„МИНИЋЕВА КУЋА РАKИЈЕ“ – ШАМПИОН ФЕСТИВАЛА РАКИЈА „ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ 2025“
„НАЈТЕЖЕ ЈЕ ОСТАТИ НА ПОБЕДНИЧКОМ ТРОНУ!“
Титулу „шампиона“ Међународног фестивала ракија „Горње Подунавље 2025“, одржаног 14. јуна у Апатину, понела је ракија шљивовица старости преко седам година из „Минићеве куће ракије“, берба 2004. године (43%), Гордане Минић, супруге познатог чачанског произвођача Станимира Минића из Доње Трепче, са освојених 19,10 поена. У категорији овог престижног међународног такмичења „ракија од шљиве обојена, старости од четири до седам година“, прво место је припало Јовани Бојовић, унуци Станимира Минића, за шљивовицу из 2019. године (44%), која је добила оцену 18,75. „Минићева кућа ракије“ је осоколила и у категорији резервисаној за даме произвођаче (шљивове препеченице старе више од седам година), где је међу 36 узорака победила шампионска шљивовица Гордане Минић, из 2004. године (оцењена са 19,10), освојивши специјалну награду, чувену „ајкулу“, од Удружења произвођача и љубитеља воћних ракија „Чувари традиције“ Апатин.
Овогодишњи фестивал ракија у Апатину је окупио готово 400 такмичара са укупно 820 узорака воћних ракија и ликера из Србије, Републике Српске, БиХ, Хрватске, Словеније, Мађарске, Северне Македоније, Црне Горе, Румуније, али и из Италије, Аустралије, Пољске и Словачке. На челу Комисије за оцењивање узорака ракија, сачињене од стручњака из Србије, БиХ, Хрватске и Мађарске, био је проф. др Нинослав Никићевић. Свако ко се нашао на листи добитника награда и признања ове међународне смотре ракија, имао је довољно разлога да буде поносан што је имао прилику да се одмери са најбољима у овом послу, а посебно ако је однео победу у више категорија такмичења. Отуда и не чуди што је и наш познати чачански произвођач ракије Сранимир Цане Минић из Доње Трепче био посебно дирнут што је баш на овој смотри освојио три награде и „ајкулу“ за шљивовицу.
– Драго ми је што је наша шљивовица понела шампионску титулу на овом међународном фестивалу. У Апатину сам био у војци и након 60 година тамо сам се вратио да бих освојио ове вредне награде. То ме је посебно обрадовало, за Апатин ме вежу драге успомене. Нисам се изненадио, јер „Минићева кућа ракије“ годинама уназад учествује на најпрестижнијим смотрама ракија које се организују у Србији, на којима је освајала бројне награде и признања. Одувек сам настојао да задржим, али истовремено и да унапредим постигнути квалитет ракија. Човек је увек најзадовољнији када стане на победнички трон, али из искуства знам, много је лакше постати први него задржати ту позицију и због тога се поносим резултатима које је смо до сада постигли – истиче Цане и додаје да добре године тек предстоје „Минићевој кући ракије“, јер поседује солидне залихе изузетно квалитетних воћних ракија, а уз његово велико искуство, ту је и подмладак који представља највећу гаранцију за даље напредовање.
„Минићева кућа ракије“ је ове године на десетим „Вождовим данима ракије“, у Рачи крагујевачкој, освојила пет „ајкула“, што представља изузетан успех. Награђени су сви узорци ракија које су пријавили за такмичење, а неке од њих су достигле чак и оцену 19,86. Реч је о ракијама из осамдесетих и деведесетих година прошлог века.
– Када сам почео да се озбиљније бавим овим послом 2005. године, победио сам са оценом 19,07 и то сам добро запамтио. Прво такмичење ракија у Србији тада је организовано у Горњој Трепчи. Замислите само колико је напредовало оцењивање ракија, односно, колико се урадило на њиховом квалитету у протеклих 20 година. Напредак се види свуда, и у Горњој Трепчи и по ракијама које се служе у угоститељским објектима широм Србије. Њихов квалитет је на много вишем нивоу. Више од 90 одсто наших произвођача ракије данас зна да издвоји оно што се зове „срце ракије“ и због тога су наше воћне ракије тако квалитетне – наглашава Минић.
Минић производи више од 30 врста ракије, почев од дуњеваче, кајсијеваче, шљивовице, које су и највише награђиване, па све до неких специфичних врста, као што су ракије од банана, шумских јагода, бруснице, рибизле, купуса… Његове воћне ракије се служе у реномираним локалима у Београду, Kрагујевцу, Kраљеву, Чачку и другим местима Србије, а стижу и до купаца из Аустралије и Русије.У „Минићеву кућу ракије“ радо свраћају страни гости из бањског лечилишта у Горњој Трепчи, али и Норвежани који годинама уназад долазе у Горњи Милановац.
Деценијским трудом и радом, „Минићева кућа ракије“ постала је један од првих Музеја ракије, како у Србији, тако и свету, а како истиче Минић, квалитет његових ракија се темељи на доброј сировини. За производњу квалитетне шљивовице искључиво користи „црвену ранку“ из сопствених воћњака, коју су као најбољу препознали и купци из Аустралије. Ипак, истиче да је у овом послу, поред добре сировине, веома битна и технологија производње, па отуда и оцењује да је новац који је уложио у куповину савремене дестилерије са четири колоне, а на препоруку немачког стручњака, његова најбоља инвестиција, јер тиме постигао уједначени квалитет ракије.
В. С.
