НАЈОПАСНИЈИ АЛЕРГЕН НА СВЕ ВЕЋОЈ ПОВРШИНИ
Амброзија – има је свуда, у двориштима, баштама, на њивама, дуж путева и пруга, на јавним површинама, у болничком кругу… Мада Чачак нема податке о површини и стаништима, јер још нису урађени више пута најављивани мониторинг и мапирање, чињеница је да је амброзија све распрострањенија. Када нема организованог уништавања, само једна биљка може да створи и по неколико хиљада семена! Ова коровска биљка направила је праву инвазију, „потискујући“ са домаћег терена многе друге биљке. Окупирала је њихова места и већ годинама прави велику штету, не само пољопривреди, већ и здравственом систему, јер је један од најјачих алергена. „Коров века“, како је често називају, међу највећим је здравственим изазовима у целој Европи.
Према речима дипл. инг. Гордане Радојичић, саветодавца за заштиту биљака у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Чачак (ПССС), поред рудералних и запуштених земљишта (поред пруга, путева, на насипима, запуштеним двориштима), амброзија расте и у гајеним усевима и засадима (воћњацима, виноградима, баштама, кромпиру, стрним житима, детелини, кукурузу, соји…)
– Ambrosia artemisifolia је једногодишња коровска биљка, пореклом из Северне и Средње Америке. У Европу је донета приликом увоза семена житарица и детелине. Врло је опасна коровска биљка која се инвазивно шири на простору наше земље, а присутна је и на територији нашег града. То је зељаста коровска биљка, висине од двадесет центиметара до два метра. Клија и ниче у априлу и мају при температури 20-22 Целзијуса. Цвета у периоду од јула до септембра. По зрелој биљци се образује од петсто до три хиљаде семенки. Због распореда цветова и смањене сигурности да се женски цветови оплоде ветром, мушки цветови производе огромну количину полена. Једна биљка може произвести преко милијарде зрна полена, а према неким подацима и до осам милијарди – наводи Гордана Радојичић.
Колико је ова биљка „жилава“ говори и податак да семе у земљишту може да очува клијавост и до четрдесет година! Домаће животиње је не користе за исхрану због горког укуса, због чега нема ни природних непријатеља. Уколико се једном појави, а ништа се не предузме за њено сузбијање, шири се огромном брзином. Тамо где је само једна биљка у овој вегетацији, већ следеће године, ако се не уништи, на истој површини можемо затећи „џунглу“. Зато борба против ње није једноставна ни једнократна, упозоравају стручњаци.
– Уништавање амброзије требало би сваке године почети већ крајем маја или почетком јуна, када су биљке величине око двадесет центиметара. Уништава се на неколико начина: агротехничким, механичким и хемијским мерама. Агротехничке мере подразумевају орање, култивисање, тањирање и окопавање усева. Најефикаснији начин сузбијања је механичком методом – чупањем из корена, тамо где се јављају појединачне биљке. Приликом чупања амброзије треба водити рачуна да се ова коровска биљка не меша са дивљим пеленом, јер се јављају на истим стаништима и често расту помешано. На местима где имамо проблем експанзивног ширења и масовну појаву ове коровске биљке препоручује се сузбијање кошењем. Механичко сузбијање је посебно значајно у насељима око стамбених и пословних објеката, школа, дечијих вртића, болница. Кошење треба извести пре отварања цветова, отприлике до половине или до краја јула. Најважније је да се то учини пре сазревања цветова, пре отпуштања полена. Потребно је да се биљке косе до земље, да би се спречило њихово обнављање преко бочних изданака – каже Гордана Радојичић, саветодавац за заштиту биљака у ПССС и додаје да се амброзија може сузбити и хемијским мерама, применом одговарајућих хербицида у усевима и засадима. Она упозорава да употребу хемијских средстава за сузбијање амброзије у насељеним местима треба свести на минимум и приликом примене ових средстава бити врло обазрив.
Концентрација полена амброзије још није повећана, али се удар очекује већ за десетак дана. Посебно јак може бити у првој половини септембра, ако јој временски услови буду погодовали, односно, ако у том периоду не буде кише.
В. Т.
СИМПТОМИ СЛИЧНИ ПРЕХЛАДИ
Амброзија се у народу зове и лимунџик, фазануша, парложна трава, американа. Зрна полена могу „путовати“ и до триста километара. Истраживања показују да је мање од двадесет зрна полена овог алергена по кубном метру ваздуха довољно да изазову здравствене тегобе. Због тога је све више оних који имају алергијску реакцију на овај полен.
Симптоми алергије су слични као код „обичне“ прехладе – црвенило и сузење очију, свраб коже, носа, грла, запушен нос, учестало кијање, кашаљ, главобоља, умор, малаксалост… Разлика је што алергијски симптоми трају дуже од две недеље.
КАКО СЕ ЗАШТИТИ?
У зависности од временских услова, концентрација полена је највећа у јутарњим или у вечерњим сатима. Они који пате од алергија требало би у тим интервалима да избегавају боравак у природи и да затварају прозоре. Препоручују се умивање после доласка из природе, употреба заштитних наочара, спрејева, гелова или неке масне креме за ноздрве, како би се направила механичка баријера…
