Доделом награда и признања у суботу, 19. јула, у Горњем Милановцу завршен је Међународни позоришни сусрет “Таковске цвети”.
У протеклих шест дана на великој сцени Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу изведено је шест представа различитог жанра и позоришног израза од којих је пет било у такмичарском делу сусрета. За највреднија признања фестивала и новчану награду од 120.000 динара надметали су се: Општинско аматерско позориште “Бранислав Нушић” из Малог Црнића, Културно друштво “Лошки одер” из Шкофја Локе, Позориште “Стеван Сремац” из Црвенке, Трстеничко позориште из Трстеника, и Студио глуме “Театар 011” из Београда.
Концепцију Сусрета одабиром представа поставио је Бранко Кнежевић, глумац и редитељ Милановачког позоришта, а све представе је оцењивао Владимир Лазић, признати југославенски позоришни и телевизијски редитељ. Иза себе има око 140 позоришних остварења за које је добио више од 20 награда за режију. Представе су извођене не само на фестивалима у Европи, већи и САД и Аустралији. Богато редитељско искуство и бројне награде били су референца да Управни одбор Милановачког позоришта именује Владимира Лазића за жири Седмог међународног позоришног сусрета “Таковске цвети”.
Проглашавајући најбоље Владимир Лазић је искористио право да похвалом за колективну игру издвоји ансамбл “Театра 011” из Београда.
– Представа „ 1: 11“ настала по чувеној драми „12 гневних људи „ је огледало нас самих — наших сумњи, страхова, уверења и ћутања у чему савест постаје последње уточиште истине и храброст појединца да се супротстави већини и држи до својих убеђења. И све то смо доживели у колективном духу и игри ТЕАТРА 011.
Похвалу је доделио и Културном друштву “Лошки одер” из Шкофја Локе за визуелни идентитет представе АРТ коју је на сцену поставила редитељка Ира Ратеј. Аутор текста је Јасмина Реза.
– Неколико црних дрвених елемената, једно бело сликарско платно, неколико премештања и…многи би рекли „…па шта с тим ?“ У црно-белом визуелно функционалном сценографском окружењу, дешавале су се битне „ситнице које живот значе“ и увериле да је потребно маштати на онај креативни начин који ће неосетно публику завести и увући је у игру из које нема излаза до краја представе. А то се , на срећу, и догодило.
Повељу за најбољег младог глумица Међународног позоришног сусрета „Таковске цвети” жири је доделио Андреју Јовановићу за улогу Михаила Медовића Меде у представи „Чорба од Канаринца“, Милоша Радовића, Представу су на сцену поставили Андреј Јовановић и Тијана Матић.
– Нашавши се између друштвених норми и очекивања као и у околностима неспоразума са ближњима и са самим собом Андреј Јовановић, доноси на сцену ефектну комбинацију комичне игре и самосвесног преиспитивања смисла и сврхе у питомом окружењу. Кроз судбину малих људи са друштвене маргине у потрази за срећом, лик Десанке нам нуди жену од крви и меса која својом игром балансира од ироније блиске фарси до зачудних мелодрамских акцената, и на уверљив начин ствара јаз између стварности и илузије.
Најбоља глумица Међународног позоришног сусрета „Таковске цвети” је Драгана Костић Милутиновић, која је тумачила Десанку у представи „Љубинко и Десанка“. Представу Општинског аматерског позоришта „Бранислав Нушић“ из Малог Црнића на сцену је поставио редитељ Дејан Цицмиловић, а аутор текста је Александар Поповић.
– Кроз судбину малих људи са друштвене маргине у потрази за срећом, лик Десанке нам нуди жену од крви и меса која својом игром балансира од ироније блиске фарси до зачудних мелодрамских акцената, и на уверљив начин ствара јаз између стварности и илузије.
За најбољег глумца Сусрета, проглашен је Блаж Вехар за улогу Ивана, у представи “АРТ”, Јасмине Резе коју је на сцену поставила Ира Ратеј .
– Користећи говорну радњу и лежерну физичку трансформацију, Блаж Вехар успева да оживи карактер жртве која ће на једноставан и ефектан начин, увек да нас изненади у сваком новом издању сопствених унутрашњих ломова. За сваку похвалу.
У конкуренцији пет представа које су поставили ансамбали из: Малог Црнића, Шкофја Локе, Црвенке, Трстеника и Београда за најбољу представу 7. Међународног позоришног сусрета, по оцени Владимира Лазића, проглашена је представа „АРТ“, Јасмине Резе. Представу је на сцену поставила Ира Ратеј, а извело Културно друштво „Лошки Одер” из Шкофја Локе.
– На основу готово безначајног тренутка, изграђена је интригантна и провокативна вивисекција једног пријатељства у коме редитељка своју поставку заснива на пажљивој визуелној стилизацији и прецизној глумачкој подели која је донела ефектну и убедљиву игру.
Победничкој представи уз плакету ТАКОВСКЕ ЦВЕТИ, и ЦВЕТНИ ВЕНАЦ припада и новчана награда од 120.000 динара, дар компаније „МЕТАЛАЦ“ АД
Одлука жирија у сени (публика)
Жири у сенци, састављен од позоришних поштовалаца, различите старосне доби и пословне орјентације, за најбољу представу прогласио је драму „1:11“ Реџиналда Роуза. Представу је на сцену поставила Наташа Радоњић, а извео Студио глуме „Театар 011! из Београда.
Завршне вечери Сусрета Милановачко позориште је Ружи Кнежевић, сценској шминкерки доделило плакету „Драгољуб Драшко Обреновић“.
Плакета је установљена у знак сећања на једног од најистакнутијих чланова Милановачког позоришта, Драшка Обреновића, који је својим радом и глумачким квалитетима више од шест деценија био узор генерацијама глумаца и као такав, уз остале прегаоце, уобличавао укус позоришне публике. Плакета се додељује најзаслужнијима за свеукупан, креативан рад у Позоришту у свим областима уметничког стваралаштва.
Током свог вишедеценијског рада у позоришту Ружа Кнежевић је сарадјивала са редитељима: Михаилом Костадиновом, Борисавом Атанасковићем, Пером Говедарицом, Јованом Ристићем, Рајком Ракићевићем и многим другима. Било је то време представа: “Командант Сајлер”, “Сан летње ноћи”, “Вашар у Тополи”, “Камен за под главу”, “Дугоња, Видоња и Трбоња”, “Чудо у Шаргану”, “Господар Младенова кћи”, “Сабирни центар” …
Повељу „Драгољуб Драшко Обреновић“ Нади Јевтић уручио је Драго Максимовић, председник Управног одбора Милановачког позоришта.
КЦ „Мија Алексић”
