Добитник највишег признања КПЗ Србије „Вукове награде“ за 2025. годину која се додељује за допринос култури је наш сугрђанин, дипломирани политиколог Зоран Рајичић. Актуелни је директор Центра за неговање традиције у Чачку.
Зоран Рајичић (Чачак, 1955) је након завршене Гимназије дипломирао на Факултету политичких наука Београдског универзитета 1980. године. У професионалној каријери усавршавао се у више области, уз завршену школу компјутера, стекао је и лиценцу персоналног асистента за рад са особама са инвалидитетом, лиценцу Царинског агента, а као полазник Школе резервних официра АРЈ ПВО у Задру носи чин резервног капетана. Радно искуство испунио је различитим ангажовањима: био је хонорарни предавач „Опште философије“ у Економској школи у Чачку, директор маркетинга, руководилац Службе НО, новинар у фабричком листу и референт за друштвено-политичке организације у ХИ „Милан Благојевић“ у Лучанима. Током последње три деценије био је директор „Чачанског гласа“, директор маркетинга у „Прецизиону“, директор „Београдшпеда“ Београд – филијале у Чачку и заменик генералног директора, директор и власник шпедиције „Фестина ленте“ у Чачку, комерцијални директор и директор више фирми из корпуса „Милан Благојевић-Минерва“ Лучани, радио је на попису имовине за опорезивање имовине у Локалној пореској администрацији, директор „Мале двојке“, персонални асистент Центра за самостални живот особа са инвалидитетом у Београду, а волонтерски се друштвено ангажовао као оснивач или члан одбора у бројним културним манифестацијама и спортским клубовима… Члан је Извршног одбора КПЗ Србије, један од иницијатора акције за избор најбољег спортисте Чачка, био је добровољац у рату против НАТО пакта 1999. као припадник славног 450. РП ПВО „Краљевске лисице“.
Како се наводи у резимеу КПЗ Србије, Рајичић је више од 30 година са Бором Дугићем носилац целокупне организације Сабора фрулаша Србије у Прислоници као креатор комплетног програма Сабора о чијој реализацији и угледу брине до перфекције. Као редак ентузијаст у области културе и човек свестраних интересовања аутор је бројних књига и стручних публикација које обухватају најразличитије теме. Међу њима су монографија о „Сабору фрулаша“ у Прислоници, књиге о ретким птицама које настањују подручје Чачка, Зборник есеја о српској флаути и њеној вези са српском фрулом професора Миодрага Азањца који је приредио, аутор је више текстова у штампи и другим публикацијама.
Очување и неговање традиционалних вредности, посебно, када је реч о српском селу, за Зорана Рајичића је свакодневна активност. Као директор јединствене установе у Србији, Центра за неговање традиције у Чачку, заједно са својим сарадницима годишње организује око 750 активности у сеоским срединама на територији града Чачка, које имају за циљ: чувње културе, обичаја и традиције нашег народа; подстицај културног живота у сеоским срединама и развој аматерског стваралаштва. Секције фолклора у више села похађа око 400 малишана, а слично је и са школама флауте, гусала, радионицама намењеним заштити српског језика, ћирилице, екологије, ликовној култури, сакупљању и бележењу народног блага. Иницијатор је одржавања 20 позоришних представа и филмских пројекција годишње у сеоским домовима културе и школама у готово свим чачанским селима које за тему имају значајне личности из српске историје и културе.
На инцијативу Зорана Рајичића, Центар за неговање традиције самостално и у сарадњи са Удружењем „Наслеђе“ из Горњег Милановца, током 2023. године започео је фотографисање и попис епитафа на око 3.000 надгробних споменика у бројним чачанским селима, манастирима, а активности су настављене и у 2024. години и то је само део активности које на плану очувања културног наслеђа реализује овај свестрано надарен прегалац.
-Пре 35 година у једној малој, синдикалној канцеларији у ХИ „Милан Благојевић“ у Лучанима упознао сам Милована Правдића. Он ме је позвао да преузмем вођење „Сабора фрулаша“ Србије у нашем селу, Прислоници. И тако, година по година, Сабор по Сабор, и прође пола мог живота. Тај случајни сусрет и рад у „Сабору фрулаша“ Србије, одредили су читаву моју професионалну каријеру и друштвено ангажовање у области изворног, народног стваралаштва. А имао сам прилику и част да учим од најбољих: Мила Азањца, Радована М. Маринковића, Брана Миловановића, Боре Дугића, Дишка Големовића и многих других… Према томе, да ме Милован Правдић није ,,открио“ на мом првом радном месту у Лучанима не би било ни ове награде. Стога, искрено, од срца посвећујем „Вукову награду“ том човеку – Миловану Правдићу – рекао је Рајичић за „Чачански глас“.
Зоран Рајичић је и једини из Моравичког округа носилац признања „Културни образац“ Министарства културе и информисања РС 2018. године, када је први пут и додељено „за посвећен рад на корист наше културе“. Те године, ово државно признање добило је десет установа и 22 појединца из целе Србије, међу њима је био и Рајичић. Носилац је и Октобарске награда Града Београда за најбоље научне радове ђака и студената 1978, Грамате Манастира Лелић, Повље за одбрану отаџбине 450. РП ПВО, „Златне значке“ КПЗ Србије, „Златне медаље“ такмичења села Србије за допринс развоју фрулаштва 2021, Светосавске повеље Удружења књижевника Србије 2025. и других.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Слободан Василић
