НА СТОВАРИШТИМА У ЧАЧКУ ЛИСТЕ ЧЕКАЊА ЗА ПЕЛЕТ И ДРВА
Већ месечак дана на стовариштима у Чачку влада несташица пелета, а поред тога, ово алтернативно гориво је поскупело за пет до седам хиљада динара по тони. Поред недостатка пелета, због изненадног захлађења, на стовариштима су смањене и количине огревног дрвета, па су поново уведене листе чекања. Метар дрва је поскупео за око 300 динара и кошта 7.800, а цепаног и иструганог 8.800 динара. Угља има довољно и његова цена је остала непромењена.
Нагло захлађење изненадило је не само грађане који током лета нису обезбедили огрев, већ се то одразило и на фабрике које се баве производњом пелета, што је изазвало претходних дана несташицу овог енергента за грејање на свим стовариштима у Чачку. Осим несташице, грађане погађа и велико поскупљење пелета које по тони износи од пет до седам хиљада динара, тако да тона овог енергента сада кошта 34.000 динара.
– Све пелетаре су стале са производњом када се погоршало време, јер нису имале сировину за рад, што је проузроковало несташицу пелета на тржишту. Сматрам да ће се ситуација брзо стабилизовати, јер се побољшало и време. Цена пелета је порасла код свих произвођача у просеку од пет до седам хиљада, тако да сада овај енергент кошта 34.000 динара по тони. Радимо тренутно са две врсте пелета, цена је иста и за један и за други. Набављамо га у Крушевцу и Ивањици, али док је било лоше време, киша и снег у вишим пределима, пелетаре су стале. Без обзира што пелет нису испоручивале, подигнута је његова цена, па се због тога очекује да оне неће пасти и када се стабилизују производња и снабдевеност тржишта. Овакво стање нас је довело у ситуацију да формирамо листе чекања, али не прецизирамо тачне датуме испоруке, јер све зависи којом ће нам динамиком пристизати пелет – рекао је за наш лист Мирослав Милошевић, власник стоваришта „Милошевић БМ“, које се налази на Сајмишту у Љубићу.
Како истичу на овом стоваришту, неповољне временске прилике утицале су и на отежано снабедевање огревним дрветом, што је, такође, условило да се формирају листе чекања. Уместо четири, пет дана, колико се чекало до сада, огревно дрво купци чекају у просеку 12 до 13 дана. Угаљ се испоручује нормално, јер га има довољно на стоваришту.
– За метарска дрва се чека мање, али се купци већином одлучују за стругано и цепано дрво. Имамо две машине за стругање и цепање дрва. Испоручујемо доста дрвета дневно, али има гужве, јер је повећана потражња. Они, који нису набавили огрев током лета, сада журе да га набаве пре већег захлађења. Временске прилике су утицале и на лошију испоруку огревног дрвета. Људи који се баве тим послом обуставили су рад због погоршања временских прилика, тако да су на стоваришта стизале мање количине овог енергента. Управо због тога су претходних дана формиране листе и за куповину огревног дрвета. Дрва су поскупела у просеку за 300 динара и по просторном метру коштају 7.800, док је цепано и истругано дрво 8.800 динара. На нашем стоваришту дрвета има, имамо буковину, церовину и храстовину. Цена угља је остала непромењена, јер га има довољно. Овде тренутно продајемо „пљеваљац“.Угаљ у комаду стаје 17.000, док је за тону угља у коцки потребно издвојити 17.500 динара – каже Милошевић.
Дефинитивно, и даље влада велико интересовање за набавку чврстих горива, јер грађани који овај важан посао нису обавили на време сада схватају да је последњи тренутак да то учине, јер зима може „да покаже зубе“ сваког момента.
В. С.
НАБАВKА ОГРЕВА, ЈЕДАН ОД ВЕЋИХ ИЗДАТАKА
Kупци махом истичу да су о огреву размишљали на време, али међу њима има и оних који тај важан посао до сада нису стигли да обаве.
– Углавном, огрев набављам током лета, јер је цена дрвета тада повољнија. Плаћао сам дрва по прошлогодишњој цени и рачунам да сам уштедео неки динар. Кад зима загуди, хтео не хтео мораш да платиш колико траже, па и ако немаш – мораш да нађеш тамо и где ниси оставио. Тако то функционише – каже Звонко из Качулица.
– Прошла зима није била много хладна, па ми је остало поприлично огрева. На почетку лета сам нашла храстовину по врло повољној цени, по 50 евра, па сам докупила још пет метара. Сада на лагеру имам најмање дванаестак метара дрва, све смо истругали, исцепали и спаковали. Увели смо централно грејање, па нам, највероватније, ни те количине огрева неће бити довољне уколико зима буде јака – каже Вера из Слатине.
– Бавим се стругањем и извлачењем дрва са разних терена, али до сада нисам стигао да исечем дрва за сопствено домаћинство. Још увек је велика потражња за огревом, па ћу у моју шуму ући тек за који дан. Многи касне, јесен је увек повезана са великим издацима, а на све то треба обезбедити и огрев. За некога ко прима скромну пензијицу или издржава породицу од минималца – набавка огрева је прилично велики терет – каже Драган из Драгачева, који се годинама бави припремањем огрева.
