БОДЉОБРАДИ – ВЕЛИКА ПРЕТЊА РЕЧНОМ РАКУ!
Већ дужи низ година у чачанским рекама веома ретко могли су се видети ракови, за које се обично каже да су показатељ да је вода чиста. Због тога су се многи обрадовали, када су недавно на друштвеним мрежама објављене фотографије овог зглавкара, виђеног у близини градске плаже. Ипак, показало се да нема много места за оптимизам, јер је по речима стручњака реч о бодљобрадом раку Faxoniuslimosus (Rafinesque, 1817) који је веома инвазиван и представља претњу, не само домаћем речном раку (Astacus astacus). О овој теми за „Чачански глас“ говорио је Драгиша Гашо Петровић, еколошки активиста.
Он каже да је овај „странац“ сада први пут виђен у делу Западне Мораве кроз Чачак, али да је већ дуже време присутан у рекама Србије. Његова појава, тврди он, нема никакве везе са чистоћом реке:
– Од нашег речног рака много је отпорнији и толерантнији на делимично загађене воде каква је и вода Западне Мораве, што показују и подаци Завода за јавно здравље који су јавно доступни и објављивани предходних година. Одмах после објаве фотографија јавио ми се човек који је у импровизованој клопци ухватио рака у близини бране. Био је то примерак од око пет сантиметара и одмах сам знао да је реч о бодљобрадом. Објавио сам фотографију на друштвеним мрежама и убрзо ми се јавила Вера Дајић Николић, професор Биолошког факултета у Београду, која ми је рекла да њен тим прати ширење ове врсте рака у Србији. Претходних дана и ја сам успео да ухватим неколико примерака у Западној Морави, на потезу око 150-200 метара испод бране купалишта. Налазио сам и љуштуре оклопа од „пресвлачења“ и неколико мртвих примерака, који су вероватно били плен птица, сиве и мале беле чапље, које су иначе, поред неких риба, природни предатори ракова – испичао нам је Петровић, коме је професорка Вера Дајић Николић рекла веома занимљиве инфорамције о бодљобрадом раку.
То је врста карактеристична за источну обалу САД. По изгледу и величини веома је налик домаћем речном раку, од кога се разликује по томе што на крају главе има избочине налик шиљцима или бодљама, по чему је и добио име. Може да настањује воде различитог квалитета, од оних чистих, све до делимично загађених. Утврђено је да је бодљобради рак посебно агресивна врста када се ради о исхрани и потрази склоништа, што угрожава аутохтоне врсте, самим тим што су, због немогућности да нађу склониште, знатно изложеније нападима риба-предатора.
У рекама Србије живе три аутохтоне врсте рака – поточни, речни и дунавски. А у Европи су се појавиле најмање четири врсте инвазивних ракова, од којих су три пореклом из Северне Америке, док једна потиче из Аустралије. Најопаснији за аутохтоне врсте је управо бодљобради рак. У Европи је први пут забележен у Пољској, још 1890, а убрзо и у Немачкој и Француској.
– Верује се да је бодљобради рак намерно уведен у тамошње екосистеме. Наиме, када је примећено да је опала бројност речних ракова, у водотокове су усељени они донети из Северне Америке. Брзо се испоставило да њихово ширење није могуће контролисати, као и да је сам утицај на аутохтоне врсте катастрофалан! – објашњава Петровић.
Како и он сматра, на то што бодљобради рак брзо „заузима територију“, односно наше речне воде, велики утицај има и то што Чачак нема постројење за пречишћавање отпадних вода. Такође, није без значаја и то што се са пољопривредног земљишта спирају остаци вештачког ђубрива, пестицида и хербицида, као и то што се у кориту и око њега врши легална, а неретко и илегална експлоатација шљунка. Чињеница је и да је бројност аутохтоних популација животињских врста широм света у сталном опадању, за разлику од инвазивних врста, а посебно су рањиви водени екосистеми…
Петровић је одрастао поред Мораве и живи свет у водама и на обалама ове реке добро познаје. Упознавао га је и као дугогодишњи риболовац који је од пре десет година напустио тај „спорт“, али и кроз литературу и разговоре са биолозима.
– Наравно, Морава коју памтим више не постоји. Тих година смо и пили воду непосредно на обалама. Ископали бисмо рупу у шљунку обале, сачекали мало да се вода смири, а онда је пили. Сада смо, нажалост, водотокове претворили у колекторе отпадних вода у којима поред органског отпада има пуно тешких метала штетних како за човека, тако и за остале организме. И није чудо да се смањује биодиверзитет – разноликост водених организама, па и ракова! – констатује Петровић и додаје да се овај рак храни и рибљом икром и млађи, што сигурно утиче на смањење рибљег фонда.
В. Тртовић
Фото: Драгиша Гашо Петровић
ПРЕНОСИЛАЦ РАЧЈЕ КУГЕ
Како је Драгиша Петровић сазнао од професорке Вере Дајић Николић, појава и ширење бодљобрадог рака у српским рекама забрињава стручњаке, јер ова врста преноси рачју кугу, на коју је бодљобради прилично имун, за разлику од домаћих врста рака за које је она погубна.
– Од 2016. године на предлог Европског парламента уврштен је на тзв. Унион листу инвазивних врста чије се ширење помно прати од стране међународних организација. Потребно је хитно реаговање надлежних министарстава – да у сарадњи са стручњацима изнађу решења и дају препоруке како одговарајуће службе, риболовци, аласи и ми грађани можемо помоћи. Препоручује се изловљавање, као и уништавање уловљених примерака – навео је Петровић.
МОГУ СЕ КОРИСТИТИ ЗА ЈЕЛО И ЗА ФИЛТЕРЕ ЗА ВОДУ!
– Месо му је јестиво, наравно, већих примерака. Најчешћи су око 10 сантиметара дужине, а може да нарасте и до 15 сантиметара, са тежином до 300 грама. Стручњаци са Технолошког факултета у Новом Саду, поред гастрономске, изналазе и друге начине употребе, као храна за животиње, ђубриво за пољопривреду, филтери за воду, јер њихов оклоп из воде упија и до деведесет одсто тешких метала… – занимљиви су подаци до којих је дошао Драгиша Петровић.
