У протеклих неколико дана дневне температуре достизале су и 40 степени Целнзијуса, ноћи и јутра били су веома топли. Током дана био је висок проценат зрачења, што може утицати на здравље човека. На екстремно високе температуре посебно су осетљива деца, бебе од шест месеци до годину дана због неразвијености терморегулационог центра, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, респираторни, кардиоваскуларни болесници, особе оболеле од дијабетес мелитуса, особе које раде на отвореном, и оне које раде у неадекватно проветреним просторијама.
– Високе температуре и висока влажност ваздуха могу бити озбиљна претња по здравље људи. Услед директног дејства сунчевих зрака и топлоте долази до поремећаја регулације телесне температуре, тако да се најчешће јављају три стања, сунчаница, топлотна исцрпљеност, топлотни удар. Како би се спречио наставак оваквих стања, опасних по живот, имамо одређене препоруке које би грађани требало да испрате. Једна од препорука је да треба да избегавамо боравак напољу у најтоплијем делу дана, од 10 до 17 часова, избегавати напоран физички рад, за особе које обављају физичке послове, препорука је да их обаве у раним јутарњим сатима од четири до седам сати, касно поподне или током вечери. Радници који раде на отвореном, пре свега, грађевински радници, требало би да чешће праве паузе и да их проводе у хладу – рекао је др Дејан Филиповић, начелник Службе хитне помоћи чачанског Дома здравља.
Сунчаница настаје прекомерним директним излагањем сунчевим зрацима, пре свега, главе и врата. Почиње јаком главобољом и порастом телесне температуре. Често се могу јавити, умор и малаксалост, поспаност и вртоглавица, зујање у ушима или краткотрајни губитак слуха, а код старијих особа може доћи и до губитка свести. Топлотна исцрпљеност често настаје услед претеране физичке активности у условима повишене спољне температуре и влажности ваздуха. Испољава се појачаним знојењем, грчевима у мишићима, главобољом, повраћањем, поремећајем оштрине вида, падом крвног притиска и малаксалошћу, као и губитком свести. Топлотни удар настаје и услед влажног и прегрејаног ваздуха. То је стање у коме се тело прегреје у кратком временском року. Настаје нагло, услед прекомерног пораста телесне температуре и немогућности организма да температуру одржи у нормалним границама.
Здрава исхрана са правилним уносом течности, заштитом од сунца и честим одмором у хладу, може нам помоћи да останемо здрави у врелим летњим данима. Избегавање висококалоричне хране један је од главних предуслова да сачувамо здрав организам током лета.
– У врелим летњим данима пожељно је да грађани избегавају алкохол, газирана пића, пића са доста кофеина и шећера. Важан је редован унос течности, пре свега, негазиране воде, нискокалоричних пића, млаке супе и чајева, лимунаде, свежих воћних сокова. Старије особе имају слабији осећај жеђи, тако да би требало да уносе течност пре него што осете жеђ. Препорука је да оброци буду чешћи и лаганији, да се избегава масна, пржена храна, храна богата протеинима. Требало би што више јести свеже воће и поврће. Када је реч о одевању, најбоље је носити лагану, широку одећу од природних материјала, светлих боја, као и качкете и шешире са великим ободом како би се заштитила глава – нагласио се др Филиповић.
Нагла промена температуре такође, може утицати на здравље људи, зато је веома битно придржавати се савета лекара, хранити се здраво и редовно пити преписану терапију.
Виолета Јовичић
