„Учили су нас да реч доноси светло и спас, да је реч најснажнији лек за људску душу.
Таква прича за мене би била лек, спасоносни балсам чије би дејство било тренутно. Вешта на речима, лако сам успевала да озвучим свој страх, бригу, сваку своју несаницу. Без тога остајали би неми, хранећи се и нарастајући у својој тишини“ („Можеш ти то, мама“, Драгана Бојић)
Речи Драгане Бојић су глас многих родитеља, пре свега мајки деце са тешкоћама у развоју и другим здравственим проблемима. Међу корицама књиге „Можеш ти то, мама“ стало је готово све што су она, супруг и син Филип проживели, њихова двадесетпетогодишња борба, за бар мало светлости у сваком новом дану, за покрет, емоцију, стопу напред… Као специјалиста интерне медицине и судски вештак за кардиологију, Драгани су лекарско знање и вештине, али и огромна људска снага поникла из љубави, помогли да прво савлада страхове. А онда да добија једну по једну битку и да Филип, од превремено рођеног детета са бројним здравственим проблемима, коме су од првог дана прогнозе биле лоше, стаса у младића који много тога уме и може сам.

Снажну, потресну, али и исцељујућу исповест коју је др Драгана Бојић пренела у свој првенац, Чачани су имали прилику да чују у четвртак, 19. јуна у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис”. О књизи су говорили Ана Јаковљевић, директорка Центра „Зрачак”, чачански књижевник Мића Миловановић и Маријана Лазић, в.д. директора Градске библиотеке.
Данас Филип има двадесет шест година. Он и сестра близнакиња рођени су пре времена, у 25. недељи. Девојчица је преминула у инкубатору, а дечак се изборио за живот, али су последице по здравље биле огромне – церебрална парализа, епилепсија, оштећење хода, говора, вида и многи други здравствени проблеми. Уследиле су, како каже његова мајка, године учења, прихватања и истрајавања, уз безгранично стрпљење. Награда је речима немерљива – њен понос и његов достојанствен живот. А само због вида до сада је Филип имао велики број различитих интервенција. Од рођења пије гомилу лекова за контролу епилепсије… Али, вози собни бицикл, плива, вежба…

– Било је много пута тешко, али нема избора. Велика ствар је подршка породице и брига о мајци да би дете могло да напредује. Све док су мајке добро, снажно и здраво, биће добро и деци. Ја сам мајка која се поноси постигнућима свог сина, који се, упркос свим проблемима, радује сваком новом дану. Ово је на крају једна лепа прича о љубави и пожртвовању, али уједно и о налажењу нових могућности – рекла је Драгана Бојић, чије лице красе осмех и ведрина, баш упркос свему.
Никада није писала дневничке записе. Али јој је жеља била да се чује глас родитеља, да друштво учини још много тога да би се помогло овој деци, сада већ одраслим људима. То јој је мотив писања. На питање где је налазила снагу за борбу, па и за писање, она каже:

– Нема много избора. Морате снагу наћи у себи. Наравно, била сам млада када сам родила Филипа и у једном тренутку сам морала прихватити оно што нико не воли да чује. Мислим да ми је било лакше да прихватим јер сам лекар. Наравно, требало је и мени времена. После тога стално се нешто откривало. Можда и нисам веровала да ће то успети, али морала сам да покушам. Тако се ишло напред. Фокусирала сам се на оно што су ми рекли стручњаци. Али била сам свесна да третман код њих траје 45 минута, а да преостали део дана морамо учити, понављати код куће. Када сам видела први резултат, то је било светло на крају тунела – рекла је Драгана за „Чачански глас”.
Син јој је, признаје, прерасподелио приоритете у животу. Уз Филипа су она и супруг научили да никад не треба одустати…
– Имао је више од сто операција очију. Када сам била сигурна да се то физички не може изнети, он би се пробудио после анестезије, опет весео! Пружао би ми ручице, са металним фластерима на очима из којих теку крваве сузе. Али отворених очију… Као здрава осетила бих да имам привилегију да могу да помогнем некоме ко има толику вољу да настави да се бори – описала је она.
Њена исповест су знакови поред пута за сваког човека. Баш као што је ауторка написала на почетку књиге:
„Кажу свака књига нађе свог читаоца. Младу мајку која забринута стоји поред колевке свог детета. Да је утеши и умири. Књига у њеној руци да буде лековита. Помоћ да разуме, подршка да прихвати, светло да настави даље. Да из неког другог угла сагледа године пред собом. Да јој буде терапија читањем. Као што је мени била терапија писањем.
Здравима, ово је позив да разумеју и помогну. Да нас буде више.“
Весна Тртовић
ПОРУКЕ ЗА СВАКОГ ЧИТАОЦА
Драгана Бојић је у Чачак дошла на позив Ане Јаковљевић, директорке Центра за пружање услуга социјалне заштите „Зрачак”.

– Ова књига је пуна порука. Утеха је и охрабрење за родитеље који пролазе исти пут, сигнал да нису сами. Значајна је и за нас стручњаке… Док сам читала књигу постала сам свесна колико се у једној оваквој породици води тешких, а невидљивих борби. У онима који можда немају лични контакт са оваквим проблемима књига може да пробуди емпатију и сруши предрасуде, да им покаже другу перспективу живота – рекла је Ана Јаковљевић.

Промоцију су обогатили корисници „Зрачка”, који су наступили као хор. У публици у највећем броју њихови родитељи, који нису крили своје емоције док су слушали причу Драгане Бојић. Као да су слушали причу и о свом животу.
„МОГУ, МОРАМ”
„Кроз свакодневне активности постајала сам опуштенија и вештија, много тога сам могла сама.
Што нисам могла, морала сам.
Највећу наду уливао ми је поглед на дете”, записала је Драгана Бојић.
Признање Драгани упутила је неуропсихијатар др Мирјана Шојић, која је рекла да ова књига отвара простор да видимо како се померају границе из немогућег у могуће.
– Када бисте ме питали, када бисте питали велику групу лекара – да ли дете као Филип може да преживи, да развије одређене вештине које га донекле чине способним за самосталан живот, морам да признам, рекли бисмо да је то немогућа мисија. Ова књига је веома корисна, чак и за нас којима је то струка и који потпуно разумемо о чему се ради… Ова књига нам показује како се границе могу померати, ако постоји љубав, истрајност, спремност за жртвовање – рекла је др Мирјана Шојић која је због исте мисије похвалила запослене у Центру „Зрачак”.

НАСТАВЉА ДА ПИШЕ
Књигу „Можеш ти то, мама“ објавила је прошле године „Вукотић медиа“ и већ има два издања. Успева да нађе пут до сваког читаоца. Искреношћу, често огољеном и немилосрдном, али делотворном. Драгана наставља да промовише књигу, како би њен глас чули родитељи, колеге лекари, као и сви они који се баве децом са сметњама у развоју. Наставља да пише – о следећим корацима одрастања свог сина, његовом заљубљивању, налажењу смисла и свог места у друштву. Кроз нове књиге пратиће и своје кораке који ће опет бити водич и путоказ другима.