У 2023. години, када ће Чачак постати прва национална престоница културе, поред бројних инфраструктурних и програмских садржаја биће обележени и значајни јубилеји, међу њима и 150 година од рођења велике српске сликарке Надежде Петровић, рођене 11. октобра 1873. године у Чачку. Програми којима ће бити обележена ова важна годишњица, биће приређени кроз партнерство сродних институција у земљи, региону и иностранству, уз подршку Министарства културе Републике Србије, УНЕСЦО-а и Националног комитета УНЕСЦО-а Републике Србије. Тим поводом у уторак, 27. децембра, у Галерији РТС-а у Београду отворена је изложба под називом ,,Надежда Петровић 1873-2023: у сусрет обележавању 150 година од њеног рођења”. На отварању изложбе присутнима су се обратили Никола Кусовац, члан Савета РТС за културу и уметност, Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије и Бранко Ћаловић, директор Уметничке галерије „Надежда Петровић“ у Чачку. Један број изложених слика припада фонду Народног музеја у Београду, а део слика и поставку баштини Уметничка галерија ,,Надежда Петровић“ из Чачка. Ауторке ове поставке су историчарке уметности Мирјана Рацковић и Драгана Божовић, музејске саветнице чачанске Уметничке галерије. Изложба ће у Галерији РТС-а бити постављена до 26. јануара.
Изложба је уприличена у сусрет обележавању назначеног јубилеја и представља уметничко – документарну причу о животу и стваралаштву Надежде Петровић, као оквирну илустрацију уметничког опуса једне од најпознатијих српских сликарки. У поставци су заступљена два периода Надеждиног сликарства: прва фаза Минхенског периода, прва фаза Србијанског периода и трећа, колористичка фаза.
Директор Уметничке галерије ,,Надежда Петровић” Бранко Ћаловић је том приликом истакао да се ,,Град Чачак труди да се на разне начине одужи овој необичној, енергичној жени која је пре више од стотину година крчила путеве еманципације, превазилажење традиционализма и предрасуда којих је у време када је Надежда ступила на уметничку сцену било исувише. Поред уметничког, као подједнако важно, истиче се њено патриотско дело као пример дубоке оданости свом роду, што је показала и својим личним примером”.
Обележавање јубилеја -150 година од рођења велике сликарке, подразумева мултидисциплинаран и комплексан приступ у смислу садржајности програма, у складу са многоструким интересовањима Надежде Петровић. Ћаловић је Како је директор указао на структуру пројекта који има два нивоа – национални и међународни.
– Носилац националног, односно, регионалног нивоа је Народни музеј Србије који ће пратити програми везани за Надеждин друштвени и уметнички ангажман у сарадњи са партнерима у регион, који ће својим програмима дати допринос ширем сагледавању Надеждине личности. Међународни ниво је везан за Француску, односно, представљање у Културном центру Србије у Паризу, који реализује Музеј савремене уметности Београд, а ставља у фокус на Надеждина достигнућа у оквиру европске уметности. Овом програму придружиће се и представљање у Палати УНЕСЦА. Сви партенери на пројекту приредиће и пратеће програме: у сарадњи са Музејом савремене уметности Републике Српске и Тифлолошким музејом из Загреба, биће приређена изложба за слепа и слабовида лица, а реализоваће се и сарадња са Галеријом ,,Божидар Јакац” из Костањевице на Крки и Галеријом савремене уметности из Ниша – истакао је Бранко Ћаловић, директор Уметничке галерије “Надежда Петровић” из Чачка.
“Тематски су у поставци заступљени Надеждини најчешћи мотиви – пејзаж и портрет. Пошавши од мотива воденице која осликава Надеждине прве године сликања директно у пејзажу, преко истраживања светлости кроз умерену палету у пределу насталом у околини Београда до колористички и композиционо разиграног призора српског села смештеног под брдом, изабрана дела сведоче о односу сликарке према екстеријеру и изазовима које носи, а које је савладавала кроз модернистички концепт и непосредност.
Да је снага Надеждиних портрета у преносу емоција (личних и портретисаних особа) сведочи и портрет девојчице, где доминира умеренија палета боја и лазурно сликање (и не смета што је остао у радној фази) и портрет старице, рађен енергичнијим потезима, богатим колоритом и пастуозније. Тематски се издваја слика „Читање“, јер обрађује један од ређе заступљених мотива у Надеждином опусу – навела је једна од ауторки изложбе Драгана Божовић.
У делу каталога под називом „Надежда Петровић: живот и уметност без компромиса“ друга ауторка поставке Мирјана Рацковић је, поред осталог навела да је: „Без обзира на све тешкоће које је имала као жена у вртлогу бурних историјских догађаја и друштвених збивања балканских простора, Надежда Петровић постала својеврсни предводник свега значајног што се дешавало у првих петнаест година прошлог века – изборила се за сопствене ставове у уметности, зближавала уметнике јужнословенског простора, радила на образовању и еманципацији борећи се са традиционализмом и предрасудама и на крају дала живот у борби за част и слободу свог рода. Годинама након преране смрти Надеждин уметнички рад потпуно је био засењен алтруизмом и родољубљем толико да се скоро искључиво њена личност перципирала кроз жртву велике хероине!“
Рацковић уједно истиче да је Надеждин приступ слици свакако резултат њеног школовања у Минеху и боравка у Француској и Италији, док се њен стални повратак традиционалној Србији рефлектује у темама са предзнаком националног у чему се и препознаје бескомпромисност у њеном модернизму…
Приредила: З. Л. С.
Фото: Уметничка галерија „Надежда Петровић“
