Представљена књига ,,Светлости, сенке и шапутања“, есеји с поводима, Ивана Негришорца
Књига ,,Светлости, сенке и шапутања“, есеји с поводима, Ивана Негришорца, то јест Драгана Станића, која је у петак, 17. октобра представљена чачанској публици у Галерији Народног музеја, настајала је пола века и кроз научно утемељене есеје о феноменима и значајним људима наше историје књижевности и културе доноси лична искуства аутора доживљена како кроз професионална истраживања тако и кроз потребу и трагање за бољом самоспознајом. На том путу, Станић разматра и своја метафизичка озарења, доживљава небески дијалог, па и срећу јер открива суштину и смисао, што наговештава наслов ове књиге.
Кроз ову обимну есејистичку визију наше културе Драгана Станића, присутне је провела новинар и главни и одговорни уредник ,,Чачанског гласа“ Зорица Лешовић Станојевић. Учесници програма биле су млада фрулашица Тамара Недовић, која је присутне подсетила на традицију и звук фруле који је одјекивао и кроз представљену књигу Негришорца. Прозне пасаже из овог дела публици је приближила Милица Матовић, проф. српског језика и књижевности и сарадник ,,Чачанског гласа“. Организатори ове књижевне вечери су Центар за неговање традиције, Културно-просветна заједница Чачка и Србије, као и Народни музеј Чачак.
Уводну реч и добродошлицу аутору пожелео је Зоран Рајичић, директор Центра за неговање традиције Чачак.
Вече о духовности, светлости, шапатима, трагању с разлогом је отпочело мелодијама литургијске песме ,,Тебе појем“, коју је извела Милица Матовић.
У завршном делу програма присутнима се обратио Луне Левајац, песник. Подсетивши на Мрчајевачке песничке сусрете, Левајац је истакао значај Станићев међу песницима на Песничкој стени и уједно га назвао ,,Наш Мрчајевчанин“.
Као дугогодишњи председник Матице српске, најстарије матице која постоји у свету, која ће наредне године обележити два века постојања, Станић је говорио о значају повезивања традиционалне, народне културе са вредностима модерног времена, и њено утемељење и неговање кроз институције, какав је и Центар за неговање традиције у Чачку, као још увек, једина институција ове врсте у Србији.
Аутор је говорио и о духовној драми света и погубним лутањима без духовне вертикале засноване примарно на традиционалним вредностима, о потреби за озбиљним очувањем сопствених корена зарад заштите националног идентитета.
Присутни су чули како су се вечном нити коју су проносили звуци гусала, фруле и трубе кроз време очували симболи народа, и како су се на свом стваралачком трагу са проналажењем и тражењем духовне вертикале и њеним тумачењима носили Вук Караџић, Бранко Радичевић, Лаза Костић, Јован Дучић, Иво Андрић, Милош Црњански, Десанка Максимовић и многи други…
Било је речи и о феноменима поезије, Светосавља, Косовском завету на који се и данас позивамо.
Детаљније у наредном издању ,,Чачанског гласа“…
З.Л.С.
