Kultura

GORDANA KALJALOVIĆ, AKADEMSKI VAJAR O “KNJIZI IZVAN KNJIGE, LITERARNIM REFLEKSIJAMA U VIZUELNOM”

Akademski vajar, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, Gordana Kaljalović, predstavila je u okviru 24. Simpozijuma “Umetnost i papir”, u kome je učestvovala ove godine prvi put, svoj projekat “Knjiga izvan knjige, literarne refleksije u vizuelnom”. Kako se književno delo transformiše u drugi medij, odnosno, u delo vizuelne umetnosti – skulpturu, objekat, instalaciju, govorila je na predavanju sa prezentacijom koje je prošlog petka, 21. jula, organizovao Kulturno-obrazovni program Doma kulture. Nakon što je autorku predstavila urednica programa Verica Kovačević,  Gordana Kaljalović je obrazložila svoj projekat koji se bazira na korespondenciji literarnih i vizuelnih postupaka.

pred2

U obrazlaganje suštine svog umetničkog pristupa Gordana Kaljalović je krenula čuvenim citatima Pola Valerija, odnosno Frensisa Bekona, da se “knjiga može čitati gde god da se otvori”, da “svaku knjigu karakteriše složenost i vibrantnost samog tekstualnog tkiva”, ili da “ako je knjiga nemirna i neorganizovana, utoliko trajnija”, napominjući da je svako literarno delo ujedno i vizuelno delo, da “svaka dobra knjiga pruža veliki otpor”, kao i da nije bilo lako nijednu knjigu ospoljiti, pretvoriti je u posebnu skulpturu.

pred1

Ona knjizi pristupa kao predmetu, a tekstu kao materiji koja se može oblikovati i na taj način im daje novi vizuelni karakter i značenje. Na taj način se preispituju mogućnosti i granice različitih medija u umetnosti, njihovo prožimanje, fiktivni i realni prostor i gradi evokativni odnos prema literarnim sadržajima. U opusu ovog projekta pred5Gordana Kaljalović je bila inspirisana naslovima, koricama, dramama, društvenim mrežama… Iako je kao akademski vajar učila “zanat” na metalu, radila je i u drvetu, staklu, glini, kamenu, ali joj je, kako kaže, papir najbliži, zato što ima memoriju, prima intervencijue, boju, čuva informacije… Autorka je umetnički je intervenisala na naslove “Crveno” Orhana Pamuka, “Duh mesta”, Dučićeve “Gradove i himere”… Pošto je studirala i engleski jezik bila je inspirisana Šekspirom i njegovim dramama, u kojima je kostim, odnosno odeća bila statusni simbol, a kreativno se izrazila stvarajući kroz intervencije i knjige “Razlistavanje”, “Lavirint”, “Vreme”, “Spomenik”, “Beskonačna knjiga”, “Sabrana dela nepoznatog autora” u terakoti… Inspiracija joj je bila i do temelja srušena i spaljena Narodna biblioteka Srbije u bombardovanju nacista 1941. godine, koja je postala velika instalacija u virtuelnom plamenu, kao i Vartolomejska noć, film “Farenhajt 451”, podsetivši na konstataciju Hajnriha Hajnea koja se obistinila: “Tamo gde se spaljuju knjige, sledeći će biti ljudi.”

Z. L. S.

 

 

 

Оставите одговор