Крајем прошле године, неколицина запослених у болници у Чачку, заљубљеника у спорт, основала је Удружење “Спорт и здравље” са циљем да подстакне што више својих колегиница и колега из ове здравствене установе на бављење спортом и вођење здравих начина живота.
– После више од 20 година учествовања на спортским играма медицинара, у организацији нашег синдиката, дошли смо на идеју да оснујемо удружење, како би лакше могли да организујемо неке спортске догађаје – објашњава како је све почело Бојан Радисавчевић, један од покретача ове идеје.
Удружење има тридесетак чланова, а ради се на томе да се тај број повећа.
– Првенствено покушавамо да утичемо на промену свести код наших колега указујући им на користи од бављења спортом. Она је вишеструка, јер осим позитивног деловања на организам, у великој мери утиче и на социјализацију. Омогућава нам да се дружимо, да унапређујемо међуљудске односе, што се одражава и на послу, јер људи који су у спортским екипама боље међусобно сарађују – каже Радисавчевић и додаје да сви у удружењу воде рачуна о свом здрављу.
Имају знатан број идеја на који начин би то могли да учине.
– Желимо да запослени искажу чиме би волели да се баве и да радимо на стварању услова за бављење том спортском активношћу. Наредни корак би био прављење радионица на којима би причали о значају бављења физичком активношћу, здравој исхрани. Треба да што више запослених извучемо из њихових чаура и приволимо их да почну да живе на тај начин, стално им указујући да ми који смо активни осећамо добре стране таквог начина живота. За почетак, наша циљна група били би они који су се некада бавили спортом. Бар њих да вратимо на спортске терене – наставља Радисавчевић.
Отприлике је подједнак број мушкараца и жена у Удружењу, а оно што је похвално је да је старосни распон од 20 до 60 година. Већином се ради о запосленима са средњом стручном спремом, мада има и известан број лекара различитих специјалности. Углавном се ради о онима који су се некада или се још увек баве неким спортом. Окупљају се током викенда у некој од школских сала где играју кошарку, одбојку, мали фудбал, док љубитељи стрељаштва имају на располагању стрељану у кругу Компаније “Слобода”.
– Иако имамо по један термин и он је довољан да се осећамо здравствено боље, јер спорт, на првом месту, смањује стрес. Сви се добро слажемо. Од техничке службе до лекара. Ово нам је прилика да изађемо из неке дневне колотечине, дружимо се са себи сличним и сви се сматрамо као да смо део неког спортског клуба.
Прва активност им је била одржавање Светосавског турнира у одбојци.
– Људи воле такмичења и она су најбоља позивница да нам се неко прикључи. Зато смо организовали овај турнир на коме су наступале по четири екипе у обе конкуренције. Из Лучана су дошле обе селекције, а имале су их “Слобода” и Болница, док је “Унипромет” имао само мушку екипу, док је из Новог Сада дошао женски тим. Атмосфера је била сјајна и то нам је дало подстрек да за Ускрс организујемо турнир у кошарци. Зато би волели да запослени и у другим предузећима и установама крену нашим стопама и почну организовано да се баве спортом. Онда би могли да правимо и мини лиге у разном спортовима – истиче Радисавчевић, не пропуштајући да помене сјајна искуства са Радничких спортских игара за која каже да су пун погодак.
Током 25 година рада на одељењу радиологије као медицински техничар, много тога је видео снимајући пацијенте рендген апаратима и радећи им скенер или магнетну резонанцу.
– Највећи проблем представљају обољења кичме. Нарочито дискус хернија. Оне утичу на погоршање услова живота и смањену радну способност. Сви су настали као последица слабог кретања и много седења, јер онда кичма брзо губи своја својства. Забрињавајуће је што се старосна граница оболелих све више спушта. Често операције буду крајњи корак који не решава проблем, већ га само ублажава. Због тога, сви људи који имају проблеме са кичмом морају сваки дан да вежбају и то не било како, већ под стручним надзором. Неопходно је радити специфичне вежбе које би јачале одређене делове мускулатуре како би се тај проблем држао на неком нивоу који би оболелом омогућавао нормалнији живот. Нисмо ни свесни колико прекомерна употреба мобилних телефона утиче на вратни део кичме. Људима није природно да гледају надоле и према неким истраживањима, постављањем главе у такав положај вратни део кичме, највећи притисак је на диску између петог и шестог пршљена, трпи оптерећење од око пет килограма – упозорава Радисавчевић, износећи предлог да би једна од активности Удружења била обука људи на који начин да раде корективне вежбе за кичму. Истиче да имају професионалце који се тиме баве и они би им давали драгоцене савете, а за тако нешто би помоћ локалне самоуправе и медија била од непроцењивог значаја.
Ово треба да послужи као узор другима како се уз мало добре воље и самодисциплине може изаћи из „зоне конфора“ и учинити много за своје здравље. Нарочито што такву поруку шаљу они који се свакодневно сусрећу са онима који имају здравствене проблеме, а до њих не би дошло да су више пажње посветили свом здрављу и променили неке животне навике. Не само због њих, већ и због других, јер би онда били у прилици да помажу, а не да траже помоћ. Тиме би њихове породице биле срећније. Мање би били на боловањима и више допринели на својим радним местима, што је за целокупну заједницу од непроцењивог значаја. Требају ли јачи аргументи?
Владимир Дуба
