ПРОГРАМОМ ПОСВЕЋЕНОМ ОЧУВАЊУ ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА ЗАВРШЕНЕ 9. „СВЕТОСАВСКЕ СВЕЧАНОСТИ“
Изложба „Традиција и постојаност ћириличног писма“, чији је аутор графички дизајнер и иконописац Олгица Стефановић из Новог Сада, а уредник поставке Нађа Вуксановић, свечано је отворена у понедељак, 2. фебруара, у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“. Ова изложба и песничко – поетско вече Благоја Баковића одржани су у оквиру манифестације „Светосавске свечаности“, у организацији истоименог удружења грађана из Чачка. Изложбу је отворио књижевник Будимир Дубак, а гост програма био је и председник Српског националног савјета Црне Горе др Момчило Вуксановић.
Манифестација „Светосавске свечаности“ промовише нашу културу и традицију, а одржава се данима када се обележава празник посвећен првом српском просветитељу, архиепископу, оцу српске духовности, имену које је оставило неизбрисив траг – Светом Сави. Током завршног програма манифестације, одржаног у Галерији Градске библиотеке, посетиоци су на краћој презентацији могли да виде фотографије активности овог Удружења, радионице, пројекте, културне догађаје које су реализовали. За само неколико година постојања „Светосавске свечаности“ су својим пројектима, програмима и бројем посетилаца изашле из локалног оквира, те су као такве препознате и од многих културних и друштвених делатника, организација и удружења из целе Србије, али и Црне Горе и Републике Српске. Уз све активнију комуникацију са удружењима и организацијама Срба из региона и дијаспоре отвориле су се и могућности за прекограничну сарадњу и представљања Светосавља ван граница наше отаџбине, подсетила је водитељка програма Марија Радуловић.
СЛОВА КАО ЧУВАРИ СВЕТИХ ПОДВИЖНИКА, КТИТОРА И ОНИХ КОЈИ СУ СЛАВИЛИ РЕЧ ГОСПОДЊУ
Завршни програм деветих „Светосавских свечаности“ посвећен очувању ћириличког писма започет је извођењем „Химне Светом Сави“ у интерпретацији Анђелије Зоћевић. Поставка изложбе „Традиција и постојаност ћириличног писма“ реализована је са циљем промоције културне баштине, писма и визуелне уметности у образовном контексту. О значају ћирилице за очување српског културног идентитета говорили су председник Српског националног савјета Црне Горе др Момчило Вуксановић и књижевник Будимир Дубак који је и отворио изложбу.
– Српска ћирилица је иконостас од слова на коме графеме живе и ћутке говоре, кроз вјекове нам преносе поруке упућене од Бога Логоса. Погледајмо само наше књиге, од рукописних до штампаних, од Мирослављевог јеванђеља до оних из штампарија у Горажду, Рујну, Грачаници, Милешеви и Београду, па ћемо бити опчињени лепотом слова. Уочићемо чудесни континуитет између рукописних и штампаних књига, као и цијеле српске културе који се често не појављује на хоризонту спољашње историје, јер је силом прекидан. Али, наставио је да траје у духовној кохезији која је обезбједила опстанак у историјској кривњи, у којој се често налазио српски народ. Као да су књиге чекале поновни излазак на свјетло дана и васпостављање видљивог континуитета које доноси ово наше ново доба. Да то није ланац што се у савремености кида, најбоље сведочи Олгица Стефановић чију изложбу слика имамо част да отворимо у Чачку, граду српске културе свеколике, у граду наше велике сликарке Надежде Петровић и толиких знаменитих српских писаца и уметника, попут Диса, Растка Петровића, као и оних наших дана. Оно што разликује Олгицу Стефановић од древних илуминатора је то што за њена слова није потребан спољашњи украс, већ слово служи као сместилиште за ликове светих подвижника, ктитора и оних који су живели славећи Логос као ријеч Господњу – рекао је Будимир Дубак.
Носилац пројекта „Моја ћирилица“ је Нађа Вуксановић, а реализује се и уз помоћ фонда из Црне Горе. Књижевник Дубак је нагласио да су с разлогом изабрали радове ове изузетне српске сликарке, иконописца и калиграфа која доноси лепоту ћириличких слова, ону лепоту без које не може да се замисли културни и духовни континуитет српског народа. Према речима Дубака, изложба у Чачку симболизује трајно јединство и неуништивост многострадлног српског народа и с радошћу је отворио „сликовни буквар“ Олгице Стефановић.
ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ НАРОДА
Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета Црне Горе, представио је активности којима се ова организација залаже за очување идентитета српског народа.
– Скоро три деценије траје наше ангажовање да сачувамо традицију, културу и повезаност. Српски национални савјет је кроз своје активности повезивао српски народ, не само између Србије и Црне Горе, него и кроз сталне конференције српских националних организација како бисмо заједно са нашим пријатељима из Чачка и Шумадије повезали организације из Румуније, Мађарске, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније. Више од десет година организујемо сталне конференције и покушавамо да одржимо заједништво и јединство српског народа на најширем простору – нагласио је Момчило Вуксановић.
Једна од основних активности Српског националног савјета јесте издавачка делатност. Ради очувања традиције културе писмености, српског језика и ћириличног писма, пре петнаестак година је формирана издавачка делатност Српског народног вијећа из Подгорице и штампано је више од 500 наслова. За тај прегалачки рад добили су готово све награде на српском говорном подручју. Више од 150 књига, публикација и часописа, представници Српског националног савјета поклонили су Градској библиотеци.
БАКОВИЋЕВ НЕСВАКИДАШЊИ ПОЕТСКИ СВЕТ
Песник Благоје Баковић је увек радо виђен гост у Чачку. Пише за одрасле и за децу. Објавио је више од 50 публикација. Осим поезије, пише прозу и есејистику. Песме су му преведене на 28 језика. Заступљен је у више десетина антологија поезије на српском и страним језицима. Уврштен је у лектиру и читанке. Добитник је многих престижних награда, подсетила је библиотекарка Марија Радуловић.
Баковић, велики уметник живе речи, добро познат чачанској публици пред којом је више пута говорио, и овога пута својим стиховима повео је присутне у несвакидашњи поетски свет.
Нела Радичевић
„СВЕТОСАВСКЕ СВЕЧАНОСТИ“ ПРЕРАСЛЕ ЛОКАЛНЕ ОКВИРЕ
Девете „Светосавске свечаности“ су вероватно најуспешније до сада, и по квалитету програма и по великом интересовању публике, почевши од монодраме „Милунка“, преко јавног часа за ученике „Тамо где је камен проговорио молитвом – духовно уздизање Срба после Кајмакчалана“ и предавања „Драгачево и Каона у Великом рату“, до изложбе „Моја ћирилица“ и песничко – поетске вечери Благоја Баковића. Захваљујући добром програму и великој посећености манифестације, „Светосавске свечаности“ су прерасле локалне оквире и препознате су, не само у Србији, Црној Гори и Републици Српској, већ и у дијаспори, рекао је за наш лист Ђуро Церанић, председник Управног одбора Удружења „Светосавске свечаности“.
