Др Тијана Антин Павловић, дечији и адолесцентни психијатар
Ментално здравље деце и младих – како да га препознамо, сачувамо и ојачамо
Ментално здравље деце и младих није само питање одсуства болести или проблема, оно представља способност детета да разуме и изрази своја осећања, да се носи са изазовима свакодневног живота, да гради односе, учи, игра се и осећа сигурно у себи и свету који га окружује.
Здраво ментално функционисање, истиче др Тијана Антин Павловић, дечији и адолесцентни психијатар, гостујући лекар у Поликлиници „Парк“, значи имати унутрашњу снагу да се после тешкоће поново усправимо, да се прилагодимо променама и да потражимо помоћ када нам је потребна:
-Управо зато ментално здравље, почиње код куће. У атмосфери сигурности, љубави и прихватања дете учи да је вредно само по себи. Када зна да сме да погреши, а да притом не губи љубав родитеља, у њему се гради самопоуздање и емоционална стабилност. Дете које није вољено само због успеха, лакше подноси неуспехе, стрес и разочарања јер зна да његова вредност не зависи од постигнућа.
На ментално здравље деце и младих утичу бројни фактори, породична динамика, квалитет односа са родитељима и вршњацима, захтеви школе, притисци друштвених мрежа, животне промене и губици, али и биолошка осетљивост. Када су деца дуго изложена стресу, конфликтима, занемаривању емоција или нереалним очекивањима, њихова унутрашња равнотежа може бити нарушена, често тихо и неприметно.
– Повлачење, губитак интересовања за ствари које су раније волела, раздражљивост, промене расположења, проблеми са сном и апетитом, пад школског успеха или телесне тегобе без јасног узрока често су језик њиховог унутрашњег света. И управо зато те сигнале не треба умањивати или игнорисати – каже др Тијана Антин Павловић.
Родитељи имају незамењиву улогу у очувању и јачању менталног здравља детета. Када дете осећа да га родитељ заиста слуша, чак и онда када говори о ономе што одраслима делује као „ситница“, оно учи да су његове емоције важне и да није само у ономе што проживљава. Границе, када су постављене са разумевањем и доследношћу, дају детету осећај сигурности, оне, истиче Антин Павловић, нису казна, већ оквир у којем дете учи како да се сналази у свету:
-Похвала труда, а не само резултата, помаже детету да развије отпорност и храброст да покушава поново, чак и када погреши. Дете које зна да грешка не значи губитак љубави лакше се суочава са изазовима и фрустрацијама. Када децу учимо да говоре о емоцијама и када им покажемо да туга, страх, бес и разочарање нису срамота, већ део живота, ми им дајемо моћан алат за емоционално здравље. Право да се осећа оно што се осећа отвара пут ка тражењу помоћи онда када је она потребна. У свету пуном екрана и брзих садржаја, ништа не може заменити заједничко време, разговор, игру, шетњу, смех. Управо у тим тренуцима настаје осећај повезаности и сигурности који дете носи са собом кроз цео живот. И најзад, родитељи су најважнији модели. Начин на који се носе са стресом, грешкама и емоцијама, дете свакодневно посматра и учи. Смиреност, отвореност и спремност да се потражи помоћ постају и дететове стратегије за живот.
Ако приметите да се дете повлачи, губи интересовање или се мења, немојте чекати. Обраћање психологу или психијатру није знак слабости, то је израз љубави, одговорности и бриге.
-Као што не оклевамо да потражимо лекара за телесне проблеме, тако треба да бринемо и о емоцијама, јер оне су темељ сваког здравог одрастања. Начин на који дете данас учи да разуме себе, своје емоције и односе са другима, обликује особу каква ће сутра постати. Свака реч утехе, свако саслушано питање и свака пружена сигурност уграђују се у унутрашњи свет детета као темељ на којем ће градити своје самопоуздање, отпорност и способност да воли и буде вољено. Када детету дамо простор да буде оно што јесте, са својим страховима, грешкама и сновима, ми му дајемо и снагу да се једног дана носи са животом без страха од сопствених емоција. Здраво детињство ствара здраве одрасле, бринимо о менталном здрављу, јер оно почиње у детињству – закључује др Тијана Антин Павловић, дечији и адолесцентни психијатар, гостујући лекар у Поликлиници „Парк“.
Приредила: Г. Д.
