Projekti

ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ МАЈКИ НА ТРЖИШТУ РАДА

– Умањење доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање женама које се после породиљског одсуства враћају на посао допринео би њиховом бољем економском положају, већој запослености, побољшању наталитета. – Иста мера у пројекту “И маме имају право” предложена је за незапослене, као и маме које се запосле, када дете напуни две године…

Београдски Институт за развој и иновације покренуо је пројекат ”И маме имају право”. Први циклус реализован је од октобра 2021. до краја јуна 2022. Крајем марта биће завршен и други део тог пројекта. Главни повод за овакав аналитичко-истраживачки подухват био је неповољан социјални и економски положај жена, нарочито после породиљског одсуства.

Трећина мајки је у тренутку порођаја има статус незапослених лица, немају никакве приходе, или припадају категорији неактивних лица (домаћице или студенткиње). Ово су званични подаци демографског истраживања Републичког завода за статистику, који је био још један повод за покретање и реализацију пројекта ”И маме имају право”. Његова сврха није била само указати на проблем, већ и понудити решење.

Ненад Јевтовић

– Мера економске политике коју предлаже Институт за развој и иновације, ради заштите жена после повратка са породиљског одсуства, је субвенционисање обавезних доприноса за социјално осигурање. У првој години би те субвенције износиле 65, другој 60 и трећој 50 одсто. Такође, послодавци не смеју да отпусте мајку по повратку на посао, све док прима те субвенције. На пример, ако је укупан трошак (бруто два) 92.465 динара за запослену жену са нето платом 57.735, у првој години субвенционисања износио би 65.454… Предложена мера третира све мајке и послодавце на тржишту рада једнако и без дискриминације. Важила би за све жене које се после порођаја враћају на посао или би желели да започну радни однос. Свим послодавцима, без обзира на да ли су власници малих, средњих или великих предузећа, били би подједнако смањени доприноси за социјалну и здарвствену заштити запослених мајки – објашњава Ненад Јевтовић, оснивач и директор Института за развој и иновације.

Предложене су и три могућности за процену фискалних трошков. Прва предлог је конзервативан, увођење мера не би довело до значајне промене на тржишту рада, тако да би трошкови субвенције у трећој години износили 291,1 милион евра. Било би обухваћено 118 хиљада мајки. Према другој могућности, позитивни ефекти на тржишту рада осетили би се у другој и трећој години примене. Она предвиђа да трошкови субвенције у трећој години досегну ниво од 321,2 милиона евра, а мером би било обухваћено 127.000 запослених жена. Трећи предлог је најоптимистичнији, пошто би ефекти били уочљиви већ у првој години примене. Износ субвенција био би 336,4 милиона евра за 133 хиљаде мајки које раде.

У првом циклусу реализације пројекта ”И маме имају право” вођене су дебате на ту тему и реакције надлежних су биле позитивне. Предлоге Института јасну су подржала министарства за бригу о породици, за рад, социјалну политику, социјална и борачка питања.

– Вишеструко позитивни ефекти предложених мера били би дугорочно задржавање мајки на послу, подстицај за запошљавање жена које пре порођаја нису радиле, смањење финансијскe зависности, али и могућност каријерног развоја. Ти предлози би одговарали и послодавцима, пошто ће и трошкови пословања бити мањи. Утицаће и феномен ”казне за материнство” (разлика у плати између жена које имају и немају децу). Тај дугорочни феномен може узроковати да мајке имају ниже зараде и десет година после порођаја – указује Ана Миленковић, вођа пројекта, дипломирани економиста Института за развој и иновације.

Положај мајки на тржишту рада је тежак. Истраживања су показала да је од 64 хиљаде жена, чак трећина није имала посао, ни било каква примања, када су рађале. Тек половина је била у сталном радном односу. Остале су радиле ”на црно” или су биле ангажоване на привременим пословима.

Више од 60 одсто мајки у Србији има примања нижа од републичког просека. Скоро половина зарађује  од 150 до 300 евра.

– Дугорочно, најуочљивији вишеструки ефекти би били пораст запослености мајки, смањење укупне незапослености, опстанак малих, средњих и великих предузећа. Таква мера помоћи женама које рађају децу довела би и до пораста наталитета у Србији – наводи Ана Миленковић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.