До сада готово незабележене високе температуре у дужем временском интервалу, током целог јула и у првој половини августа, нису погодовале ни алергенима. Концентрација поленових зрна свих алергена, укључујући корове и траву кретала се у границама дозвољених вредности. Једино су два дана у августу вредности полена амброзије биле у оквирима умерено високе концентрације, али су значајно порасле прошле седмице, показују мерења која спроводи Завод за јавно здравље Чачак (ЗЗЈЗ). Како истичу у овој установи, подаци о полену амброзије су очекивани и веома су слични резултатима из претходних година. Тренд раста могућ је све до друге половине септембра, уколико не буде кише.
Уз напомену да временски период континуираног узимања узорака полена почиње у фебруару и траје до првих новембарских дана, када се полинација и завршава, Јелена Миловић, дипломирани инжењер заштите животне средине, која у ЗЗЈЗ прати ову област, објашњава да је иза нас сезона цветања дрвећа и траве, а да је сада сезона цветања корова.
– Најјачи алерген је полен амброзије, који је био у оквирима граничних вредности до половине августа, као и полен других коровских биљака – коприве, боквице, пелина, конопље… Највећа концентрација била је 12. августа, када је забележено 65 поленових зрна по метру кубном ваздуха (гранична вредност је 30 поленових зрна по метру кубном ваздуха). Интересантно је да је ове године мало касније кренула полинација, односно цветање амброзије. Тако је прошле недеље одједном букнула. У периоду од 18. до 24. августа биле су изузетно високе концентрације полена ове коровске биљке. Највећа концентрација била је у суботу 23. августа, када смо измерили 132 поленова зрна по метру кубном ваздуха, што је 4-5 пута више од дозвољених вредности – наводи Јелена Миловић и додаје да су резултати веома слични као и претходних неколико година, мада се раније догађало да високе концентрације полена амброзије буду већ у јулу.
Завод за јавно здравље Чачак ради мерења концентрације полена 24 биљне врсте. Узорци се узимају током целог дана, који се једном седмично обрађују у лабораторији. Како и мерења показују, највеће концентрације су у јутарњим часовима. Зато је најбоље да се, управо, у тим временским интервалима избегава боравак у природи и да се затварају прозори. У зависности од временских услова, вредности се мењају. Уколико је кишни период, концентрација полена је мања. Иако је полен амброзије активан и у октобру, на основу ранијих резултата, у том периоду обично не прелази граничне вредности.
Седмични извештаји, укључујући и табеларни приказ стања алергеног полена у атомосфери, могу се видети на сајтовима ЗЗЈЗ (www.zdravljecacak.org) и Агенције за заштиту животне средине, као и на апликацији POLEN SRBIJA. Сви подаци месечно се достављају надлежним градским службама, Канцеларији за заштиту животне средине Града Чачка, будући да се ово мерење, на основу уговора, финансира из градског буџета. Праћење врста и концентрације алергеног полена у ваздуху омогућава предвиђања кретања у наредном периоду, што може помоћи алергичним особама, као и лекарима-алерголозима, за предузимање адекватних мера превенције и лечења.
Механичко-техничке мере сузбијања амброзије, као изузетно јаког алергена, спроводе се у време ницања биљке, односно у марту и априлу. Онда кад процвета, тада је већ касно за било какву меру. А сваке године, површине које заузимају су све веће. На надлежнима је да прво направе акциони план, спроведу мапирање, а онда и систематско уништавање, што је утврђено и државним и градским прописима!
Весна Тртовић
Поред амброзије, у овом (летњем) кварталу, актуелан је полен коприве и траве. Високе концентрације ових алергена забележене су у јуну, док су јул и досадашњи део августа „мирни“.
УРЕДБА О СУЗБИЈАЊУ АМБРОЗИЈЕ
Влада Србије донела је још пре две деценије Уредбу о мерама за сузбијање и уништавање амброзије као коровске биљке („Сл. гласник РС“, бр. 69/2006), ради спречавања штета које она наноси, и то на површинама пољопривредног, шумског, грађевинског и воденог земљишта. Овом Уредбом је дефинисано сузбијање и уништавање амброзије. Спроводе га: власници и корисници површина пољопривредног обрађеног и необрађеног земљишта (вртови и баште, њиве, воћњаци, виногради, ливаде и др.), шума, ловишта; власници и корисници грађевинског земљишта, изграђеног и неизграђеног; субјекти који управљају водотоковима и каналима и површинама уз водотокове и канале; субјекти који одржавају површине уз јавне путеве и железничке пруге; субјекти који управљају парковима, националним парковима, гробљима и другим зеленим површинама; власници и корисници запуштених површина поред путева, стаза, као и утрина, парлога, деградираних пашњака, запуштених паркова, искрчених места у шумама и др.
Колико смо могли прочитати на интернету, једино Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине Војводине готово сваке године, почев од 2008. објављује податке о површини и општинама на територији Војводине у којима се врши интегрално сузбијање амброзије.
