Društvo

ČAČANKA SNEŽANA TOPALOVIĆ STAROM NAMEŠTAJU VRAĆA PUNI SJAJ

Mnogi među nama olako odbacuju stari nameštaj, jer je izgubio nekadašnji sjaj ili ga je, kako se najčešće smatra, davno već “pregazilo vreme”. Stare i dobre komade pokućstva u pretežnom broju slučajeva menjamo stvarima koje nisu ni približno dobrog kvaliteta, jer žudimo za promenom, a da pri tome nismo ni svesni koliko su dragocene odbačene kuhinje, stolovi, stolice i plakari, koji stoje skladišteni u nekim pomoćnim prostorijama, na tavanima ili u podrumima. A da se kvalitetnom starom nameštaju može udahnuti potpuno novi život i sjaj, osvedočili smo se ovih dana, kada smo se obreli u radionici Čačanke Snežane Topalović (56), po struci tehnologa prerade drveta, koja se pre sedam-osam meseci odvažila da pokrene sopstveni posao i ostvari svoje mladalačke snove.

Da stari nameštaj u veštim rukama može doživeti veoma uspešnu transformaciju, potvrdila nam je Snežana ove sedmice, dok nam je u svojoj prostranoj radionici, u Bulevaru oslobodilaca br. 10, pokazivala izuzetno efektne starinske komade nameštaja, koji su, zahvaljujući njenom trudu i umeću, zablistali punim sjajem. Svako ko bi se našao na ovom mestu poželeo bi da u svom domu ima bar jednu takvu komodu ili neki drugi komad nameštaja, koji bi ga, ukoliko ima bar tridesetak ili više godina, podsetio na vreme detinjstva, kada se jednom urađeni ili kupljeni stolovi, stolice, komode ili kuhinje nisu menjali svakog časa, jer su bili izuzetno izdržljivi i funkcionalni.

Baš kao što to obično biva kada je reč o mladalačkim snovima, i Snežana se za nameštaj “zagrejala” još u srednjoškolskim danima. U skladu sa svojim ambicijima, odlučila je da odabere fakultet, koji će joj omogućiti da se bavi poslom o kome je stalno maštala.

– Kada sam odabrala Šumarski fakultet, računala sam da ću da projektujem nameštaj, a tamo me dočekala jedna sasvim drugačija priča. U to vreme, po završetku studija nismo dobijali licencu za projektovanje nameštaja, već smo samo mogli da budemo tehnolozi u fabrikama za preradu drveta, bez obzira da li su se one bavile proizvodnjom nameštaja, stolarije ili nečeg drugog. Radila sam izvesno vreme u “Budućnosti”, koja se bavila proizvodnjom nameštaja, ali je ova fabrika vrlo brzo propala. Nakon toga sam se zaposlila u “Domisu”, gde sam se zadržala 22 godine. Od svega što sam radila u tom preduzeću najviše sam uživala u opremanju enterijera, ali je taj program kratko trajao. Kada je firma otišla u stečaj, ponovo sam počela da razmišljam o srednjoškolskim snovima, ali mi je trebalo malo vremena da osmislim na koji način da ih ostvarim – objašnjava Snežana, sećajući se perioda kada je u njoj polako, ali sasvim sigurno, sazrevala odluka da pokrene svoj mali biznis, koji bi joj omogućio da se bavi nečim što će joj, pored novca, donositi i ogromno zadovoljstvo.

Pored istančanog ukusa za nameštaj, naša sagovornica je, kako ističe, od kada pamti za sebe gajila veliko interesovanje i za slikanje, ali isključivo za svoju dušu. Umetničke ekspresije je delila sa sebi bliskim ljudima, pa je svoje slike u proteklih deset godina, od kada se intenzivnije posvetila slikarstvu, najčešće poklanjala rodbini i prijateljima.

– Odlučila sam da spojim svoje dve velike ljubavi – slikanje i nameštaj i da otvorim sopstvenu radionicu. Moji snovi su počeli da se ostvaruju u avgustu prošle godine, kada sam i registrovala sopstvenu radionicu. U odluci su me podržali članovi porodice, ali i svi naši prijatelji, koji su znali za moju veliku pasiju prema svemu onome što može da oplemeni unutrašnjost prostora u kome živimo. Sada pretežno radim reparaciju nameštaja, ali moja vizija je da se kasnije, kad razvijem posao, bavim oslikavanjem dečjeg nameštaja – priča Snežana, pokazujući veliki entuzijazam dok priča o svom poslu i planovima za dalje.

U čačanskom kraju nema mnogo radionica koje se bave reparacijom nameštaje, pa je Snežana Topalović ubeđena da je napravila odličan izbor. Posao polako napreduje i što je najvažnije, ona se konačno bavi baš nečim što joj pričinjava veliko zadovoljstvo.

– U domaćinstvima ima još uvek dosta kvalitetnog starog nameštaja, posebno onog iz osamdesetih godina prošlog veka. Ovaj moderniji, u velikom broju slučajeva, brzo se haba, jer očigledno nije urađen od dovoljno kvalitetnog materijala. Kada vidim stari komad nameštaja, koji je odoleo zubu vremena, prosto osetim snažnu potrebu da mu obnovim nekadašnji sjaj i udahnem novi život, jer on to zaista i zaslužuje. Svi volimo promene i nekada je sasvim malo truda dovoljno da se ulepša i oplemeni prostor u kome boravimo. Dovoljno je da promenimo boju nameštaja, da pretapaciramo stolice ili stavimo novi mebl štof, kako bismo dobili potpuno novi izgled prostora u kome svakodnevno boravimo. A da bi se od starog nameštaja dobio sasvim novi, neophodno je da se svaki komad dobro obrusi i nakon toga ofarba odgovarajućom bojom. Postoje razni efekti, koji starom nameštaju daju poseban pečat. Skoro sam radila staru trpezariju, koja je došla do posebnog izražaja zbog efekta patine. Danas postoje novi materijali, koji pružaju širok sperktar mogućnosti. To za mene predstavlja veliki izazov i uvek sam izuzetno uzbuđena kada pod rukom osetim vredan stari komad nameštaja, kome će moj rad udahnuti novi život – uz osmeh kaže Snežana.

Reparacija nameštaja ne spada u lake poslove, prvenstveno za ženu, jer u njoj ima mnogo brušenja, ali se svaki napor višestruko isplati kad se višečasovni rad završi, objašnjava Snežana:

– Svaki komad nameštaja je priča za sebe, a kada mu udahnete novi život, prosto je nemoguće da ne osetite ushićenje. Tek tada ste sigurni da se svaki sekund napornog rada potpuno isplatio. Najzahtevnija je obrada starog rezbarenog nameštaja, jer ona zahteva ručno šmirglanje. U današnjoj situaciji teško da možete ovakav rad da naplatite onako kako bi to bilo realno, jer smo mi još uvek siromašno društvo. Mnogi među nama se odlučuju da repariraju stare stvari upravo zbog nedostatka novca za kupovinu novog nameštaja. Ponekad i nisu svesni činjenice da su njihovi stolovi, stolice, plakari ili trpezarijski delovi daleko kvalitetniji od novih komada nameštaja, kakve bi oni sebi mogli da priušte. Bilo kako bilo, iako reparacija nameštaja u današnjim uslovima života ne može da se unovči onako kako to zaslužuje, drago mi je što se bavim poslom koji za mene predstavlja veliki izazov. Dodatnu satisfakciju u ovom poslu mi daju i reakcije ljudi kada ugledaju reparirane komade svog nameštaja, koji ne kriju zadovoljstvo što su se odlučili da ih obnove.

Svako ko se odvaži da u današnjim uslovima života pokrene bilo kakav sopstveni posao, zaslužuje da mu se poslovni snovi u potpunosti ostvare. Nadamo se da će iz radionice Snežane Topalović uskoro – za koji mesec ili najduže godinu dana, izlaziti potpuno nov i zanimljivo oslikan dečji nameštaj, što bi, svakako, najviše obradovalo mališane.

V. Stepanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.