АЛЕКСА ЈОЦОВИЋ, ДРУГОПЛАСИРАНИ ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ГИМНАЗИЈЕ
ДО СВЕСТРАНЕ ЛИЧНОСТИ, УЗ СВЕСТРАНА ИНТЕРЕСОВАЊА
– То што сам изабран међу најуспешније у оваквој генерацији за мене је посебна част. Не само да смо се истакли у интелектуалним делатностима, већ смо, што је много важније, показали велику зрелост, саосећајност и заједништво. То што сам део те заједнице додатно увећава важност овог, за мене, великог одликовања – представља нам се Алекса Јоцовић, другопласирани ученик овогодишње генерације гимназијалаца.
Алекса не пропушта да помене да је похађао Основну школу „Вук Караџић“, где је уз велику подршку свог одељенског старешине Наташе Јечменић, пошао путем знања. Након тога, уписао је природно-математички смер у Гимназији, а четири године су, каже, исувише брзо прошле:
-Почетак гимназијског школовања био је као и сваки почетак. Није било лако међу 30 нових људи, са новим професорима, у новом простору. Али, како то увек и бива, с временом смо заволели гимназијске ходнике, а људе у њима сматрали својима. Академске потешкоће биле су минималне, иако се поткрала која неочекивана оцена, убрзо је све кренуло својим током.
Пут до успеха који је постигао, признаје, није био лак:
-Много времена, труда и рада је уложено. Међутим, тај рад није био мукотрпан. Кроз школовање бавио сам се различитим предметима – од изразито природних наука, као што су математика, физика и биологија, до потпуно другог краја спектра: српски језик и језичка култура, књижевност и енглески језик. Из наведених предмета сам учествовао на бројним такмичењима свих нивоа, али ни остали нису мање битни. Баланс између различитих дисциплина је за мене од изразитог значаја. На тај начин се постиже свестраност личности и обезбеђују се неопходни квалитети за бављење било којим послом у будућности. Као што књижевник мора у неком моменту имати систематичан и рационалан приступ свом раду, тако ће и математичар морати својим речима да искаже сопствени рад. Свестраност је та која омогућава потпун доживљај.
Наравно, овакав исход не би био могућ без подршке коју је, искрено каже, имао на сваком кораку, како од породице, тако и од другара и наставника:
–Моја породица увек је била уз мене и моје одлуке, а да никада од мене никакав успех нису захтевали. Међутим, од највећег значаја била је подршка мог најбољег IV-1, са нашом разредном Зорицом Новковић, професорком биологије, на челу. Формирали смо јако присну заједницу, пуну разумевања, подршке, и пре свега, шале и доброг дружења. Појединачне успехе ишчекивали смо и славили као заједничке. Свако од нас посебан је и другачији на свој начин, али можда баш зато тако добро и јединствено функционишемо. Једни другима смо били ослонац у тешким тренуцима и највећа подршка у оним срећним. Част ми је што сам учионицу делио са оваквим људима четири године. Ту су и врсни професори наше школе, који су свакодневно били ту за нас. Посвећено су се бавили својим предметом и трудили се да и нама дочарају лепоту истог. Са великим ентузијазмом дочекивали су оне са жељом за већим знањем, док су оне мање заинтересоване разумевали и храбрили у даљем раду. Иако су сви професори имали улогу у нашем развоју, како колективном, тако и индивидуалном, посебно бих истакао професорку српског језика и књижевности Биљану Бојовић, чије ће ме лекције, и стручне, и животне, пратити кроз живот.
Сваки школски успех, прича Алекса, био му је вишеструко улепшан због друштва, а сваки неуспех умањен њиховом подршком. Школовање ће наставити у Београду, а чачанска Гимназија ће му заувек остати у срцу:
-То је школа која представља темељ и могућност за невероватно академско остварење, али и за, што је још важније, формирање важних животних међуљудских односа. Сада, на крају овог јединственог поглавља, припремамо се за даљи живот. Све смо ближи стварном свету, што није увек лако. Али, мислим да смо и више него довољно припемљени за оно што будућност носи. Свој пут планирам да наставим на Електротехничком факултету у Београду, за који нисам морао да полажем пријемни испит због прошлогодишње награде на Државном такмичењу из математике. Уз велику неизвесност коју сви осећамо, радујем се том новом поглављу у животу. Пред нама су велика врата будућности, али ћемо заувек памтити период који смо заједно провели у овој школи посебног духа.
Приредила: Г. Домановић
