Уз обележавање Дана жена Завичајно друштво „Чачани“ жели јавности да представи неке од наших некадашњих суграђанки које заслужују уважавање.
Завичајно друштво „Чачани“ већ двадесет година негује однос према традицији, наслеђу и очувању сећања на значајне личности нашег града Чачка. Труди се да учествује у животу града својим програмима, па је у оквиру тога, током 2025. године Комисији за одређивање назива улица у Чачку поднело своје предлоге. На урученој листи, међу особама које заслужују да њихова имена понесу неке од улица у Чачку и околним местима налази се група жена које су оствариле значајне успехе у областима којима су се бавиле (у Чачку, Србији или Европи). Оне су, пре свега, дале допринос образовању, култури, уметности и здравству. Нису све рођене Чачанке, али су овом граду током живота и рада у њему подариле своја знања, интересовања и пожртвованост и несумњиво је да заслужују поштовање и уважавање.
Иницијатор ових предлога био је историчар Слободан Невољица, члан Управног одбора Завичајног друштва „Чачани“. Он је нагласио чињеницу да у Чачку, а генерално, у Србији, мали број улица носи име по некој од жена из наше историје. Желимо то колико-толико да исправима кроз наше предлоге.
На листи имена налазе се следеће жене:
Танкосава Јанковић У време Битке на Чачку 1815. побегла je из турског логора и Србима на Љубићу јавила да Турци спремају повлачење. Препорука да овај назив носи нека улица у Љубићу.
Јелисавета Францишковић (Панчево, око 1840 – ?), прва учитељица у Основној женској школи у Чачку (1854-1859). Завршила је богословију у Београду. Дала допринос почецима образовања женске деце у Чачку. Забележено је да је била „вредна, озбиљна и узорна“ и да се „веома трудила у васпитању ученица“. Долазак девојчица у школске клупе и постављање жена као предавача представљало је значајан помак у сфери еманципације покренуте средином 19. века.
Милева Петровић (Тител, 1852 – Београд, 1912), мајка Надежде Петровић, учитељица у Основној женској школи у Чачку (1869-1879). Током једанаест година живота у Чачку дала значајан допринос образовању девојчица, развоју школе, културе и друштва. Од првих дана службе борила се за побољшање услова за одржавање наставе и са својим ученицама делила љубав према историји и поезији.
Малвина Гогић (Чачак, 1879 – ?, после 1936) учитељица у Вишој женској школи (првој средњој школи у Србији намењеној образовању девојчица, основаној 1863. године) и наставница у Српској краљевској државној трговачкој академији у Београду. Предавала је математику. Завршила Филозофски факултет у Београду. Била је укључена у рад Министарства просвете као инспектор, шеф Наставног одсека при Одељењу за средњу наставу и вршилац дужности начелника Одељења за наставу. У време Балканских ратова ангажовала се као болничарка. Била је члан Главног управног одбора Друштва црвеног крста. Више пута одликована.
Даница Дана Симић (Краљево, 1896 – Београд, 1993), прва жена фотографкиња у Чачку. После смрти супруга Добривоја Н. Симића преузела је вођење фотографске радње у Чачку која се налазила у Господар Јовановој улици. У Чачку се активно бави фотографијом од 1916. до тридесетих година 20. века и у Краљеву око 1929. године. Својом занатском умешношћу и естетским виђењима мотива није заостајала за својим колегама. Заступљена је у референтној монографији „Фотографи и фотографски атељеи у Србији (1860-1918)“.
Десанка Деса Дугалић (Чачак, 1897 – Београд 1972), једна од првих глумица пореклом из Чачка. Глуму је студирала у Паризу. На позоришну сцену ступила 1922. године. Била је првакиња Народног позоришта у Београду. Током своје дуге каријере одиграла је преко сто позоришних улога. Играла у различитим жанровима, а чувена је њена улога Маргарите Готје у „Дами с камелијама“. Бавила се и режијом, позоришном педагогијом, позоришном критиком, путописном књижевношћу и превођењем.
Милена Чубраковић (Бресница, 1924 – Рим, 2004), сликарка значајна за развој српске и европске савремене ликовне уметности и анимираног филма. Завршила Академију ликовних уметности у Београду. Од 1954. године живела у Риму где је формирала своја уметничка гледишта. Позиционирала се као значајна савремена уметница у Италији. Излагала је у низу угледних галерија у Риму, али је била активна и на југословенској и српској ликовној сцени. Учествовала је у реализацији многих цртаних филмова као филмски цртач и сликар-аниматор, а неколико њих потписује као аутор. Препорука да овај назив носи нека улица у Чачку и у Бресници.
Милка Ђурашић-Стевлић (Горња Горевница, 1949 – Чачак, 1972), медицинска сестра. Завршила медицинску школу. Од 1969. године радила на Грудном одељењу Болнице у Чачку. Пожртвовано је неговала болеснике у току епидемије великих богиња 1972. године и сама се заразила и преминула као прва жртва вариоле вере у Чачку. Препорука да овај назив носи нека улица у Чачку и у Горњој Горевници.
Завичајно друштво „Чачани“
