ТРОПСКЕ ВРУЋИНЕ НАНОСЕ ВЕЛИКЕ ШТЕТЕ ВОЋАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ
КАКО ПОБЕДИТИ ТЕМПЕРАТУРНЕ ЕКСТРЕМЕ?
Екстремне температуре (изнад 35°С) праћене неповољним спектром сунчевог зрачења су почетком јула нанеле несагледиве последице целокупној биљној производњи у нашој земљи. Нарочито велике штете су претрпеле воћне врсте које су током тог топлотног таласа биле у фенофази сазревања плодова. Будући да се у научној и стручној јавности све интензивније воде полемике о томе да ли постоји довољно ефикасно решење за превазилажење штетног утицаја високих температура на пољопривредну производњу, од које је Србија у претходним годинама остваривала значајан девизни прилив, о овој значајној теми разговарали смо са др Александром Лепосавићем из чачанског Института за воћарство, иначе председником Научног воћарског друштва Србије.
– Фотосинтеза је основни механизам којим биљке усвајају угљеник (C) доступан као CO 2 у ваздуху и претварају га у биомасу. Користећи воду и сунчево зрачење као извор енергије, производе се угљени хидрати и органске материје, а као резултат размене гасова, дисањем биљака кисеоник се ослобађа у атмосферу. Постоји базично дисање неопходно за обављање основних функција биљке и дисање за раст, где се део угљеника троши у истом процесу, а остатак се претвара у биомасу која се распоређује у различите органе биљке, укључујући и плод, део се акумулира као резервни угљени хидрати, док се део активношћу корена излучује у земљиште. У процесу фиксације угљеника биљкама је потребан позитиван баланс између доступне воде, фотосинтезе и енергије, а уколико тога нема долази до краћег или дужег уласка биљке у стање физиолошког шока. Шок се најчешће проузрокује услед штетног ефекта зрачења, температуре (топлоте или хладноће) и дефицита воде. Температура у одређеној мери повољно утиче на процес фотосинтезе, јер се она повећава до нивоа на коме се он стабилизује. Изнад 30°C топлота почиње да исказује негативни ефекат, када преовладава процес фотореспирације, односно, потрошње енергије. Када је стрес изазван високом температуром, биљке реагују заустављањем раста, затварањем стома којима се врши размена гасова и воде са атмосфером и на тај начин прекидају основне активности. У случају да екстремне температуре потрају и да аклиматизација није могућа, ћелије и ткива биљке умиру, а лишће, цвет и плод опадају, што у крајњем исходу може довести и до умирања читаве биљке – објашњава др Александар Лепосавић, један од водећих стручњака у области воћарства у нашој земљи.
Јачањем интензитета светлости расте и интензитет фотосинтезе све до достизања тачке засићења, односно, претеране количине светлости по јединици површине ткива. Тада биљке затварају стоме и интензитет фотосинтезе значајно опада као последица радијационог стреса. Фотосинтетска активност расте и када су воћке довољно снадбевене водом, а сасвим је супротно у условима водног дефицита или веома ниске релативне влажности, када, такође, долази до ниже активности стоминог апарата, а у условима екстремемне суше и до њиховог потпуног прекида, што покреће процес потрошње енергије и разградње биљног ткива. Како истиче Лепосавић, веома је битан и дефицит притиска паре, који представља индекс односа између садржаја влаге у биљном ткиву, посебно у листовима, и околини. Када дефицит притиска паре пређе одређену вредност, воће постепено почиње да затвара стоме, у потпуности или делимично, фотосинтеза се смањује или зауставља, а самим тим и фиксација угљеника. У Србији до дефицита притиска паре не долази до маја, када је најинтензивнији вегетативни раст, али се он од јуна до септембра повећава и најинтензивнији је од 15 до 18 часова, баш у периоду дана који се карактерише ниском релативном влажношћу ваздуха, високим температурама и великом количином зрачења.
ЗАШТИТНЕ МЕРЕ
У свету и код нас се против оваквих проблема примењују бројне мере заштите засада. Јагодасто воће се најчешће гаји у пластеницима. Воће се у интегралним системима заштите може гајити и у полузаштићеним просторима, од којих су најчешћи полиетиленске надстрешнице, мрежаници и противграде мреже. Сваки од ових система има своје специфичности у погледу потребних улагања, у зависности од дела сезоне у коме се очекује плодоношење, висине приноса и цене производа, што подразумева и пуну економску оправданост. Надстрешнице од овакве фолије у највећој мери доприносе раностасности, бољем квалитету и могућности производње само уз биолошку заштиту. Ова врста надстрешнице има специјалну израду уз ојачање по ивицама и на средини , са перфорацијама, које спречавају кондензацију водене паре.
– Уколико се покривање врши само у периоду од заметања до бербе тканим полипропиленским, полутранспарентним фолијама, онда се не може очекивати значајан ефекат акумулације неопходне топлотне суме и раностасности, већ само ефикасна заштита од падавина у моменту сазревања и бербе плодова. Фолије утичу и на водни режим земљишта, односно, на стабилнији садржај воде у њему у односу на ону на отвореном пољу. Бројна истраживања научника у свету су потврдила већу активност стоминог апарата и већу фотосинтетску активност код биљака гајених у полутунелима. То практично значи да биљке испод фолије боље синтетишу органску материју у односу на оне које се гаје на отвореном пољу. Промене у влажности земљишта под надстрешницом су посебно приметне након падавина, после којих влажност супстрата расте много брже на отвореном пољу, али је упадљиво да, када падавине престану, на отвореном долази до значајног пада влажности у поређењу са заштићеним простором. Имајући у виду чињеницу да код нас произвођачи често занемарују улогу заливања после завршене бербе, што је нарочито изражено код јагодастог воћа, али и трешње и вишње, истраживања спроведена у Чилеу и Перуу указују да због повољнијег водног режима испод фолије, уштеде у количини воде могу бити и више од 20 одсто – истиче наш саговорник.
Због опасности од прегревања, у свету се све више користе алуминијумске микрочестице уграђене у фолије, које омогућавају повољније температуре испод њих у врелим летњим месецима. И пракса прекривања фолија мрежама различите боје даје добре резултате у снижавању високих температура и повољнијих услова за биљке које се гаје под њима, уједно доприносећи надоканади ниских температура током зимских месеци, што је због измењених климатских услова све већи проблем код нас и у свету. На тај начин воће гајено под фолијама које у себи имају поменуте честице алуминијума има стабилнији ток органогенезе и правилније токове протицања фенофаза годишњег циклуса раста и развоја. Примера ради, најосетљивија фаза за воће током године је цветање. Оно се под фолијом дешава раније у односу на фолију засенчену мрежом и воће које се гаји на отвореном пољу. Са друге стране, максималне температуре у летњим месецима су ниже под фолијом прекривеном мрежом у односу на отворено поље, што изазива ефекте који знатно утичу на кондиционо стање биљака. Због тога је веома важно знати када треба поставити мрежу или је скинути и тако избећи топлотне ударе или претерану сенку.
ПРОТИВГРАДНЕ МРЕЖЕ – НАЈЗАСТУПЉЕНИЈИ ВИД ЗАШТИТЕ
Најзаступљенији вид заштите засада у Србији су противградне мреже. Осим заштите против града, уколико имају одређен проценат засене, смањиће инсолацију и могуће штете код воћа које се бере у летњем периоду. Позитиван ефекат се манифестује током година са неповољним временским условима, као и у наредним годинама кроз бољи и редовнији потенцијал рода и веће приносе. Боја противградних мрежа може значајно утицати на принос, квалитет плода, укус и арому, али и на вегетативни и генеративни биланс раста. Наједноставније решење су rashel UV стабилизоване мреже зелене боје, са 30 процената засене, које успешно штите засад и од могућих штета од града, а смањују и негативан механички утицај јаких олујних падавина и припеке (високих температура). Због појачаног интензитета зрачења, све више се препоручују мреже са већим процентом засене (50 до 70%). Поред позитивних, противградне мреже могу испољити и негативне ефекте у вегетацијама са екстремно великом количином падавина и смањеном количином дневне светлости, када долази до појачане појаве болести и штеточина, смањења приноса, крупноће и квалитета плода. Такође, процес органогенезе и диференцијације родног потенцијала код воћа у условима изостанка изложености надземних прираста директној сунчевој светлости у другом делу вегетације може довести до смањења приноса и квалитета плода у наредној вегетацији.
Боја специјалних противградних мрежа може у значајној мери утицати на принос, квалитет, укус и арому, али и на однос вегетативног и генеративног пораста. Фотоселективне противградне мреже могу умањити негативно деловање светлости у одређеном делу спектра и исто тако значајно стимулисати фото-физиолошки одговор гајене биљне врсте на таласну дужину одређеног дела спектра фотосинтетски активног зрачења (PAR). Код воћних врста са црвеном бојом плодова, како наводи Лепосавић, мреже црвене боје са 30% засене дају врло значајно повећање укупног приноса, али и учешћа изразито крупних плодова у структури приноса:
– Фолије и мреже значајно утичу и на снижавање температура земљишта. Када спољашње температуре током летњих месеци пређу 35°C, њихове заштитне структуре утичу на снижавање температуре земљишта у првих 40 cm за 10°C. На поменутој дубини, највише забележене температуре су на отвореном пољу, затим испод фолије, а најниже су испод мреже. С обзиром на чињеницу да су температуре испод фолије стабилније током дана и ноћи, значајно је напоменути да корен воћа почиње да функционише на температурама између 12 и 14°C, због чега је нешто виша температура и акумулација позитивних температура забележена испод фолија у односу на отворено поље и испод мрежа.
Фолије и мреже омогућавају висок степен заштите, али не треба заборавити ни основна агрономска знања као што су правилан избор локације и припрема земљишта, познавање органогенезе и специфичности годишњег циклуса раста и развоја биљке и физиолошке основе функционисања биљака, поручује др Лепосавић.
В. С.
