ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА НА ТЕРИТОРИЈИ РПК МОРАВИЧКОГ И РАШКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА У 2024. ГОДИНИ
Србија је током 2024. године успела да одржи стабилност привреде и поверење потрошача и инвеститора, уз константан прилив страних директних инвестиција, раст запослености и зарада у приватном сектору, као и највиши ниво девизних резерви. Српска привреда, према подацима Привредне коморе Србије, мерена стопом реалног раста бруто домаћег производа, остварила је просечан квартални раст од око четири одсто током прошле године, а економисти процењују да ће годишњи раст БДП-а у 2025. години износити око 3,8 одсто. Са овом пројекцијом сагласни су и водећи економисти ММФ-а и Светске банке.
УЛАГАЊЕ У ИНФРАСТРУКТУРНЕ ПРОЈЕКТЕ И РАСТ УНУТРАШЊЕ ПОТРОШЊЕ
Макроекономска стабилност у Србији је очувана, мада постоје преливања глобалне економске кризе, посебно када се има у виду стагнација привреде у Европској унији која је наш највећи спољнотрговински партнер, оценио је Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије, за ТВ „Лав плус“. Према његовим речима, акумулирају се други проблеми који су повезани са геополитиком и увођењем царина Сједињених Америчких Држава на извоз робе из Србије, а приметан је и смањен прилив директних страних инвестиција у нашој земљи за око 700 милиона евра у прва два и по месеца ове године. Мада је видљиво успоравање привредне активности, захваљујући унутрашњим факторима који подржавају економски раст, у Србији се предвиђа експанзивна стопа привредног раста, која се у овој години очекује на нивоу од три до 3,5 одсто. То је нешто слабији резултат будући да је претходне године стопа привредног раста Србије износила 3,9 одсто.
– Процењује се да је у првих неколико месеци ове године, у јануару, фебруару и првој половини марта, по незваничним подацима, прилив страних директних инвестиција у Србији опао за 700 милиона евра, у поређењу са истим периодом прошле године. Такође, имамо и пад извоза, пад индустријске производње, али то је повезано са опадањем тражње наших производа, пре свега, у Европској унији, где пласирамо око 70 одсто нашег извоза. Видели смо да је индустријска производња, као последица тога, пала у прва два месеца ове године, 1,8 одсто. Наш извоз само у Немачку опао је за 17 процената. Али, други показатељи су повољни, имамо стабилан девизни курс, стабилне јавне финансије. Чињеница је да имамо и контролисан ниво дефицита буџета, релативно повољан износ јавног дуга у односу на БДП – рекао је Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије, за ТВ „Лав плус“, процењујући да је за нашу земљу добро што се улаже у инфраструктурне пројекте и раст унутрашње потрошње, где се види извор раста привреде у наредне три године, до када се очекује и опоравак привреде Европске уније.
ПОТЕНЦИЈАЛИ РАЗВОЈА: МЕТАЛСКА И ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА, ПОЉОПРИВРЕДА, ТУРИЗАМ…
На територији Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа у 2024. години пословало је 6.710 привредних друштава и 25.408 предузетника у којима је било запослено 144.021 особа. Просечна бруто зарада у Моравичком округу износила је 117.162 динара, а у Рашком округу 106.423 динара, што је ниже него просек на нивоу Републике Србије, показују подаци Коморе.
– Водеће привредне гране у ова два округа су: производња одеће, прерада и конзервирање воћа и поврћа, производња металних конструкција, производња боја, лакова и сличних премаза, графичких боја, производња намештаја. Извоз привреде са територије коју покрива Регионална привредна комора Моравичког и Рашког округа достигао је 827 милиона евра, а увоз 1.070 милиона евра, што бележи благи пад у односу на 2023. годину. У спољнотрговинској размени остварен је дефицит у вредности од 243,9 милиона евра. Највише се извози у Немачку, Босну и Херцеговину и Црну Гору, а највише се увози из Чешке, Турске и Кине. Водећи извозни производи су производи од гуме, конструкције и делови, воће припремљено и производи, а највише су се увозили путнички аутомобили, неразврстана роба по царинској тарифи, шипке профили, фазонски челик – наводи Горана Танасковић, руководилац Организационе јединице Чачак РПК Моравичког и Рашког управног округа, за „Чачански глас“.
Највећи привредни субјекти са капиталом домаћег порекла на територији Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа су: „Металац група“, МБ „Наменска“, „Атеник комерц“, „Слобода“ и „Унипромет“. Десет најзначајнијих произвођача без обзира на порекло капитала су: „Металац група“, МБ „Наменска“, „Атеник комерц“, „Слобода“, „Унипромет“, „ Кансаи Хелиос “, „Спектар“, „Вапекс“, „Рудник“ и „Гир“. Главни потенцијали за развој овог подручја су металска и текстилна индустрија, пољопривреда, дрвна индустрија, туризам, пре свега, здравствени, због великог броја бања у окружењу, као и значајно подстицање инвестиција у инфраструктуру и развој домаћих привредних субјеката, каже наша саговорница.
– Учешће Моравичког управног округа у стварању бруто додате вредности (БДВ) Републике Србије је 1,6 одсто. У структури БДВ Моравичког округа најзаступљеније су услуге са 55,8 одсто, што је испод републичког просека, али је индустрија са 33,9 процената изнад републичког просека, као и пољопривреда која учествује са седам одсто, што је за 3,3 процентна поена више у односу на просек Србије. Учешће Рашког управног округа у стварању БДВ Србије је 1,7 одсто. У структури БДВ Рашког округа најзаступљеније су услуге са 68,7 одсто, што је изнад републичког просека, а индустрија је са 16,7 процента испод републичког просека и пољопривреда која учествује са 6,9 одсто, што је за 2,5 процентних поена више у односу на просек Србије – наводи Танасковић.
У привреди Моравичког и Рашког управног округа индустријска производња у периоду јануар – децембар 2024. забележила је раст од 5,1 одсто, у односу на упоредни период претходне године. Повећану производњу у том периоду бележи сектор прерађивачке индустрије за 6,3 одсто, док пад бележе сектор снабдевања електричном енергијом, гасом и паром за 43,9 процента и сектор рударства за 6,3 одсто.
Носиоци раста привредне активности у 2025. години јесу инфраструктурни пројекти и опоравак реалних доходака грађана. Према процени Привредне коморе Србије, раст ће у 2025. години и даље бити вођен домаћом тражњом, при чему ће већој приватној потрошњи допринети наставак раста запослености и зарада, а расту инвестиција реализација пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре. Услед очекиваног убрзања инвестиција и личне потрошње, Народна банка Србије предвиђа да ће увоз расти брже од извоза, што ће као последицу имати негативан допринос нето извоза, каже наша саговорница.
Претњу по остваривање циљане стопе раста у овој години представљају: енергетска ситуација и неизвесност у погледу функционисања НИС-а, успорена привредна кретања међу кључним трговинским партнерима, последице инфлације на део становништва са испотпросечним примањима, реалтивно високи трошкови задуживања за грађане и привреду, спољнополитички притисци, недостатак радне снаге у појединим привредним гранама…, наводи Горана Танасковић.
Н. Р.
