Мир градског гробља у Ивањица последњих месец дана нарушавају дивље животиње које из приобаља Моравице долазе до гробних места уз саму обалу и копањем праве озбиљну штету. На основу трагова у снегу, као и начина на који су ископани канали и рупе, закључено је да је реч о јазавцима.
Најизраженији проблем уочен је код гробова породице Ћојбашић, где се тло на више места урушава, а отвори у земљи појављују се готово из дана у дан. Према речима чланова породице, ово није први пут да се суочавају са истим проблемом.
Како прича Срдан Ћојбашић, рупе су се на том месту појавиле још пре две године, али тада нико није знао шта их узрокује.
„Сами смо затрпавали земљом и камењем, мислећи да је у питању слегање тла. Није било ни мало пријатно, поготово што је релативно скоро био сахрањен мој отац Јован“, каже он.
Сада, када су у снегу јасно уочени трагови и када се штета проширила и на околне гробове, постало је извесно да су узрок дивље животиње које копају дубоке ходнике испод површине. Управо ти подземни канали доводе до улегања и пуцања бетонских стаза и платоа око гробница.
У Јавном комуналном предузећу „Ивањица“ потврђују да су радници свакодневно ангажовани на санацији.
„Рупе затрпавамо камењем, земљом и бетоном, али се нове појављују на другом месту. Вероватно да се испод земље налази разгранат систем тунела“, наводи Небојша Луковић, подсећајући да су се јазавци и раније појављивали на овом подручју, али су потом нестали на више година.
Претпоставља се да животиње копају у потрази за храном: инсектима, ларвама и ситним организмима у влажном приобалном земљишту. Зимски услови, када је хране мање, могу их додатно подстаћи да се приближе насељу.
У потрази за решењем, надлежни су се обратили ветеринарској инспекцији, која их је упутила на Ловачко удружење „Чемерница“. Из Удружења наводе да је јазавац законом заштићена врста и да лов у насељеном месту није дозвољен. Као могуће решење помиње се хумано хватање и измештање на ненасељено подручје, али такав поступак захтева дозволе и ангажовање стручних служби.
Срдан Ћојбашић се нада да ће се пре свега открити јазбине у обали реке, одакле животиње долазе.
„Верујемо да су им легла негде у приобаљу. Ако се она пронађу, можда ће се проблем коначно решити“, каже он.
Стручњаци упозоравају да решење није једноставно, потребно је истовремено заштитити гробна места и безбедност посетилаца, али и саме животиње. Могуће мере укључују постављање подземних баријера, заштитних мрежа или других метода које спречавају копање без наношења штете дивљачи.
До тада, породице које обилазе гробове својих најмилијих стрепе од нових урушавања, док упорни ноћни „копачи“ настављају да подсећају да граница између дивљине и људског простора понекад постоји само на површини.
Ј.С.
