У СЕЛУ ВРНЧАНИ ОБЕЛЕЖЕНО 111 ГОДИНА ОД БИТКЕ НА ГОДУНУ
На брду Годун, изнад кабларског села Врнчани, одржан је помен борцима изгинулим у бици, која се догодила пре тачно 111 година. У жељи да сачувају од заборава ову битку, једину у Првом светском рату на чачанском подручју, као и да се одуже жртвама, мештани су пре неколико година решили да на овом месту подигну споменик, а њихову идеју подржао је Град Чачак и неколико привредника. Ту, поред споменика, који подсећа на пушчано зрно, симбол отпора српског народа, а уједно и на малу спомен-капелу, окупили су се у суботу, 6. децембра, мештани кабларских села, представници Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918, Удружења жена „Кабларке“, Завичајног друштва „Чачани“, планинари „Каблара“ и „ОК тима“. У име градског руководства помену је присуствовао заменик градоначелника Чачка Владан Милић.
О Бици на Годуну донедавно се веома мало знало, али су Кабларци чували сећање на оно што су им старији приповедали – да је ту, децембра 1914, изгинуо велики број наших и непријатељских војника. Ратна догађања непосредно након ове битке разлог су што су тела изгинулих дуго остала по ливадама и њивама, непокопана и неопојена. Ко год је пушку могао да носи већ је био мобилисан. Они старији, деца и жене, у страху од непријатеља, махом су раније у збегове отишли… Кад су се вратили у село, затекли су стравичне призоре. Свуда около били су изгинули, имало је и рањених. Тек неке мртве закопали су плитко, често полажући заједно војнике обе стране у околне ровове, али су гробови остали необележени. Многе кости разнеле су дивље звери… Деценијама су мештани проналазили муницију и кости изгинулих по својим заораним њивама. Тако су причали стари, а о овим временима остао је и запис Врнчанца Драгољуба Каранца (1907–1986).
Миодраг Мићо Каранац, родом из Врначана и један од иницијатора изградње споменика, подсетио је да је Битка на Годуну била прва победа српске војске у Великом рату над знатно надмоћнијим непријатељем. Тако је спречен пробој Аустроугара, што је допринело победи српске војске у Колубарској бици.
– Штаб и болнице биле су у Рошцима, у месту Царине. Главна борба трајала је три дана и на падини изнад садашњег споменика био је најјачи удар непријатеља. Ту је изгинуло највише бораца. На Ваведење, 4. децембра 1914. пробијен је фронт на овом месту. У почетку су овде били трећепозивци, који су сачували Годун и коту 711. Касније је стигло појачање Лимског одреда, из околине Пријепоља. Успели су да зауставе надирање непријатеља према Чачку и Крагујевцу који је тада био престоница и да их протерају према Дивчибарама и Ваљеву. Према неким подацима, тада је погинуло више од 400 наших и око 700 непријатељских војника – испричао је Миодраг Каранац.
Осамдесет петогодишњи Чачанин Љубиша Бабовић пешке је дошао из Овчар Бање до Годуна. Од ове године је члан Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова 1912 – 1918. и ово му је трећи марш, после Текериша код Лознице и Колубарског марша.
– Изузетно сам поносан што сам прошао стазама наших славних војвода и хероја из Првог светског рата. Велики сам поштовалац и бораца из Другог светског рата, моји су били учесници тог рата. Први пут сам на Годуну, али ћу од сада долазити док будем могао да се крећем – обећао је Љубиша Бабовић.
Заменик градоначелника Владан Милић рекао је да је победом у Бици на Годуну српски народ показао колико му је стало до државе.
– Због наших потомака важно је да сваке године обележавамо овај дан. Помогли смо подизању споменика, који ће бити завршен током следеће године. Град је за то у буџету определио средства. Надам се да ћемо у наредном периоду успети да поправимо и део пута који води до врха Каблара, јер смо на путу видели да се покренуло неколико клизишта која угрожавају пут и саобраћај. Заједно са мештанима кабларских месних заједница помагаћемо овај крај, на радост многобројних туриста и планинара – изјавио је Владан Милић.
Присутнима се обратио историчар Слободан Невољица, члан Завичајног друштва „Чачани“ и Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918, подсећајући на херојство српског народа у Великом рату.
Иначе, иницијатива за подизање споменика на Годуну покренута је 2019. Темељ је постављен годину дана касније, а током ове године урађени су и завршни елементи.
– Град Чачак је подржао нашу иницијативу и у највећем делу финансирао изградњу споменика. Укључила су се и предузећа „Ратко Митровић“, „Прогрес“, „Атеник комерц“ и „Максима“ Лучани. Урађена је контура мини цркве, остали су још завршни радови… Пројектом споменика на Годуну, који је урадио познати чачански архитекта Милош Миња Радовановић, са горње стране предвиђена су врата и мали прозор. Цео споменик требало би да буде обложен белим мермером, попут Студеничке цркве. То је за сада велика инвестиција, стигла је понуда од 80.000 евра. Али, борићемо се да у неком наредном периоду урадимо све што је архитекта предвидео. За сада ћемо уредити околни део, ставићемо и плочу са натписом, како би они који дођу овде знали шта се догодило и зашто је подигнут споменик на Годуну. Намера је да обележавање Годунске битке постане традиција, да се овде окупљамо сваке године, у што већем броју – рекао је Миодраг Каранац.
Хладан децембарски дан и маглом сакривени планински венци, тихи хук ветра кроз крошње оближњег дрвећа и заложена ватра, тек да се мало згреју промрзли прсти, као да су подсећали присутне на давна времена када се на том месту одиграла крвава битка. Свештеник Илија Милошевић, који је уз Миодрага Мића Каранца један од покретача идеје изградње споменика, одржао је и ове године парастос изгинулим војницима. Уз молитву да страдалима Господ подари Царство Небеско, присутни су запалили свеће за покој њихових душа.
Весна Тртовић
ЧЕСМА У ЈАНЧИЋИМА
Недалеко, у Јанчићима постоји спомен на Годунску битку. То је чесма на Бјелишу са бистом генерала Вукомана Арачића, под чијом командом је ужичка војска извојевала победу на Годуну. Чесма је подигнута пре више од осам деценија и на њој су уписана имена страдалих у Великом рату из кабларског краја.
„КАБЛАРКЕ“ НА ГОДУНУ
На Годуну су биле и чланице Удружења жена „Кабларке“. Потрудиле су се и спремиле трпезу и освежење за све присутне на Годуну:
– Потрудиле смо се да умесимо и направимо и старинска јела за ову прилику. Наше жене са Каблара увек су гостопримљиве, гост, намерник, пролазник – не може отићи, ако се не послужи најбољим што се има у кући. Жене су можда и носиоци тог Великог рата, јер кад су мушкарци отишли далеко од куће, оне су чувале огњишта, породице, имања – рекла је Јасмина Бојовић из Удружења „Кабларке“.
.
