних потреба, да Радмилин живот учинимо функционалним, што је најбитније у борби коју воде све породице сличне нашој. Временом је и она научила да буде наша подршка у свакодневним пословима. Пошто се ја бавим рачунарима, научила је да користи основне ствари – да пусти свој омиљени филм, музику, серију … Да свет у коме живи креира на што лепши начин – описује Радојица.

Радмила је завршила Школу за основно и средње образовање “1. новембар” у Чачку, а сада иде у Установу ”Зрачак”. Воли дружење са децом, игру, креативне радионице и рад са стручним тимом у Установи. Она је и сама створила неки свој свет, неке своје занимљиве кутке –  воли да прати шпанске серије, да слуша шпанску музику, разуме доста речи шпанског језика…

Radmila– Оснивање “Зрачка” за саму породицу је имало велики значај. Не може се описати речима шта за нас значи – када имате неке обавезе, знате да је дете на сигурном, да постоји установа која је добро организована.… Нама је то олакшало организацију наших активности, посла, живота… Дуго смо чекали на овакву установу и треба је подржати и развијати све што може да понуди деци… – каже Радмилин брат.

Иако у многим срединама још владају предрасуде, Радојица каже да у месту у коме живе, али и у самом Чачку, породица није имала негативна искуства. И поред тешких времена које смо преживели, солидарност се сачувала као наше велико богатство. Људи позитивно реагују и већина се труди да им помогне кад год је то потребно.

– Никада нисмо осетили да смо сами на свету. Поред нас је родбина, пријатељи, а по природи сам оптимиста и сматрам да не постоји проблем који не може да се реши. Треба увек бити изнад проблема и прихватити ситуацију реално. То је вероватно најтежи, али је и најсигурнији пут борбе. Није једноставно, јер све је другачије него у “нормалним” породицама… Ради се заиста о великом психолошком притиску, за шта је потребна немерљива жртва. Све то оставља последице и на здравље родитеља. Да не говоримо када је детету потребна нека операција, често у иностранству, јер је велика брига како обезбедити средства. Нажалост, сретао сам и оне које све то сломи, потпуно уништи. А често је потребно тако мало, да бисте другима помогли… И заиста,  све више предузећа и компанија пружа нам и материјалну помоћ, јављају се и волонтери – објашњава он…00

…Струњаш наглашава да је Град Чачак у последњих неколико година, много учинио за ове породице, посебно изградњом Установе „Зрачак“. Он сматра да је то велики системски корак и да је “Зрачак” једна од најбољих и најорганизованијих установа тог типа у овом делу Србије. Многима је ипак, долазак до “Зрачка” готово немогућ, посебно за оне из сеоских среднина и околних општина – Горњег Милановца и Лучана. Проблем је организовање превоза за ове кориснике.

В. Тртовић

Цео текст можете прочитати у новом броју “Чачанског гласа”.

 

 

 

Оставите одговор