ОД ВЕЛИКИХ ОЧЕКИВАЊА ДО НЕИЗВЕСНЕ ЗАРАДЕ!
Пре двадесетак година о боровници се говорило као о великој узданици српског воћарства, па су многи у њој видели добру шансу за зараду. Ипак, као и у свакој новој причи која на први поглед много обећава, испоставило се да ту постоји и друга страна медаље о којој се далеко мање говорило, а то је несигуран пласман овог извозног воћа и недовољна исплативост производње. Познато је да су за заснивање плантаже боровнице неопходна изузетно висока улагања, па је једно од главних питања, које захтева и објективан одговор, колико треба да прође времена да би се исплатила једна таква инвестиција.
Небојша Гавриловић из Слатинске бање подигао је 2018. плантажу боровнице по свим модерним стандардима. Иако по занимању није пољопривредник, допала му се идеја да новац уложи у воћарску културу која би могла његовом домаћинству да обезбеди солидне приходе, јер су о производњи боровнице тих година стизале искључиво позитивне реакције произвођача који су се у нашој земљи већ упустили у тај посао. Како истиче, воћке су брзо почеле да рађају, али никада нису донеле очекивану добит.
– На старту бербе, када стасава нека мања количина боровнице, цена добаци до 1.000 динара по килограму, а када се повећа број гајбица на 200 или 500 – цена јој пада на 300 или 400 динара. На крају бербе сам је продавао и за 200 динара, јер нисам знао шта ћу са њом. Мењали су се откупљивачи, али ситуација се није битније поправила. Било је варијација у цени, све у зависности од сезоне. Прошле године су Ивањичани прошли лошије, јер је заустављен откуп. Ја сам уграбио последњи тренутак да предам преостале количине боровнице по цени од 300 динара. Боље и тако, него да сав труд оде у пропаст. Причам реално. Није то баш испало онако како сам замишљао и како се причало. Кажу људи да може да роди пет, шест килограма боровнице по жбуну. Вероватно може, ако боровница израсте ко липа, али се то, сасвим сигурно, неће догодити. На мојој плантажи су велики жбунови пребацивали четири килограма, али до пет никада нису добацили – рекао је за „Чачански глас“ Гавриловић.
Иако боровница није оправдала очекивања овог слатинског домаћина, ипак, он не планира да обустави производњу. У подизање плантаже (40 ари) је уложио 27.000 евра и тек је сада, како истиче, на некој „позитивној нули“. Можда ће ова сезона за њега бити успешнија, можда се промени и ситуација на тржишту? Све је под знаком питања, али је Гавриловић у једно сигуран – заволео је своју плантажу и тешко би му пало када би морао да одустане од ње, мада су улагања на годишњем нивоу изузетно велика, а исплативост посла, бар за сада, поприлично слаба. Због тога он поручује свима, који желе да се баве узгојем боровнице, да се у то не упуштају уколико нису спремни већину посла да понесу на својим плећима, јер у противном неће остварити зараду. Неопходно је да науче да орезују биљке, да сами тарупирају траву и обављају све друге послове на плантажи. Једино је за бербу потребно ангажовање већег броја радника, јер боровница не може да чека.
Др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство истиче да су се у претходним годинама наши произвођачи и извозници суочили са великим проблемом, јер је крупноћа боровнице постављена као једини критеријум квалитета, док су потпуно занемарени састав, органолептичке карактеристике и све друге особености због којих се ово воће у свету све више користи.
– Треба истаћи да су крупноћу плодова боровнице 16+ као главни критеријум и стандард за откуп наметнули продавци ђубрива и биостимулативних средства, који су најчешће и откупљивачи овог воћа. А да би постигли задате критеријуме, произвођачи су у својим засадима спроводили ригорозну резидбу и појачану исхрану биљака и због тога трпели веће трошкове производње, који нису компензовани већом добити. Због тога су прозвођачи почели да мењају ту наметнуту праксу и да паралелно са тим више пажње посвећују локалном тржишту, где су остваривали бољу цену него у откупу. Значајан број њих је започео и прераду плодова у сокове, џемове и алкохолна пића, а све је пратила и одговарајућа промотивна кампања, па је и продаја ових производа расла – објашњава др Лепосавић, који је, иначе, још 2006. године урадио пројекат о увођењу плантажног гајења боровнице у општини Ариље. Он, такође, додаје да је и пре 2006. године било више покушаја узгајања боровнице на нашем подручју, али да су сви пропали, јер су се произвођачи везивали за кисела земљишта, а ова воћна врста не трпи тешка смона земљишта.
У зависности од године, плодови боровнице у нашим условима сазревају од прве половине јуна до средине августа, а у вишим пределима до почетка септембра. Наша боровница стасава баш у периоду када је нема на европском тржишту. Време сазревања зависи од генетских особина сорте, географске ширине, надморске висине, експозиције терена, климатских карактеристика, примењене агротехнике, а посебно од наводњавања и стања засада. У зависности од врсте садног материјала, први значајнији приноси високожбунастих сорти боровнице које се гаје код нас могу се очекивати у трећој и четвртој години гајења. Пуна родност, у зависности од сорте, стања засада и климатских чинилаца, постиже се од шесте до десете године. Једна од карактеристика високожбунасте боровнице је да плодоноси у гроздовима, при чему плодови немају уједначено време сазревања, што отежава организацију радног процеса бербе. Због наведених чињеница, боровница се у нашим условима бере четири до пет пута у интервалима од пет до седам дана.
Крупноћа боровнице и плава боја нису довољне за њен бољи пласман на тржишту, јер су захтеви купаца неприкосновени. Због тога посебну пажњу треба обратити и на друге критеријуме који се, према речима др Лепосавића, подразумевају када је реч о квалитету боровнице, а то су: уједначена плава боја, присуство воштаног пепељка на читавој површини плода, одсуство механичких оштећења и трулежи, карактеристичан облик и величина, одговарајућа чврстоћа и укус (који не представљају само шећере и киселине, већ скуп свих осећаја карактеристичних за боровницу након конзумирања).
Због нарасле конкуренције на светском тржишту, како наводи др Лепосавић, ствараоци и продавци нових сората боровнице све агресивније инсистирају на промени досадашњег сортимента, јер очигледно имају велики интерес у свему томе, али да их управо због тога никако не треба слепо слушати.
– Уколико неко планира да подигне плантажу боровнице, требало би да се консултује са стручњацима, а не заступницима и промотерима расадника и трговаца из Европе и света. Квалитет плода боровнице зависи, пре свега, од сорте, животне средине и технике гајења, а свака од њих садржи велики број подчинилаца који заједно одређују успех и финансијску корист. Примера ради, многе сорте, не само код боровнице, препоручују се за гајење без икаквог знања о њиховој прилагођености конкретним условима одређеног подручја или локалитета у нашој земљи. Ово је посебно значајно због тога што највећи део наше боровнице бива реекспортован из Холандије, па сортне предиспозиције имају огроман значај за квалитет и његово очување током транспорта до крајње дестинације. Имајући у виду потребу за новим тржиштима (Кина, потенцијално и Индија) која подразумевају дужи транспорт, биће потребно да се животни век плодова са досадашњих 12 до 15 продужи чак и на 30, па и 40 дана, како би могли да стигну до потрошача. То ће изискивати одржавање боровнице у строжије контролисаним условима, а проналазак равнотеже између квалитета и потенцијала старења ће бити још отежанији, јер ће плодови дужи временски период бити изложени неповољним чиниоцима и стресним условима. Када је реч о техници гајења, само одговарајућа припрема супстрата, без обзира да ли се боровница гаји на банковима или у саксијама, представља предуслов успеха у производњи. У пракси је присутно претеривање и у примени минералних хранива, што доводи до погоршања квалитета плода, али истовремено утиче и на финансије произвођача, па због тога треба бити опрезан приликом куповине различитих „турбо“ хранива која агресивно промовишу њихови произвођачи и продавци – саветује др Лепосавић.
Иако званична статистика каже да се боровница у нашој земљи узгаја на више од 8.000 хектара, то не одговара реалном стању. Плантаже овог извозног воћа заузимају тек око 3.000 хектара.
В. С.
