УСКОРО И ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ДРЖАВНЕ СУБВЕНЦИЈЕ ЗА НАБАВКУ ОПРЕМЕ И МЕХАНИЗАЦИЈЕ У БИЉНОЈ ПРОИЗВОДЊИ
НОВА ПРИЛИКА ЗА ПОВЕЋАЊЕ НАВОДЊАВАНИХ ПОВРШИНА
Суша је узела велики данак пољопривредној производњи и у овој години. Тропске температуре су у протеклом периоду неповољно утицале готово на све пољопривредне културе које нису имале наводњавање, па је сада већ сасвим јасно да се пољопривредна производња у условима све наглашенијих климатских промена више не може ни замислити без савремених заливних система. У овој години су пољопривредници већ имали прилику да конкуришу за републичка подстицајна средства за набавку опреме и механизације за наводњавање (код Управе за пољопривредно земљиште), али како наводи аграрни економиста Радован Шеварлић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, очекује се да ће ускоро Министарство пољопривреде расписати још један јавни позив, али овога пута за набавку опреме и механизације у биљној производњи, којим ће бити обухваћено и аплицирање за подстицајна средства за увођење савремених система наводњавања.
Екстремне температуре (изнад 35°С) праћене неповољним спектром сунчевог зрачења су већ почетком јула нанеле несагледиве последице целокупној биљној производњи у нашој земљи. Нарочито велике штете су претрпеле воћне врсте које су током тог топлотног таласа биле у фенофази сазревања плодова. Тропске температуре су и током овог месеца причиниле додатне штету нашој пољопривреди, значајно умањујући приносе пољопривредних култура и уништавајући добар део летине. У последњих 20 година, како наводе пољопривредни стручњаци, суше су током периода вегетације биле четири до пет пута чешће него у другој половини 20. века, што сасвим јасно указује да овај проблем треба решавати системски.
Како наводи аграрни економиста Радован Шеварлић (ПССС Чачак), екстремно високе температуре сада су постале наша стварност и сасвим је јасно да се у наредном периоду морају интензивирати улагања у заливне системе, где год постоје услови за то. Пољопривреда је најосетљивија када је реч о климатским променама, јер се производња највећим делом обавља под „отвореним небом“. Ранији почетак вегетације, померање фенофаза развоја, смена дугог сушног периода са јаким кишама и олујама праћеним градом само су неки од ризика којима је изложена пољопривредна производња.
– У овој години пољопривредници су већ имали прилику да конкуришу за субвенције државе за набавку заливних система, завршен је конкурс код Управе за пољопривредно земљиште, али се очекује да ће Министарство пољопривреде ускоро расписати јавни позив за набавку опреме и механизације у биљној производњи (преко Управе за аграрна плаћања), што ће пољопривредницима отворити још једну шансу да користе државне субвенције за увођење савремених система за наводњавање на својим парцелама. Конкурс се тек очекује, али пољопривредници могу да набављају све оно што им је потребно за наводњавање и да сачувају рачуне, како би, када им буду одобрене субвенције, могли да остваре повраћај средстава. Захтеви ће се подносити путем Е-аграра – рекао је Шеварлић и додао да ограничавајући фактор за увођење заливних система може да буде вода уколико је нема, а ако је има – улагање се враћа већ у првој години производње.
Наш саговорник је такође навео да постоје и локални подстицаји за набавку опреме и механизације за наводњавање, тако да пољопривредници могу да одаберу где ће да аплицирају за средства подршке при набавци: система „кап по кап“, тифона, пумпи, агрегата за покретање пумпи, фолија за облагање акумулација, цистерни, резервоара за воду… Када је реч о републичким подстицајима, повраћај средстава је од 50 до 65 одсто у зависности од подручја где се парцела налази.
– Пре неколико година је Министарство пољопривреде почело да додељује субвенције и за соларне панеле у функцији система за наводњавање, који се постављају тамо где нема струје. Сада је свима јасно да данас пољопривредна производња не може бити успешна без савремених система за наводњавање. Данас у чачанском крају сви савремени засади воћа имају обезбеђено наводњавање и многи произвођачи су већ користили државне и локалне субвенције за те намене. И пољопривредници који производе поврће на неким значајним површинама већ имају обезбеђене заливне системе, али још увек постоји велика потреба за таквом врстом подршке. Проценат наводњаваних површина из године у годину лагано расте, али је то још увек недовољно. Једино се житарице у нашем крају још увек претежно узгајају у усовима сувог ратарења, па би ту праксу, због све изразитијих климатских промена, у наредном периоду у што већој мери требало мењати – истиче Шеварлић.
В. С.
Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је током 2024. године наводњавано 48.668 хектара пољопривредних површина, што је за 2,3 одсто више него у претходној години. Највећи удео у укупно наводњаваним површинама имале су оранице и баште – са 93,5 одсто, а након њих воћњаци са 5,9 и остале пољопривредне површине са уделом од 0,6 одсто. За наводњавање је током прошле године укупно захваћено 66,74 милиона кубних метара воде, што је за 5,2 одсто више него у 2023. години. Највише воде је коришћено из водотокова (92,8 одсто), док су преостале количине захваћене из подземних вода и осталих извора. Од укупне наводњаване површине, орошавањем се наводњавало 91 одсто, капањем 8,8 одсто, док се површински наводњавало свега 0,2 процента.
