ПРЕРАДА ВОЋА И ПОВРЋА МОЖЕ БИТИ ДОБАР ДОДАТНИ ПРИХОД У ДОМАЋИНСТВУ
ДОМАЋА ЗИМНИЦА И ДАЉЕ НА ЦЕНИ!
Драгачевке су способне жене, кадре да заједно са мушким члановима породице стигну и на њиву и у шталу, а да при томе деца и кућа никада не трпе. Сви су изгледи да своју снагу црпе из предивне, често и помало сурове природе, посебно у зимским месецима, која их окружује и која неком врстом чудесне магије привлачи путнике намернике са свих страна у овај предиван крај. Увек су спремне да померају сопствене границе, да од једног динара направе два и више, јер су изнад свега вредне, марљиве и максимално посвећене раду. Једна од таквих стамених жена је и педесетпетогодишња Снежана Страњанчевић из Живица, која се већ три године, паралелно са свим обавезама у домаћинству, бави и припремањем зимнице, од чега успева да обезбеди и додатне приходе за своју вишечлану породицу.
Снежана живи у домаћинству са супругом Негославом, синовима Ненадом и Небојшом и снахама Маријом и Јованом. Има и четворо унучади. Како наводи, мушки чланови породице су запослени, али се паралелно баве и пољопривредом, која је одувек била веома важан извор прихода у њиховом домаћинству.
– Наша породица се увек бавила пољопривредом, мада имамо само два хектара земље. Производимо јагоду, малину и купину, као и купус и због тога узимамо земљиште и у закуп. И поред свих обавеза које свако од нас у породици има, било у кући или на послу, сви се бавимо и пољопривредом, јер је сваки пар вредних руку на селу драгоцен. По струци сам текстилац, али никада нисам тражила запослење, јер сам након удаје увек имала довољно обавеза у кући и на имању. Рођена сам, иначе, у Кривачи, тамо сам и одрасла и због тога ми сеоски послови никада нису тешко падали. И дан-данас волим село, здраву храну и мир који нас окружује и сматрам да је село права средина за одрастање деце – истиче Снежана.
Ова вредна домаћица каже да је зимницу почела да оставља тек кад су њена мајка и свекрва, због терета година, престале тиме да се баве. Пре тога, због бројних обавеза које је имала, није чак ни покушавала било шта да направи и стави у тегле или флаше, тако да је све што данас зна о остављању зимнице научила користећи рецепте својих старијих комшиница, а волела је много и да експериментише. Показало се да јој то одлично иде и сви који су пробали било шта од њених ђаконија из оставе – имали су само речи хвале. Због тога је пре три године одлучила да зимницу производи и за друге, за људе који немају довољно времена да тај укусни залогај сами себи приуште, а воле све оно што потиче из домаће кухиње. Испоставило се да је то био добар потез.
– Правила сам прво сокове, слатко и џемове од воћа, а касније сам лагано почела да проширујем асортиман. Заједно са тим, расле су и количине зимнице коју сам остављала. Данас производим много више сокова, углавном сирупа за разблаживање, џемова, слатког, ликера… Правим сокове и џемове од шумског воћа, од дрењака, трњина, глога и шипурака, као и купиново вино. Радим и кисели програм, најчешће по наруџбини, али увек свега тога имамо и на лагеру, овде у домаћинству, за наше комшије и пријатеље, али и случајне пролазнике – путнике намернике који долазе у драгачевски крај да се одморе или посете рођаке. Кућа нам је поред асфалта и направили смо посебан објекат у коме излажемо све оно што произведемо. Остављам краставчиће, ајвар, обичну и љуту паприку, шарену салату, туршију… Помажу ми и снајке, али не увек, јер имају малу децу. Имамо свега у понуди, а почели смо да правимо и водњику од дивљег воћа, јер је одлична за подизање имунитета – објашњава наша саговорница, посебно наглашавајући да у овом послу ужива и да јој је у свему томе највећа подршка унука од три и по године, која је врло забавна и радознала, што јој пружа додатну сатисфакцију приликом рада.
Страњанчевићи имају регистровано пољопривредно газдинство, тако да могу да продају производе из домаће радиности. Није увек лако обезбедити све што је неопходно, посебно у годинама попут ове, када је род готово свих пољопривредних култура драстично умањен. Оно што није родило на њиховом имању, морају да набаве, а цене су ове јесени појаке, посебно када је реч о првокласној сировини без које нема ни квалитетне зимнице. Поред тога, ту су и трошкови амбалаже, налепница и етикета, који нису занемарљиви.
– Мада је била лоша година, имали смо сопствене јагоде, малине и купине. Било је и другог воћа у неким мањим количинима, али смо доста тога морали и да докупимо. Паприку за ајвар сам куповала прошле седмице по цени од 180 динара по килограму. Ајвар се доста тражи ових дана, па ћу морати поново да засучем рукаве већ наредних дана. Шумских плодова има довољно, мада се тешко сакупљају, али тај труд се на крају исплати, јер се са таквим џемовима и соковима тешко шта може мерити. Зимница коју остављам нема вештачке додатке. Све је домаће и природно, обрађено како треба, без конзерванса и винобрана, тако да овакву зимницу сви могу да једу. Од скоро сам постала чланица Удружења „Рајка Боројевић“, тако да очекујем подршку и са те стране. Када имате удружење иза себе, имате и неке олакшице, заједно наступате на манифестацијама и сајмовима, што вам умањује трошкове. До сада сам зимницу једино излагала на Сабору трубача у Гучи, а од сада ћу заједно са женама из Удружења посећивати и неке друге манифестације, тако да се надам да ћу своје производе моћи далеко лакше да продајем. Планирам да отворим и фејсбук страницу, на којој ћу моћи да представим своје производе – каже Снежана поносно, откривајући намеру да у наредним годинама прошири производњу, посебно уколико буде успела да обезбеди новац за подизање једног савременог пластеника.
Снежана је пронашла себе у остављању зимнице, а то јој пружа довољно простора и за креативност. Све што уради покушава да унапреди и до сада јој је то увек полазило за руком. Како истиче, зараде има, али јој је увек било важно да цене зимнице буду прикладне, како би било добро и њој и купцима. Флашу млевеног парадајза продаје по цени од 400 до 500 динара, а сеченог 300, колико стаје и тегла киселе паприке. У зависности од којег су воћа прављени, џемови су од 500 до 800, слатко 800, а сокови 700 динара. Ајвар је 1.000 динара (стандардна тегла од 750 грама), јер око њега има највише посла, а ни паприка није јефтина.
Иначе, преукусна домаћа зимница, справљена по рецептима наших бака и на шпорету на дрва, како наводи Снежана,и даље је на цени, јер многи међу нама немају довољно слободног времена да се посвете њеној припреми.
В. С.
