Selo

ДА ЛИ ЗА СРПСКЕ МАЛИНАРЕ ДОЛАЗЕ БОЉА ВРЕМЕНА?

ДА ЛИ ЗА СРПСКЕ МАЛИНАРЕ ДОЛАЗЕ БОЉА ВРЕМЕНА?

ОЧЕКУЈЕ СЕ СТАБИЛИЗАЦИЈА ЦЕНА МАЛИНЕ НА СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ

Према анализама портала „EastFruit“, Украјина наставља и даље да активно сустиже глобалне лидере у извозу смрзнуте малине. Да би задржали примат у овој категорији, Пољаци се све више ослањају на реекспорт малине, углавном украјинског порекла. Наша земља и даље има најквалитетнију малину, али, упркос томе, производња све више и више стагнира, првенствено због ниских откупних цена, чак и у годинама када је, због неповољних временских прилика, род овог извозног воћа драстично умањен. О цени коју тренутно достиже смрзнута малина на светском тржишту и очекивањима за наредну годину, разговарали смо са др Александром Лепосавићем, представником Србије у Светској организацији произвођача малина.

Како наводи др Лепосавић, значајнији продор украјинске малине на светско тржиште почео је од 2020. године, када су Украјинци премашили количину од 20 хиљада тона овог воћа. У 2023. години, на светско тржиште су извезли преко 50 хиљада тона, при чему би требало напоменути да су се званични подаци њиховог Министарства пољопривреде и реалног стања производње значајно разликовали. 

– Представници Министарства пољопривреде Украјине су за 2023. годину наводили да имају производњу од 35 хиљада тона на површини од 5.600 хектара, а реално стање је да су у тој години Украјинци произвели 62 хиљаде тона на површини од 9.000 хектара. Таква ситуација је у великој мери изазвала забуну на светској тржници и то је један од разлога поремаћаја у погледу цене и расположивих количина. Сасвим супротну ситуацију имамо у Србији где званични подаци приказују да се малина код нас гаји на више од  24 хиљаде хектара и да производимо преко 100 хиљада тона овог извозног воћа. Таква ситуација никоме није потребна и већ дужи временски период нам наноси велике проблеме. Реалне производне површине код нас су испод 11 хиљада хектара. У овој години смо произвели 47 хиљада тона, а тенденција пада производних површина, као и приноса које остварујемо по јединици површине, присутна је дужи низ година, а томе, поред климатских утицаја, највише доприноси демотивисаност произвођача, пре свега, ценом, али и свеукупном ситуацијом у малинарском сектору – истиче др Лепосавић.

Повећање удела украјинске малине на светском тржишту се, према речима нашег саговорника, пре свега, може приписати цени која је значајно нижа у односу на конкуренцију. Највишу извозну цену за смрзнуту малину Украјинци су остварили у 2021. години и она је просечно износила 3,8 долара за килограм. Исте године су за свежу малину у извозу добијали 4,2 долара. У 2022. години, цена смрзнуте малине је за њихове извознике била 3,15 долара, а пад цена у извозу је настављен и у 2023. години и просечно по килограму је износио 1,75 америчких долара. Исте године, цена свеже малине је била на историјском минимуму и износила је свега 1,2 долара. Ублажавању ситуације и за извознике је допринело обезвређивање украјинске националне валуте (гривне), чиме је држава стимулисала извоз не само малине, него и других производа из ове земље.

Поред ниске цене, већем уделу украјинске малине на светском тржишту допринела је и политичка ситуација, јер су купци у Европи и Америци протежирали куповину робе управо из те земље. Томе су, како истиче др Лепосавић, сведочили наши извозници на сајмовима прошле, а донекле и ове године.  

– Сада се ситуација мења, пре свега, због дефицита квалитетне малине на светском тржишту. Украјинци су углавном продали оно што су имали, Пољска се већ дужи низ година ослања на реекспорт украјинске малине, а Чиле, као и ми стагнира са производњом. За то време је Мексико веома порастао са производњом, али они нам нису конкуренција, јер Мексиканци углавном продају малину као свежу и не „сударамо“ се са њима код наших традиционалних купаца. Поред квалитета малине, наш адут представљају складишни капацитети и прерадни центри и у томе смо без премца у свету. Нажалост, добар део наших откупљивача је у финансијским проблемима, а производња је,  као што смо већ рекли у великој стагнацији. Ипак, цена која се тренутно остварује у извозу је стимулативна, а оно што се очекује у следећој години је стабилизација цена, значајно виших у односу на претходне године – закључио је др Лепосавић.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.