У ПЛАНУ ОСНИВАЊЕ СЕОСКО-ТУРИСТИЧКОГ ДОМАЋИНСТВА
Звонко Маринковић је пре тридесет година дорћолску калдрму заменио природом Горњег Дупца. Испоставило се да је идеја о рибњаку одлична, на свом домаћинству мрести поточару и калифорнијску пастрмку, а у преради нема адитива, већ се користе само биљке.
– Рибњак сам направио пре 30 година на наговор колеге, а након неколико година смо видели да имамо услова на имању да то и проширимо. Онда смо почели са малим мрестилиштем, мрестили смо поточару и калифорнијску пастрмку. Пошто је мали рибњак, то би више био хоби у тој количини производње, онда смо направили објекат за прераду рибе за димљени програм. Димљеним програмом снабдевамо ресторане и тренутно смо у процесу новог ветеринараног броја, пошто нам је стари истекао – рекао је Звонко Маринковић.
Маринковићи се овим баве породично и планирају проширење сеоског домаћинства, како би у природи и рибљим специјалитетима могли да уживају и туристи.
– Сада смо у поступку легализације сеоско-туристичког домаћинства и мањег ресторана. Полако посао пребацујемо на ћерке и имамо намеру да уђемо у сеоски туризам. Планирамо још доста тога, намеравамо да проширујемо, пре свега, да убацимо смештајне капацитете. До сада нисмо користили никакве субвенције од државе, али планирамо у будућности да искористимо и то, пре свега, када је реч о сеоском туризму – рекао је наш саговорник.
Оно што драгачевским селима дефинитивно недостаје јесте путна инфраструктура. Сеоски, некатегорисани путеви веома су значајни за развој сеоског туризма и долазак туриста.
– Били бисмо веома задовољни када би се још више пажње посветило инфраструктури. Пут из Гуче уз реку је веома лош, треба да се ради и пут из Краљева за Ивањицу, то је веома важно. Имамо пословне људе који долазе и жале се на лоше путеве – казао је Маринковић.
Иако је сигурно било потешкоћа, успона, али и падова Маринковићи нису одустајали од своје идеје да захваљујући свом раду живе на селу и уживају у природном окружењу.
– Ентузијазам је да се човек бори тридесет година, да не одустаје, имамо жељу, што је веома важно. Радио сам у Београду, живели смо на Дедињу, продао сам стан и дошао овде, никада се нисам покајао. Бивше колеге када дођу одушевљене су природом, здравом водом, чистим ваздухом. Имамо много извора, река Бјелица у горњем току је чиста, вода је буквално за пиће, има ракова. Села су замрла, па нема ни ко да прља природу. Имамо зечева, фазана, ракова. Прелепо је живети у природи, то је прави амбијент за живот. Долази такво време да људи, пре свега, они који живе у Београду, желе да живе у селу, у пророди, јер им је град дошао главе, гужва, загађен ваздух – каже саговорник „Чачанског гласа“.
Захваљујући природним лепотама и благодетима свог краја, породица Маринковић у плану има проширење сеоско-туристичког домaћинства које ће моћи да угости туристе са свих страна.
Виолета Јовичић
Фото: Архива саговорника
