Društvo

Статистике о иинфлацији у првој половини године

У првом полугодишту је остварен просечан међугодишњи раст потрошачких цена од 15,3 одсто, а највећи утицај на раст укупних потрошачких цена били су млечни производи, поврће, месо, електрична енергија за домаћинство, хлеб и житарице и чврста горива (огрев), објавио је Републички завод за статистику.

Млечни производи, поврће, месо, хлеб и житарице су учествовали у расту цена 36,6 одсто.

Највећи утицај на међугодишњи раст укупних потрошачких цена у првој половини 2023. године имао је раст цена млечних производа (39,1 одсто) условљен, пре свега, растом цена јогурта и киселог млека (јогурт, воћни јогурт, са додатком житарица, кефира и слично), свежег сира (свих врста) и млека (са роком употребе до 21 дан), учествујући у укупној структури стопе раста потрошачких цена у првој половини 2023. са 13,1 одсто.

Међугодишњи раст цене поврћа (од 30,7 одсто) доминантно је био одређен ценом црног лука, кромпира (нарочито црвеног), паприке, парадајза и шаргарепе.

Након првог полугодишта 2023, купус је једино поврће које је имало дефлаторни утицај на укупну цену поврћа, и то за цео процентни поен мање.

Раст цене меса од 18,4 одсто највише је био под утицајем раста цена свињског меса без костију, сланине (свих врста), говеђег и јунећег меса без костију, кобасица од свињског, говеђег и мешаног меса и пилећег филеа, чије је укупно учешће у структури годишње стопе раста цене меса у првој половини 2023. износило 48,6 одсто.

Међугодишњи раст цена хлеба и житарица (од 21,8 одсто) највише су генерисали раст цена белог хлеба, слане грицкалице (слани штапићи, смоки, переце, рибице и слично), бурек, слане пите и колачи (торте и слатке пите), учествујући у структури укупне стопе раста цена хлеба и житарица у првом полугодишту 2023. са 63,8 одсто.

Електрична енергија за домаћинство и чврста горива – огрев имали су учешће у годишњој стопи раста потрошачких цена у првом полугодишту 2023. од 13,1 одсто. Међугодишњи раст цена групе енергија у првом полугодишту 2023. износио је 13,6 одсто.

Овај раст највише је генерисан растом цене електричне енергије за домаћинства и цене огрева (чврстих горива).

Цена елекетричне енергије за домаћинства од почетка 2023. повећана је два пута (у јануару и мају), што је утицало да годишњи раст у првој половини 2023. буде 21,4 одсто и учешћем у структури стопе раста укупне инфлације потрошачких цена од 7,2 одсто.

У структури међугодишње стопе раста цене чврстих горива (37,8 одсто), раст цене дрва за огрев је чинио 71,0 одсто укупног годишњег раста стопе чврстих горива, док су остало чинили цена мрког угља, лигнита и цене услуга превоза угља и сече дрвета.

Трошкови произвођача сектора снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за домаће тржиште у истом периоду имали су међугодишњи раст од 8,7 одсто, док су трошкови произвођача прераде дрвета и производа од дрвета, осим намештаја за домаће тржиште у истом периоду порасли за 19,0 одсто и у просеку периода (Q1 2014 – Q2 2023) предњачили динамици цене дрвета за огрев за један квартал.

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.