Bio je jedan od najboljih studenata Pravnog fakulteta u Beogradu. Kao student je učestvovao u projektu primene standarda pravičnog suđenja u srpskom pravosudnom sistemu, a pratio je i procese za ratne zločine u Haškom trbunalu. Na Evropskom koledžu u Belgiji magistrirao je evropsko pravo. „Čačanski glas“ je i pre godinu dana pisao o Đorđu Bojoviću, stipendisti Vlade Velike Britanije na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Trenutno, uporedo završava i doktorske studije u Londonu, a sredinom prošle godine prijavio se na konkurs Evropske komisije. Primljen je i od tada je i stanovnik Brisela.
-Svi smo dobili posao na osnovu prethodnih zasluga u akademskim i poslovnim karijerama. Nema stranačkih, ni zapošljavanja preko veze. To su problemi sa kojima se suočavamo u Srbiji… Sada radim za Javnu upravu Evrope. Bavim se zemljama Zapadnog Balkana i Turskom, koje su u programu proširenja Evropske unije. Pratim i stanje u Srbiji, posebno kako napreduju ekonomske reforme, koliko je usklađeno naše zakonodavstvo sa tekovinama Evropske unije. Sarađujem i sa našim ministarstvima finansija, prosvete, socijalne politike, rada i zapošljavanja… To mi je dobra prilika da primenim sve što sam do sada naučio. Nedavno smo imali uvid i u rezulatate srpskih učenika na PISA testu. Pokazalo se da su funkcionalno nepismeni, odnosno da ne razumeju pročitano gradivo. Zato su i u tom pravcu neophodne promene. Kada je reč o mnogim uslovima za ulazak u Uniju, Srbija i Crna Gora su prilično napredovale… – primećuje Đorđe.
Posle završetka Pravnog fakulteta u Beogradu, Đorđe je živeo u Parizu, gde je radio kao programski direktor Evropskog antirasističkog pokreta, potom u Briselu i Londonu. Zbog novih poslovnih obaveza vratio se u Belgiju.
Za posao mu je neophodno znanje engleskog i francuskog jezika. Dobre osnove je stekao u osnovnom i srednjem obrazovanju u Čačku i usavršavao ih tokom školovanja i života u evropskim prestonicama. Osim engleskog i francuskog, govori i nemački jezik.
I pored poslovnih i akademskih obaveza, Đorđe uspeva da dođe nekoliko puta godišnje u Čačak i Gornju Trepču, koja je njegova postojbina. Nijedan uspon u karijeri ne prekida porodične i veze sa rodnim krajem. Savremena tehnologija je i njemu, kao i mnogima u dijaspori, omogućila da stalno praćenje svih dešavanja u Čačku. Posebno je zainteresovan za kulturu. Oduševljen je osnivanjem Gradskog pozorišta, radom Biblioteke „Vladislav Petković Dis“ i ostalim kulturnim dešavanjima u našem gradu. Redovno čita i „Čačanski glas“ i kako kaže, taj list je tradicionalno obeležje i brend našeg grada.
-I dalje ću najveću pažnju posvetiti akademskom i stručnom usavršavanju i svim poslovnim izazovima sa kojima budem mogao da se suočim. Mnogi moji drugovi su se vratili u Čačak, posle studija i usavršavanja u inostranstvu. Za sada imam druga stremljenja, ali sam poslovno spojen sa Srbijom. Još uvek sam pionir u evrospkom pravu. Jedini srpski pravnik specijalista za ovu oblast – podseća Đorđe.
Z. J.
