У ЧАЧКУ ОДРЖАНА ДРУГА НАЦИОНАЛНА РАДИОНИЦА О ПРИЛАГОЂАВАЊУ КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА
ПРЕДСТАВЉЕН ПРИРУЧНИК ЗА ОБУКУ ПОЉОПРИВРЕДНИХ САВЕТОДАВНИХ И СТРУЧНИХ СЛУЖБИ
У Чачку, у просторијама Стартап центра, недавно је одржана друга национална радионица о прилагођавању климатским променама у пољопривреди. Овај значајан скуп је организован у оквиру регионалног пројекта „Зелена агенда за Западни Балкан – Подршка земљама Западног Балкана у прилагођавању климатским променама“, чији је главни циљ јачање отпорности домаћег аграрног сектора на све израженије климатске ризике. Пројекат финансира Влада Савезне Републике Немачке преко Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), а спроводи GIZ у партнерству са Сталном радном групом за регионални рурални развој (SWG RRD).
Друга национална радионица о прилагођавању климатским променама окупила је више од 40 пољопривредних саветодавца, експерта и представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. Циљ њеног одржавање је стицање адекватних знања за јачање отпорности домаћег аграрног сектора на све израженије климатске ризике. Како је истакао Александар Дамљановић, регионални менаџер Сталне радне групе за регионални рурални развој у источној Европи, главни фокус скупа био је на примени Приручника за обуку пољопривредних саветодавних и стручних служби, што је подразумевало обраду пет кључних тема: управљање земљиштем (процена ризика од деградације, планирање мера побољшања и дигитални алати за подршку одлучивању), управљање водама и наводњавање (процена ризика од суше, ефикасно наводњавање и агрометеоролошки системи подршке), биљна производња (избор адаптивних сорти, индикатори осетљивости на климу и алати за прогнозу ризика), прилагођавање сточарских система (управљање топлотним стресом код животиња, процена отпорности и дигитална решења у сточарству) и економски аспекти прилагођавања – исплативост мера и индикатори отпорности газдинстава за доношење информисаних одлука.
– Главни фокус ове радионице је адаптација на климатске промене и овде смо да представимо Приручник за обуку пољопривредних саветодавних и стручних служби на Западном Балкану, који смо урадили у сарадњи са професорима Пољопривредног факултета у Београду и колегама са Продуктне берзе из Новог Сада и у коме је обрађено свеобухватно пет важних тема. Приручник је у штампаном издању, а може се пронаћи и на сајту наше организације. Он је, пре свега, намењен људима који се баве саветодавством – пољопривредним саветодавним и стручним службама и канцеларијама за пољопривреду које раде у оквиру општинских и градских управа и требало би да им укаже како да саветују пољопривреднике да се боље прилагоде условима сталних климатских промена – повећању температура, нестабилним временским приликама, сушама, поплавама… Приручник је намењен истовремено и индивидуалним произвођачима. Објављен је на српском, али и на осталим балканским језицима, као и на енглеском. Има доста добрих савета, техника и алата и добар је путоказ пољопривредницима како да своју производњу прилагоде овим променљивим условима. Југоисточна Европа је једна од зона која се у глобалу, можда, загрева највише и вероватно ћемо ускоро имати климу која је слична оној у Северној Македонији, тако да се те климатске зоне лагано померају ка северу – објаснио је Дамљановић.
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ САВЕТОДАВНОГ ПРИСТУПА И БЛАГОВРЕМЕНО РЕАГОВАЊЕ
Kлиматске промене представљају све већи изазов за пољопривреду на Западном Балкану и утичу на природне ресурсе, производне системе и остваривање прихода на селу. Тренд пораста температура, промене у распореду падавина и све чешц́е екстремне временске прилике утичу на здравље земљишта, доступност воде, продуктивност биљака и узгој животиња, као и на одрживост пољопривредних система. Стога је, како је навео Дамљановић, за јачање отпорности на климатске промене у пољопривреди потребно благовремено реаговање, доношење одлука на основу информација и координација рада на нивоу газдинстава, саветодавних служби и политика. Приручник за обуку израђен је као одговор на ове изазове, а заснива се на релевантном теоријском и стручном знању, као и на доказима из региона. Намењен је за подршку саветодавцима и стручним сарадницима у пољопривредним саветодавним и стручним службама и другим актерима који се баве превођењем ризика од климатских промена у практичне стратегије адаптације које зависе од конкретног контекста. Структура приручника се састоји од пет тематских модула који покривају земљиште, воду, биљну и сточарску производњу, као и економску процену. Осмишљен је тако да може флексибилно да се користи, било као целина било посебно по модулима. Како стоји у уводном делу Приручника, пољопривредне саветодавне и стручне службе играју централну улогу поверења у овом процесу, кроз планирање, управљање ризиком и подстицање промена. Поверење, континуирани ангажман и прилагођавање саветодавних приступа од суштинског су значаја за делотворно решавање питања климатских промена у контексту пољопривреде.
КОРИСНО ШТИВО И ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ
Учесници скупа су имали прилику да кроз интерактивне дискусије размене искуства о интеграцији мера прилагођавања у свакодневни рад на терену.
Сврха Приручника за обуку пољопривредних саветодавних и стручних служби је да опреми пољопривредне саветодавце и стручне сараднике одређеним знањем, алатима и практичним смерницама које ће им помоћи да пруже што делотворнију подршку пољопривредницима у борби да смање штете на својим усевима проузроковане климатским променама, рекла је за наш лист Марина Марић Антић, директорка ПССС Чачак.
– Овај приручник је намењен подједнако и пољопривредницима, како би се што боље информисали и на време предупредили све оно што им доносе климатске промене. Организовањем оваквих радионица се буди свест не само пољопривредних саветодаваца, већ и пољопривредника о потреби да своју производњу прилагоде климатским променама. Ефекат ових радионица ће бити видљив тек у неком наредном периоду, јер је то захтеван процес. Струка је ту да шири доступна сазнања на терену, како би се умањиле штетне последице климатских промена у пољопривреди у нашем региону – нагласила је Марић Антић.
Приручник је првенствено намењен јавним и приватним саветодавним службама у земљама Западног Балкана, али је истовремено релевантан и за пољопривредне произвођаче, доносиоце јавних политика, практичаре у области развоја, истраживаче и друге актере укључене у адаптацију пољопривреде на климатске промене и рурални развој.
Како истиче др Дарко Јевремовић, директор чачанског Института за воћарство, климатске промене су последњих година изузетно важна тема, јер су постале ограничавајући фактор за пољопривредну производњу:
– Када посматрамо воћарство, приноси и квалитет плодова су директно повезани са климатским променама и због тога је у протеклих десет година долазило до великих осцилација у производњи. Сви елементи климатских промена снажно утичу на све области пољопривреде. На решавању присутних проблема требало би сви заједно да се ангажујемо, почев од пољопривредних саветодавних и стручних служби, института и високошколских установа, Министарства пољопривреде, па све до пољопривредника. Оно што отежава ситуацију у решавању присутних проблема и адаптацији пољопривреде на климатске промене је чињеница да пољопривредници у нашој земљи нису довољно економски снажни да примене све мере које препоручију наука и струка. Неке од предложених мера, пре свега, у воћарству, изузетно су скупе и као такве недоступне нашим произвођачима. Тачно је да држава издваја значајна средства за субвенције у пољопривреди, али наши произвођачи углавном нису у прилици да та средства усмере на набавку скупих заштитних система, већ тај новац троше за одржавање производње. У неким богатијим земљама, опредељују се директна давања за спровођење мера адаптације биљне производње на климатске промене, тако да су њихови произвођачи у предности – навео је др Јевремовић, посебно наглашавајући да се сам процес адаптације пољопривреде на климатске промене споро одвија, јер неке од земаља, пре свега, богатијих, теже прихватају препоруке и захтеве УН и других светских организација које теже да се применом одређених решења успори процес глобалног загревања и сачувају резерве воде, земљиште, биљни и животињски свет.
СТУДИЈА О АДАПТАЦИЈИ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ – СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ У ЕКОНОМИЈАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
Како се наводи у Приручнику, земље Западног Балкана, као и многи региони широм света, постају све више изложене утицајима климатских промена. Пољопривреда која игра централну улогу у остваривању прихода на селу и у привредама земаља широм региона нарочито је подложна ризицима повезаним са климатским променама, као што су све чешће екстремне временске прилике, пораст температуре и промене распореда падавина. Ови притисци представљају претњу за продуктивност пољопривредне производње у виду смањења приноса, све веће и учесталије појаве штеточина и болести, као и све већих ограничења у односу на доступност воде, при чему се истиче хитна потреба за јачањем отпорности на климатске промене у овом сектору. Kао одговор на ове изазове, Регионална стална радна група за рурални развој (SWG) успоставила је Регионалну експертску саветодавну радну групу – Радну подгрупу за адаптацију на климатске промене и окупила експерте из различитих дисциплина и представнике релевантних органа широм Западног Балкана. Прва заједничка иницијатива ове групе била је припрема „Студије о адаптацији на климатске промене у пољопривреди – стање и перспективе у економијама Западног Балкана“. Студија је покрила Албанију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Србију, укључујући и КиМ, и представља свеобухватан преглед тренутног стања адаптације на климатске промене у пољопривреди, испитује друштвено-економске услове, природне ресурсе (нарочито земљиште и воду) и кључне биљне и животињске системе, како на националном тако и на регионалном нивоу. Једна од кључних препорука студије јесте да се израде и примене програми изградње капацитета намењених пољопривредницима, доносиоцима јавних политика, саветодавним и стручним службама и другим релевантним актерима ради јачања знања и вештина за адаптацију на климатске промене.
В. С.
