„Сто година се нисмо видели!“ Те речи су најчешће изговарали рођени од 1970. до 1979. године, некадашњи ђаци Основне школе „Седми октобар“, данас „Свети Сава“. По први пут, окупили су се на једном месту. Прошле су године, деценије, али, после поновног сусрета, све је оживело. Дочекали су их дневник, старе школске клупе, пернице, глобус, пионирске капе и мараме, фотографије сваког одељења, лимене шоље за чај или млеко, омиљена храна у кухињи – бурек са месом, кремић и хлеб, крофне…
Било је прегршт одавно заборављених предмета, попут грамофона, музичких плоча, ђачких кецеља или торби. Тада нико није носио ранац. На забаву су дошли и пензионисани професори. Поједини још увек предају у ОШ „Свети Сава“ или другим школама…
Целовечерње дружење било је испуњено многим изненађењима. Највеће је окупљање десет генерација на једном месту, а онда школски времеплов, осмишљен програм, песме које су обележиле једно време… Хтели су да прикажу и подсете се да је и некада био богат и разноврстан живот у школи.
– Ми, припадници генерације ИКС, покушавамо да обновимо један стил живота, који је, изгледа, одавно заборављен. Дошле су нове генерације, савремене технологије, друштвене мреже. Хтели смо да покажемо и како смо се дружили, радовали, живели једни за друге. И данас живимо једни за друге. Будимо као деце и после неколико деценија! – порука је Владице Гавриловића, главног организатора сусрета десет генерација. Генерацији ИКС, према демографским поделама, припадају рођени од 1965 до 1980.
На новој другарској вечери, како се некада звала прослава мале матуре, свака генерација је имала свог организатора. Дошли су и професори школе „Седми октобар“. Имали су само похвале за своје некадашње ученике.
„Ми, наставници, често замишљамо будућност својих ђака. Наравно да стрепимо, да смо забринути, понекад љути и сасвим могуће досадни у својој упорности да нечему научимо оне које пуштамо у свет. Чини ми се да, после родитеља, нема срећнијих особа од наставника, када се испуни оно најбоље чему смо се надали. Ви сте доказ да је вредело обасипати вас, пре свега љубављу, разумевањем, огромном подршком и, наравно, знањем. Поносна сам што сам вечерас међу вама и радујем се вашим успесима и породичним и професионалним. Има у мом срцујош довољно топлине и љубави за све вас, па, кажем, вредело је учити вас поштовању, солидарности, вредноћи, емпатији! – поручила је некадашњим ђацима Мира Теофиловић.
Један од препознатљивих ауторитета био је и Милан Петковић, који је предавао географију. Одавно није жив, али су се у школском времеплову нашли његова фотографија и 20 кравата. Петковићева супруга Јованка поклонила је свакој генерацији по две. Пеле или Брбљо, како су га деца звала, није морао да повиси глас или примени неке друге методе које данас не смеју ни да се помену. Као појава је био довољан ауторитет за ђаке…
У ресторану „Кристал“, 17. маја, окупило се више од 230 некадашњих ученика школе „Седми октобар“ или „Свети Сава“, сада успешних породичних људи и професионалаца. Видели су и филм Телевизије Галаксија о школи коју су некада похађали. Свака генерација је поново чула и играла уз своје песме, „Игра рокенрол цела Југославија“, „Дирлија“ и многе друге хитове осамдесетих и деведесетих година.
– Био је ово врло емотиван сусрет. Поједине генерације се састају редовно, али никада их се није на једном месту окупило десет. Надамо се да ће нас остали следити и да ће се наша идеја о великом окупљању ширити по целој Србији. Остали смо до касно и многи су желели да наше другарско вече потраје што дуже. Уместо лајкова пали су пољупци, а загрљаји уместо емотикона – утисак је организатора.
