ПУНОЛЕТСТВО „СРПСКОГ ПАБА“
Култни „Српски паб“, место које је постало симбол локалне музичке културе и добре забаве, постаје пунолетно. Кроз непуне две деценије, у „Пабу“ су наступали бројни бендови стварајући незаборавне вечери и праву рокенрол атмосферу. Поред добре музике, свирки и концерата, организоване су и бројне изложбе фотографија, промоције књига, стендап наступи, паб квизови и разна такмичења и турнири. Прослава 18. рођендана, која је ове седмице обележена са неколико догађаја и концерата, била је повод за разговор са Жаном Ненадовић, задуженом за односе са јавношћу. На вечерашњој (29. август) журци пријатељи локала дуваће рођенданске свећице са жељом – за још много година!
Пуних 18 година „Српски Паб“ сваког викенда организује свирке, а било их је више од три хиљаде. Како је настала идеја да отворите локал који ће неговати музичку уметност, пре свега, рок културу?
– „Српски паб“ је отворен пре 18 година као мала пивница, са идејом да обједини добар провод и музику уживо. У почетку је био место окупљања локалних музичара и љубитеља рок културе, а брзо је стекао репутацију простора где пријатељство, музика и опуштена атмосфера иду „руку под руку“. Од раних дана „Паб“ је постао симбол музичког и културног живота. И даље ће остати веран моделу разноврсне понуде, а уз клупске свирке, радо промовише младе и ауторске бендове.
ФЕСТИВАЛ ПРИЈАТЕЉСТВА И ДОБРЕ ЕНЕРГИЈЕ
„Српски паб“ је у Србији познат и по Рок фестивалу, на коме су наступали многи познати бендови…
– Реализовали смо још једну идеју под називом „ПРиЧА“. Ова скраћеница обједињује три речи: Пиво, Рок и Чачак и представља маратонски програм фестивалског карактера са понудом најјачих ауторских бендова. Фестивал „ПРиЧА“ је први пут одржан у Улици браће Глишића, испред „Српског паба“, у септембру 2012. године. За шест сати врхунског рокенрола и пред више од 2.500 људи на улици побринули су се „Освајачи“, „Група 357“, „The Trigger-Band“, „За Џ“, „Крвна група“, „Одговор“, „Веселе 80“-те, „Дигитална драга“, као и специјални гост Радомир Михајловић Точак. „Српски паб“ је подстакао комплетну сцену у Чачку, како рокенрол, тако и остале жанрове, који су проистекли из њега. „Паб“ има око себе читаву „војску“ људи, који својим радом и креативношћу доприносе да ова рокенрол ПРИЧА живи и опстаје упркос трендовима.
Менаџмент локала и организатори Фестивала „ПРиЧА“ посебно су посвећени афирмацији младих бендова…
– Нарочито смо поносни на чињеницу да је на бини у „Пабу“ наступио и велики број младих бендова. Некима смо помогли да сниме албум или спот. Трудимо се да им будемо подршка, а они су нама инспирација. Тако је и дошло до идеје да се покрене Фестивал „ПРиЧА“, за који добронамерни људи говоре да није само музички фестивал, већ и фестивал пријатељства и добре енергије.
„КАД ЈЕ ТЕШКО, ПОЈАЧАМО ЉУБАВ“
Поред музичког програма, организујете промоције књига, изложбе фотографија, стендап наступе, интерактивне позоришне представе и остале уметничке догађаје...
– Од самог почетка „Паб“ је имао посебан утицај на локалну заједницу због начина рада и разноврсности понуде културних и забавних садржаја. У овом јединственом простору одржана је промоција књига „Фајронт у Сарајеву“ и „Солунска 28“, чији аутор је Ненад Јанковић, познатији под именом Др Неле Карајлић, затим промоција књиге „Успоменар 212“, истакнутог позоришног и филмског глумца Милана Цаци Михаиловића, „Како (ни)је пропао рокенрол у Србији“, аутора Душка Антонића и тако даље.
Опуштеној атмосфери доприноси и пријатан амбијент који красе и посебне фотографије…
– Зидове красе фотографије, као поклони најистакнутијих српских рок фотографа, а то су: Брајан Рашић, Wood, Александра Игњатовић и Алекса Станковић. Посебна част „Пабу“ је указана када је од Табија добио на поклон златну плочу „Црна дама“, легендарне групе „Смак“, која је окачена на зиду, у делу локала названом „Смак ћоше“, а који је украшен фотографијама групе „Смак“ и клавиром, који је такође поклон од Табија. Најлепше успомене у „Српском пабу“ су везане за дружења са Борисом Аранђеловићем, певачем групе „Смак“, који је био велики боем и диван пријатељ. Његова величина се, између осталог, огледала и у томе што је увек осмехом и љубазношћу реаговао на младе и стрпљиво им одговарао на питања, фотографисао се са њима, делио аутограме и причао вицеве и анегдоте. Борис је први пут дошао у „Паб“ са Биском, а касније је често доводио своје пријатеље из Лондона.
Можете се похвалити сјајним пунолетством, оствареном визијом у првих 18 година. Шта даље, који су планови?
– Верујем да смо доста напредовали током ових 18 година. Уложили смо много енергије и љубави у ово што радимо, спојили смо лепо и корисно тако да делује као да је лако и да је све забава, а било је тешких тренутака, као и у сваком послу. Верујем да смо као друштво у веома тешкој ситуацији у овом тренутку, али се искрено и не сећам да је некад владало благостање. Увек су биле неке тензије, ратови, епидемије…, а живот пролази. Зато и кад је тешко, у „Српском пабу“ појачамо љубав и провлачимо културу, лагано и спонтано, између јутарње кафе и вечерњих свирки. Трудимо се да гостима буде пријатно, акценат стављамо на љубазност и квалитет услуге. Планове имамо, али их не откривамо, већ лагано један по један остварујемо спонтано и без форсирања.
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
ПЕСМА, КАО ОМАЖ „СРПСКОМ ПАБУ“
У част пунолетства, „Паб“ је добио и своју званичну песму, коју је написао музичар и аутор Зоран Младеновић – Киза Блуза. Песма је омаж „Српском пабу“, али и свим оним људима, тренуцима и причама које су га обликовале, каже саговорница „Гласа“.
ПРИЧА О ПРИЈАТЕЉСТВУ
– „Не постоји реч за старе пријатеље, који су се тек срели“, рекао је Џим Хенсон. Овај цитат описује осећај који смо имали приликом сусрета са Дамиром Комненовићем, фронтменом бенда „Whiteheads“ из Ријеке. Као представник старе гарде рокенрола, са манирима вредним сваког поштовања, поделио је са нама занимљиве приче из времена златног доба рок музике. Дамир је заједно са својим бендом први пут наступао у Чачку у оквиру Фестивала „ПРиЧА“ на коме су имали занимљив перформанс. Приватно је добар пријатељ са чувеним Ian Paice, бубњарем групе „Deep Purple“, па је „Српском пабу“ поклонио његове потписане палице, урамљене заједно са кратком причом о концерту у Београду, 1975. године, када им је „Смак“ свирао као предгрупа. Поклон смо одушевљено прихватили и с радошћу га чувамо на зиду у „Пабу“ – нагласила је Жана Ненадовић.
ЗАСТАВА „ПАБА“ НА МАТЕРХОРНУ И УХУРУ
Клуб ектремних спортова „Armadillo“ из Чачка је два пута изнео заставу овог локала на Матерхорн врх који је и данас један од највећих изазова за све планинаре света. Застава са логом „Паба“ завијорила се и на највишем врху Килиманџара, Ухуру, наводи наша саговорница.
