„Сви се питају како да буду посебни. Нико да пожели да буде обичан, а да буду обични, постижу само посебни!“
„Када сам био млад, био сам строг према другима, а попустљив према себи. У неком зрелом животном добу био сам строг, како према себи, тако и према другима. Када сам ушао у године, био сам попустљив према другима, а строг према самом себи!“
На делић мудрости и поука које нам је упућива Патријарх Павле подсетио је професор др Драгомир Сандо, протојереј–ставрофор. Како је више пута назначио, о тој великој личности могли бисмо данима да говоримо и да опет будемо на почетку. Његову беседу, у част 44. поглавара Српске православне цркве, обогатио је наступ „Првог београдског певачког друштва“, којим диригује Бојан Стојчевић. Свечана академија – круна и десетих „Дана Патријарха Павла“, приређена је, 13. децембра, у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“.
„Дани Патријарха Павла“ јесу наша сабрања и сусрети са ЧОВЕКОМ. Са ЧОВЕКОМ, какав је био Патријарх Павле. Они су и прилика да се сетимо његових дела и његовог лика и схватимо да је и данас могућ живот по Јеванђељу, указао је и овога пута професор др Драго Милошевић.
– Патријарх Павле је често говорио да човек може да буде биће коме се Господ обрадује, али, са друге стране и сам ђаво постиди. Сви тежимо да остваримо оно што нам је поставио Отац небески. Како? Показао нам је Патријарх Павле. Он је поступао по Божијим принципима и зато му је Христос отворио Царство небеско. Од нас зависи да ли ћемо бити блажени и свети људи. Пут и врата који воде до Царства небеског су узана и тесна, а до пропасти су широки и путеви и врата – напоменуо је професор др Драго Милошевић, у име организатора свечане академије – Удружења „Павле – живот по Јеванђељу“.
Тај живот по Јеванђељу огледао се и у сталним молитвама и невероватној једноставности и скромности. Иако је прошло доста времена од упокојења Патријарха Павла, све више му се дивимо. Он је био један горостас који се изнедрио из Српске православне цркве и српског народа у једном тешком и сложеном добу. Ништа није лакше и једноставније ни данас и зато би нам добро дошли његова смиреност, проницљивост, топлина вере, сматра отац Драгомир Сандо.
– Сваки тренутак проведен са њим, био је нешто ново. Када смо саслуживали, без обзира на то колико је било свештеника, никоме није дозвољавао да му помогне приликом облачења одежде или неке радње током богослужења. Некада би и замолио некога за помоћ, али врло, врло ретко. Ако би некога и прекорио после литургије, његове речи и савети су звучали као мајчино миловање. Заслугом Патријарха Павла, у школе је враћена веронаука као изборни предмет, Богословски факултет је поново постао део Београдског универзитета. Заслужан је за основање православног Богословског факултета у Фочи. Његовим доласком на чело Српске православне цркве, исцељен је вишедеценијски раскол. У 90. години лакше је правио метаније од нас, много млађих од њега. У време ратова говорио је да се никада не би помирио ни са највећом Србијом, ако би она била утемељена на злу и крви невиних. Често су га проглашавали једним од ратних хушкача, а у ствари, нису разумели и погрешно су тумачили његове речи. Посећивао је болесне, утамничене, ма колико били праведно осуђени, помагао избеглима. И данас нас је захватио ледени брег подела. Мржња у нама усмерена је и на најближе. Недостају нам, како је говорио Патријарх Павле, тихе речи и снажни аргументи… – напоменуо је, између осталог, професор др Драгомир Сандо.
Отац Драгомир Сандо даровао је Чачку портрет Патријарха Павла. Добио га је од једног младића, после литургије, на Лучиндан ове године, у Купинову. Сутрадан, 1. новембра, требало да дође на свечану академију у наш град, која је одложена због Дана жалости. Проглашен је на годишњицу смрти шеснаесторо људи од пада настрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. На том портрету су записане Патријархове речи: „Сви се питају како да буду посебни. Нико да пожели да буде обичан, а да буду обични, постижу само посебни!“
Свечаној академији у Градској библиотеци, 13. децембра, претходили су добро познате манифестације „Крст Патријарха Павла“, изложба „Патријарх Павле у делима ликовних уметника“ у Културном центру, одлазак поклоника из Чачка на Свету Литургију у Кућанце, родно место Патријарха Павла, поводом 16. годишњице његовог упокојења 15. новембра 2025.
– Желим да похвалим манифестацију „Дани Патријарха Павла“. Она је, у неку руку, чудо времена. Људи су се осмелили да у близини овачарских и кабларских светиња, у којима је Патријарх начинио прве монашке кораке, покрену такву манифестацију која је одјекнула и у Српској православној цркви и у српском народу – сматра др Драгомир Сандо.
Њему и „Првом београдском певачком друштву“, професор Драго Милошевић уручио је захвалнице. Милошевић је упутио захвалност Граду Чачку, Културном центру, Градској библиотеци, Центру за неговање традиције и појединцима који учествују у организацији манифестације „Дани патријарха Павла“.
– Ниједног тренутка се нисмо двоумили, пошто је реч о Патријарху Павлу. Он ме је примио у Призренску богословију 1962. године и од тада га памтим. Доста тога се може испричати о њему, али и понети горе, на истину – назначио је отац Петар Лукић, протојереј–ставрофор, који је примио захвалницу у име „Првог београдског певачког друштва“. Он је захвалио садашњем Патријарху Порфирију, покровитељу Друштва, као и владику Јустину, који је благословио наступ у Чачку.
