У МАЛИЊАЦИМА ШИРОМ СРБИЈЕ СУША ДОДАТНО УЗИМА ДАНАК
ОТКУПНА ЦЕНА ПРЕМАШИЛА 400 ДИНАРА, А МАЛИНЕ НИКАД МАЊЕ
Малинари Србије не памте лошију годину од ове. Род малине је драстично умањен, чак и до 70 одсто, јер је од самог старта ова сезона била осуђена на пропаст. На родни потенцијал малине утицала је најпре прошлогодишња суша, након тога и снежне падавине које су изломиле добар део изданака, а онда су уследили и позни пролећни мразеви који су драстично умањили приносе. Високе температуре и одсуство кише задали су последњи ударац малињацима, а онда је стигао и почетак бербе који је био потпуно неизвестан и разочаравајући за малинаре, јер су откупљивачи нудили изузетно ниску откупну цену од 250 до 300 динара по килограму. Временом је цена коригована, па је у појединим подручјима достигла 420 до 440 динара. Међутим, тропске температуре које су захватиле Србију прете да у потпуности униште ову сезону. Уколико суша потраје, како наводе произвођачи, као и стручњаци за област воћарства, ово ће бити најкраћа берба, каква није запамћена у нашем малинарству.
Ситуација у малинарству је, благо речено, прилично лоша. Година попут ове се не памти деценијама уназад. Како је навео мастер инжењер пољопривреде Игор Велисављевић, произвођач малине из Доњег Дупца, произвођачи и даље осећају последице прошле сезоне која је била лоша, а задесила их је и нова – знатно тежа. Економски показатељи су далеко испод нивоа рентабилности, тако да ће многи произвођачи наставити да смањују површине под овим воћем.
– Ове сезоне берба је почела нешто касније, око 20. јуна. Према устаљеној динамици, требало би да траје до 20. јула, али имајући у виду тренутне метеоролошке услове, тај период ће бити знатно краћи. Принос је знатно умањен – чак и до 70%. Малина је претрпела велика оштећења од мраза почетком априла. Уследио је талас хладног времена који је трајао током маја, успоравајући раст родних гранчица. Потом је дошло до нагле промене времена са веома високим температурама и веома малом количином падавина. Све ово резултирало је ситуацијом коју данас имамо – вероватно историјским минимумом производње у 21. веку. Квалитет плода није на задовољавајућем нивоу, што је последица најпре ниских, а затим екстремно високих температура, уз недостатак падавина. Откупна цена у нашем крају тренутно износи 400 динара по килограму, што није лоше, али свакако није ни довољно да покрије производне губитке. Наша петочлана породица производи малину на 35 ари. Бербу обављамо самостално. Срећа у несрећи је то што немамо потребу за додатном радном снагом током бербе – објаснио је Велисављевић и додао да малинарство Србије има „стрмовиту тененцију пада“ и да је за десет година од симбола перспективне пољопривредне гране дошло до саме ивице опстанка.
Пантелићи у Горњем Дупцу истичу да је род малине солидан, а квалитет плодова за сада добар упркос неповољним временским условима.
– Иако имамо систем за наводњавање, надамо се киши у наредним данима, јер би тек тада наш засад дао свој пуни потенцијал. Малине узгајамо породично већ годинама уназад и одлучили смо се за производњу по органским принципима. Као технолог по струци, верујем да органска производња представља један од кључних праваца развоја пољопривреде у Србији. Беремо малине са површине од око 30 ари, а уједно радимо и на обнављању и проширењу малињака. Задовољни смо тренутном откупном ценом од 400 динара која јесте боља у односу на претходне године, али и даље не одражава у потпуности ниво улагања и рада. У берби учествује цела породица, три генерације. Брат и ја смо запослени, али се трудимо да током сезоне будемо што више укључени у саму бербу. Ове године смо планирали и доставу мањих количина свежих малина по поруџбини, чиме желимо да промовишемо квалитет домаће, органске малине – рекла је за „Чачански глас“ Валерија Пантелић из Горњег Дупца, мастер инжењер прехрамбене технологије.
И српски рекордер у производњи малине Миломир Стојић из Миросаљаца код Ариља истиче да се намучио док је довео воду до својих засада са удаљености од три и по километра, али да на оваквим тропским температурама и то није било довољно да ова сезона буде добра барем као прошлогодишња, јер малињаци вапе за кишом. Ситуација у којој се нашло наше малинарство, према његовој процени, добрим делом је резултат недостатак квалитетног садног материјала и његова недовољна контрола.
– На наше тржиште стижу саднице малине из Пољаке, Швајцарске и Холандије које немају одговарајући квалитет, па су многи малинари имали велики проблем са сушењем малињака. Ако изузмемо утицај климатских промена које значајно умањују приносе у нашим малињацима, да би се ситуација поправила, сматрам да би држава требало да уведе ред на тржишту и ригорознију контролу садног материјала, чиме би се избегли велики губици. Без квалитетних садница нема ни стабилне производње. Поред тога, надлежни у држави би требало да обезбеде значајнија средства подршке за посустало малинарство, како би се одржала ова производња, јер нашој малини нема премца – нагласио је Стојић који узгаја малину на око пет хектара.
Др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство описује ову сезону речима: „Никад тиша кампања, никад мање количине малине и никад краћа берба!“.
– Произвођачи су у овој сезони калкулисали да ли да улажу у малињаке, јер се већ на њеном почетку знало да су малињаци у лошем кондиционом стању због дуготрајне суше током прошлог лета, као и овогодишњих позних пролећних мразева, који су умањили приносе чак и до 70 одсто у односу на неке нормалне године. Ове тропске температуре и одсуство кише су изазвали сушење доброг дела малињака на подручју Моравичког и Златиборског округа, а ништа боља ситуација није ни у осталим деловима Србије. Род је подбацио чак и на парцелама које имају наводњавање. Тамо где још увек има рода, плодови су далеко ситнији. Ако не падне киша, берба ће бити нагло завршена, како многи истичу, и пре него што је почела. Све изгоре од суше, како у равничарским, тако и у брдско-планинским пределима. А шта рећи о откупној цени? Понуђена откупна цена је тренутно од 400 до 440 динара, све зависи од подручја. Причало се и о повећању на 500 динара, али је то брзо заташкано, јер хладњачари немају довољно новца. Многи због тога нису покретали кампању, а добар део њих у наредном периоду и неће моћи да се бави овим послом, јер су презадужени – каже Лепосавић.
В. С.
