Intervju

ГОРАН МАРКОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „ПЧЕЛИЦА“ ПОВОДОМ 25 ГОДИНА РАДА

 МЕЂУ НАЈБОЉИМА ВЕЋ ЧЕТВРТ ВЕКА

Истрајати квалитетом и упорним усавршавањем понуде у издавачкој делатности, нарочито „осетљивој“ када је реч о деци и школској популацији, упркос општој хиперпродукцији на издавачком тржишту и опадању критеријума, и узрасти до једног од највећих издавача књига за децу је успех вредан пажње. Издавачка кућа „Пчелица“ у том контексту, ове године обележава вредних 25 година постојања и рада, а успех је тим већи, јер није „одлетела“ из Чачка. Бити уважен и успешан издавач из мале средине може се само неспорним квалитетом. А „Пчелице“ то јесу! Власник и директор Горан Марковић за „Чачански глас“ говори о путу дугом четврт века који је превазишао локалне и регионалне оквире и постао видљив на престижним сајмовима света… Књиге ове издавачке куће данас су преведене на скоро 30 језика света!!! У духу назива издавачке куће, желимо им да се роје и медоносе у свом послу још дуго на задовољство и родитеља и деце о чијем образовању и одрастању на најлепши начин брину.

Фото: Горан Марковић

Од радних свески до једног од највећих издавача за децу, а све је почело у ОШ „Милица Павловић“?

-“Пчелице” су први пут објављене 2000. године у оквиру Ђачке задруге Основне школе „Милица Павловић“, у којој смо учитељица Маја Кораксић и ја радили. У то време није било много додатних радних материјала уз уџбенике и Маја и ја смо желели да напишемо радне свеске које ће бити од користи ђацима, али и родитељима и учитељима. Не желим да звучим нескромно, али наше радне свеске су заиста веома брзо, без протежирања и рекламе, саме нашле пут до многих ученика у Србији, а данас их чак користе у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Од 2023. године “Пчелица” је регистрована као засебна издавачка делатност и ето, захваљујући првим радним свескама, могли смо да проширимо издавачки програм и данас смо препознатљиви као један од највећих издавача књига за децу.

„Тајна“ трајања “Пчелице”?

-Заиста је реткост да радни материјали трају толико дуго и настављају свој живот од генерације до генерације ученика. Преживели смо бројне измене школских програма и регулатива за две и по деценије. “Пчелице” су и данас најтраженији додатни радни материјали и пример добре литературе у пракси, иако на тржишту књига сада има на претек разних материјала за ђаке. Верујем да је кључ успешности “Пчелица” њихов садржај, јер Маја и ја смо уложили своје методичко знање, искуство у настави, идеје, креативност да “Пчелице” изгледају баш тако и да после 25 година и даље буду у ђачким рукама.

Фото: Горан Марковић

Издвојте неке лепе тренутке “Пчеличиног” лета.

-Највише су нам значиле лепе речи ученика у писмима и мејловима које и данас добијамо, као и утисци колега којима су корисне у раду. Потврду о квалитету Пчелица смо добили од Министарства просвете које их је тада одобрило као помоћно наставно средство. Лепо је угледати Мајине и моје ауторске првенце у излозима књижара и на школским клупама, чак и после толико година. Недавно ми се догодило, када сам имао гостовање на Учитељском факултету у Никшићу, да ми приђе студенткиња и каже да смо јој Маја и ја узори у струци којом ће се бавити. То су ти посебни тренуци када добијете потврду да вреди оно што радите.

Ипак, Ваш рад су током 25 година пратиле и тешкоће, па и нека разочарања?

-Најтеже је увек у својој средини. Да будем искрен, неке колеге нам никад нису „опростиле“ “Пчелице”, али је било и много сјајних колега који су нас подржали и поносни су што смо њихови суграђани. Са друге стране, није било лако из унутрашњости наћи своје место међу великим издавачима у Београду и то је тек посебна прича. У суштини, највећа разочарања су била у људе и лично се кајем што сам појединцима дао прилику да буду део “Пчелице”. Ваљда је тако у сваком послу, али лоша искуства су ме ојачала и приоритет су ми сви они који су годинама пријатељи, сарадници и права подршка.

Са „Пчелицом“ редовно излажете на престижним сајмовима књига у Европи, најчувенији је онај у Болоњи, наговестили сте нам и излазак на инострано тржиште. Где Вас преводе, у којим земљама света се још могу читати Ваша издања?

– На то питање баш могу да вам се похвалим. Само у текућој години успоставили смо сарадњу са издавачима из десет држава тако да сада број језика на које преводимо наше књиге је близу тридесет. Читају нас деца у Русији, Француској, Немачкој, Турској, Португалу, Италији, Шпанији, Пољској, али и у далеким земљама, Кини, Монголији, Вијетнаму, Замбији, Танзанији и др.

Четврт века у издаваштву је успех по себи у околностима када се све мање чита, а конкуренција и интернет бујају. Осим трајања, Ваша издавачка кућа добила је и низ престижних награда, помените најзначајније и шта су Вам оне донеле у погледу развоја посла?

– Заиста их има много. Бројне сајамске награде у Београду, Новом Саду, Нишу, Подгорици, Бањалуци, затим награде дечје књижевности “Змајевих дечјих игара”, “Политикиног забавника”, десетине награда “Доситејево перо”, али и међународна признања из Русије, Немачке, Бугарске и др. Све награде су биле нематеријалне. То су друштвена признања, представљају подстицај за даљи рад и подижу углед у струци.

Као образовани просветни радник и педагог реците – зашто је важно читати?

– Поставили сте суштинско питање. Значај читања за развој личности, њене интелигенције, опште културе, развоја слободног критичког мишљења је немерљив. Једноставно речено, не можете прескочити књигу и очекивати да ћете истински обогатити свој живот и допринети развоју друштва. Можда делује да нас тренутне околности разуверавају у то, али време увек на крају покаже да оно што је плитко брзо испари. Зато саветујем младе родитеље да читају деци и навикну их на књигу, ако желе да сутра њихово дете постане слободоуман и честит човек који поседује знање и истинске животне вредности.

Како обележавате јубиларну годину, посебним издањима, наградама, новим плановима?

– Скромно обележавамо четврт века нашег рада, јер није време за славља већ за рад и борбу за опстанак. Имаћемо много нових издања на Сајму књига у Београду и том приликом ћемо окупити наше дугогодишње сараднике и наздравити за досадашњи и даљи лет “Пчелице”.

И на крају, уз све честитке, где је “Пчелица” сада и где је видите у будућности?

-Овде је веома неизвесна садашњост, тако да је веома незахвално причати о плановима за будућност. Маја ради у школи као учитељица, али нам и даље помаже и повремено пише за “Пчелицу”. Она је мој пријатељ, сарадник и саборац и само она зна кроз шта смо све прошли. Сада су радне свеске само део нашег издавачког програма и у овој фази живота са уживањем пишем романе, сликовнице и стрипове за децу. Ипак, размишљам о дигиталним верзијама “Пчелице”, а када прођу сва ова друштвена превирања, која се одражавају и на школу и књиге, можда ћу размишљати и о “Пчеличиним” уџбеницима у којима бисмо Маја и ја уткали учитељски стил рада и сва наша знања и искуства стечена у струци. 

НАЈТРАЖЕНИЈА ИЗДАЊА

Верујем да је тешко издвојити, ипак, било би занимљиво која издања или наслови су за ових 25 година били најтраженији, најпродаванији, који су круна Вашег издаваштва?

– Радне свеске “Пчелице” су убедљиво најтраженија издања у области образовне литературе. Дела дечје књижевности која издвајам су: едиција књига Слободана Станишића “Деца читају српску историју”, серијал мојих сликовница о Арчију и Дори, књиге Николете Новак “Приче из шуме” и “Пријатељи из саване”, затим “Бела грива”, “Дневник Ане Франк”, “Ми деца са станице Зоо” и многи други наслови. Поменуо бих да смо на наше тржиште први започели да пласирамо књиге за бебе и једна од најпопуларнијих едиција је “Бебин додир”.

Зорица Лешовић Станојевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.