ПШЕНИЦА У ДОБРОМ СТАЊУ
Пшеница је у добром стању, јер је била заштићена снежним покривачем баш кад јој је то било најнеопходније. Ни последњи талас ниских температура није неповољно утицао на ову важну ратарску културу, као ни на остале озиме стрнине, истичу пољопривредни стручњаци.
– Било је проблема током сетве пшенице због сувог земљишта, што је проузроковало продужетак самог периода ницања, тако да су у зиму многе парцеле ушле са свега 50 одсто изниклог усева. Након тога, владали су повљни услови, па је и остатак засејане пшенице, углавном, никао. На сву срећу, у том периоду није било екстремно ниских температура, па није дошло до оштећења пшенице. Она тренутно није много висока, али је у добром стању. И онај снег што је пао, дошао је баш у периоду када је ова култура најосетљивија на ниске температуре, тако да је снежни покривач заштитио. Кад се пшеница избокори, ни температуре до минус 20 степени Целзијуса јој не могу ништа, мада код нас, углавном, и нема таквих температура, да би могло да дође до неких великих оштећења. Генерално узев, стање свих озимих стрнина на подручју Моравичког округа је за сада задовољавајуће – истиче Милан Дамљановић, саветодавац Пољопривредне саветодавне и стручне службе (ПССС) Чачак.
На подручју Моравичког округа прошле јесени је засејано око 12.000 хектара озимих стрнина, што је на нивоу вишегодишњег просека. У сетвеној структури доминантно место заузима пшеница која је засејана на око 6.500 хектара, а затим следе: јечам са 2.200, тритикале са 1.000 хектара, овас са 1.200, док су раж и остале житарице засејани на површини од 300 до 400 хектара.
Дамљановић саветује пољопривредницима да већ почетком фебруара обавезно обаве прихрану пшенице:
– Пшеница је имала дугачак период ницања. Било је у том периоду и доста падавина које су испрале азот из површинског слоја и због тога би пољопривредници почетком фебруара требало обавезно да обаве прихрану пшенице и осталих озимих стрнина. Тамо где није рађена анализа земљишта, требало би на парцеле унети 200 до 300 килограма кана по хектару. Пољопривредници који су узорковали земљиште и имају урађене анализе, добили су и препоруку коју количини вештачког ђубрива треба да утроше.
На две трећине засејаних површина пшеница се налази у фази почетка бокорења, али још увек има парцела на којима је хлебно зрно тек сада ниче (фаза од једног до три листа).
– Када је у фази бокорења, пшеница је много отпорнија, чак и ако дође до неких екстремних мразева и оштећења површинског дела усева, из формираног чвора ће се поново развити биљка. Уколико дође до измрзавања пшенице у фази до три листа, ту нема опоравка. Када крене трећи лист, она је значајно отпорнија и онда јој ниже температуре, па чак и од – 15 и – 20 степени Целзијуса, не могу нанети неку значајнију штету – објашњава наш саговорник.
Иначе, пшеница се у чачанском крају, па и на подручју читавог Моравичког округа и не гаји као нека економски значајна култура, већ се више користи за исхрану стоке. Такође, пшеница је култура коју наши пољопривредници традиционално гаје, пре свега, због хигијене земљишта и плодореда.
В. С.
