ТРИБИНА У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ О СМЕТЊАМА У ПСИХИЧКОМ РАЗВОЈУ ДЕЦЕ И МЛАДИХ
О деци са разним психичким поремећајима данас се много више говори него раније. Често се поставља питање да ли се повећаo њихов број због различитих фактора или је посреди другачија класификација развојних поремећаја и боља дијагностика. Истина је и једно и друго. О томе који психички развојни поремећаји су данас присутни у младој популацији, како препознати проблем, коме се обратити, зашто и колико је важна рана дијагностика, како родитељи могу бити укључени у ране интервенције и колико је то добро за дете, као и о раду чачанског Развојног саветовалишта, говорила је клинички психолог и психотерапеут Јасмина Кандић Шипетић на трибини „Кроз потешкоће је лакше заједно“. Трибину намењену првенствено родитељима деце са сметњама у психичком развоју, организовала је прошлог четвртка, 26. јуна, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“. Програм је водила Милица Домановић.

Чак двадесет одсто популације деце захтева одређену врсту подршке, навела је Јасмина Кандић Шипетић. Многа од њих уз адекватан терапеутски рад и стручну помоћ могу да савладају тешкоће.
– Одступања у развоју детета могу да буду: поремећаји говора, моторике, поремећаји когнитивног, социјално-емоционалног развоја или адаптивног понашања… Најчешће потешкоће због којих нам се обраћају родитељи су говорне сметње, АДХД као поремећај пажње и хиперактивности, аутистичан спектар поремећаја, интелектуалне потешкоће… Код деце у школском добу најчешћи су поремећаји школских вештина, дислексија, дисграфија и дискалкулија, а постоје и поремећаји емоција – депресија, анксиозност… Специфично је да се код деце ови поремећаји манифестују другачије, него код одраслих. Често имају соматизацију (поремећај у којем се психички, емоционални проблеми изражавају на телесном плану), па их боли стомак или глава, а у ствари су нерасположени. Треба поменути и поремећаје исхране који су карактеристични у адолесцентном периоду – навела је, поред осталог, Јасмина Кандић Шипетић.

Већи део трибине био је посвећен поремећајима из спектра аутизма, који су данас у јавности и најприсутнији. Пре двадесетак година када је она почела да ради у Дому здравља, старије колеге су говориле да аутизам дијагностикују сваке две-три године. Међутим, начин дијагностике се значајно променио. Како је рекла, реч је о веома сложеном, неуропсихијатријском развојном поремећају који се манифестује кроз различита успорења у више области функционисања – социјалног, когнитивног, у говору и језику. Симптоми се најчешће примећују око друге године живота.
Да би се постигли резултати код свих поремећаја веома је значајна сарадња, заједнички рад родитеља, детета и стручњака, што је и мото програма „Породичне ране интервенције“ (ПОРИ) који се спроводи у чачанском Развојном саветовалишту Дома здравља. Од пре годину дана налази се у згради Медицине рада.

– Деца сада имају простор потпуно прилагођен њима. Позитивне су реакције и родитеља… Приступ деци и породицама је интерсекторски. Поред нас из Дома здравља укључене су и предшколске установе и Центар за социјални рад. Од пре пола године настојимо да проширимо тим, да укључимо стручњаке из Школе „1. новембар“, Дечјег села у Краљеву… У сарадњи са Градом и УНИЦЕФ-ом у плану је ширење капацитета, пре свега кадровског. Волели бисмо да у саветовалишту имамо физијатре, соматопеде, још логопеда и психолога, као и дечијег психијатра који већ дуже време недостаје, како би породице могле да добију адекватну помоћ за своје дете у самом Чачку – најавила је Јасмина Кандић Шипетић, која је говорила и о радионицама за родитеље у КЛУПКУ.

Њен савет родитељима је да прате своје дете, да проблем не стављају „под тепих“ јер тако неће нестати, да не чекају, већ да што раније потраже стручно мишљење и помоћ. Такође, важно је да остваре сарадњу са вртићем и школом. Не треба очајавати, јер, како је нагласила Јасмина, у њеној две деценије дугој професионалној пракси скоро на прсте једне руке могу се избројати деца са којима се радило, а код којих није остварен помак. Код неке деце помаци су огромни, код других мањи, али опет видљиви. И најзначајније, не треба препустити да време нешто промени, већ што пре почети заједнички рад са том децом.
В. Т.
ЕКРАНИЗАМ
Као један од узрока све присутнијих развојних проблема и поремећаја деце често се наводи „екранизам“, односно, прекомерна изложеност екранима. За сада нема много истраживања о томе, али како је рекла Јасмина Кандић Шипетић, сигурно је да то није добро.
– Данас деца имају телефон и екран нон-стоп пред очима, имају брзе садржаје који се смењују, а мозак се развија и учи. Развија се на други начин, па тако деца знају енглески, без грешке куцају шифре, али често им недостаје део комуникације и говора. Препоруке су да до треће године деца не би требало нимало да буду пред екраном, до седме године по пола сата, а касније више… То је тешко у модерном свету – рекла је она.
Навела је добар пример из своје праксе. Родитељи су довели дете са тешкоћама у говору, функционисању и комуникацији. Рекли су да много времена проводи пред екранима. Договор је био да му то потпуно укину… После годину и по дошли су поново. Било је то скоро потпуно друго дете!