ВЕЛИМИР НЕДИЋ, УГЛЕДНИ ПОВРТАР ИЗ ТРБУШАНА, О ПРЕДНОСТИМА ПЛАСТЕНИЧКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
КОНТРОЛИСАНИ УСЛОВИ И БОЉА ЗАРАДА!
Пластеничка производња је много исплативија због ранијег зрења пољопривредних култура и мањих изазова са којима се пољопривредници сусрећу када је реч о нестабилним временским условима и због тога је она била прави избор и за Велимира Недића (65), пољопривредника из Трбушана, који је у ту причу ушао још 1976. године. Осим по поврћу, Недићи су временом постали препознатљиви и по производњи јагода, које сваког пролећа, првенствено због њиховог изузетног квалитета и сјајног укуса, са нестрпљењем ишчекују многи Чачани који пољопривредне производе купују претежно на Зеленој пијаци. Осим на нашем локалном тржишту, јагоде из пластеника Недића пазаре и купци са Златибора и из Београда, као и са подручја околних општина.
Јагода из пластеника Велимира Недића се овог пролећа појавила на пијачним тезгама са закашњењем од неких петнаестак дана, а основни разлог су, како наводи овај познати чачански пољопривредник, колебљиве временске прилике и хладне ноћи, што је утицало да ово воће почне касније да зрели и да на тржиште стигне тек 1. маја.
– У поређењу са прошлом годином има кашњења, али имамо изванредну јагоду која је још од цветања без хемије, јер имамо добро проветравање пластеника. Много нам значи што нисмо морали да прскамо јагоду против трулежи. Пластеници су отворени и јагода је на промаји. Такви услови јој потпуно одговарају и нема потребе да се користе било какви хемијски препарати. Када је реч о приносу, задовољан сам да изнесу до 700 грама, мада ће неке сорте родити и по килограм и по на сваком бокору. У нашој производњи су заступљене четири сорте јагоде – „клери“, „брила“, „џоли“ и „азија“, које су веома тражене на нашем тржишту. „Клери“ је најзаступљенија у нашим пластеницима, јако је тражена, али има и најмање приносе, тешко да пређе 300 грама по бокору.
ПОСКУПЕО РЕПРОМАТЕРИЈАЛ, НЕЗНАТНО ПОРАСЛЕ И ЦЕНЕ ПРОИЗВОДА
Недићи јагоду гаје у десет пластеника. Засадили су је у августу прошле године, негде око осам хиљада струка. Каснили су са прекривањем пластеника. Иако то најчешће раде почетком фебруара, због лошег времена тај посао су одгодили до 15. марта. Када смо посетили Недиће, а то је било средином прошле седмице, на чачанској зеленој пијаци јагода је била изузетно тражена и продавала се по цени од 600 до 700 динара по килограму.
– Цена јагоде је добра, али она полако опада са повећањем понуде. Поскупели су готово сви инпути у производњи због енергетске кризе изазване ратом на Блиском истоку. Подигнуте су цене енергената, вештачких ђубрива, хемије и осталог пољопривредног репроматеријала, али упркос томе, очекујемо да ће ова година за целокупну пољопривреду, укључујући и пластеничку производњу, бити боља. Незнатно су поскупели и пољопривредни производи због подизања трошкова производње. Прошле године се радило бадава, салата је била испод 20 динара, а сада је од 40 до 50 динара. Све то, наравно, варира у зависности од понуде и потражње, али је дефинитивно највећа предност пластеничке производње то што гајено поврће, као и јагода, стиже раније, тако да таква роба на тржишту постиже и бољу цену. За сада сваки други дан беремо од 150 до 200 килограма јагоде, јер је време и даље променљиво, а хладне су и ноћи. Јагода спорије зрели и очекујемо да ће берба трајати још двадесетак дана – објашњава Велимир и додаје да тренутно немају довољно јагоде да задовоље потражњу свих својих купаца.
Поред јагоде, Недићи производе: парадајз, све врсте паприке, салату, ротквице, млади купус и кромпир, лист за сарму, боранију, краставце, першун… Када заврше бербу јагоде, у истим пластеницима саде паприку или целер који продају у јануару, фебруару и марту.
КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ПОВЕЋАЛЕ РИЗИКЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ
Недићи производе и кајсије на површини од око два хектара. Како истиче Велимир, кајсије су добро понеле и због тога се нада да ће, ако временски услови буду повољни, имати изванредан род.
– Имамо око 470 стабала кајсије. Воћњак се налази на одличној локацији, тако да ретко страда од позних пролећних мразева. У протеклих шест, седам сезона, само у прошлој години кајсије нам нису родиле. Очекујемо да ћемо ове године убрати од 30 до 40 тона овог воћа. Нисмо постављали противгадну мрежу, али наша пракса је да сваке године осигуравамо усеве – део поврћа, пшеницу, као и кајсију, у случају града. На тај начин умањујемо ризике у производњи. Производња на отвореном је одувек била повезана са ризицима. У условима све изразитијих климатских промена, они су постали још већи и због тога су пластеници боље решење, јер се у њима производња одвија у контролисаним условима – наглашава наш саговорник.
Недићи не планирају да проширују производњу, јер, како истичу, и у постојећем обиму, а имају укупно 53 пластеника, она захтева ангажовање додатне радне снаге и то најмање три радника 250 дана у години, што представља велики издатак. Када је почео да се бави повртарском производњом пре 50 година, како истиче Велимир, ситуација је била много боља, јер је тржиште било много веће, као и зарада. Данас се све променило – подједнако се ради, а вајда је много мања, драстично се умањио и број купаца на пијацама, а цене пољопривредних производа обарају маркети и прекомерни увоз.
В. С.
