SCENOGRAFIJA U SLICI I SLIKA U SCENOGRAFIJI
U izložbenom prostoru Galerije “Risim” do 1. juna ljubiteljima umetnosti i filma biće dostupna autorska izložba Katarine Dukanac Stevlić, pod nazivom “Risim scenograf”, koja će ovoga puta svetlost “baciti” na značajan scenografski rad čačanskog umetnika Bogića Risimovića Risima i njegove doprinose u svetu filma. Pored ostalih umetničkih ostvarenja koja su do sada bila u prvom planu, Risim se bavio i scenografskim radom, a tragovi ovog polja njegovog stvaralaštva sačuvani su u zbirci Umetničke galerije “Nadežda Petrović”.
Izložba “Risim scenograf”je umetničko-dokumentarnog karaktera i podeljena je na više celina od kojih su neke grupisane prema filmskim ostvarenjima, dok postoje i celine koje se ne odnose samo na ovaj rad, već i na šire kreativne dosege koji su pratili snimanja filmova. Centralno mesto postavke čine scenografska rešenja iz kultnih filmskih ostvarenja nastalih tokom saradnje sa rediteljem Purišom Đorđevićem: “Jutro”, “Podne”, “Kros Kantri”, “Biciklisti”, “Skerco”. Osim navedenih, izložena su i Risimova scenografska rešenja za film “Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji”,reditelja Bate Čengića, kaže Branko Ćalović, direktor Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, podsećajući da se ove godine obeležava 95 godina od rođenja i 35 godina od smrti čačanskog umetnika Bogića Risimovića.
– Izložba će predstaviti i prezentaciju skica, crteža i fotografija koje svedoče o njegovom scenografskom radu, a nalaze se u fondu Umetničke galerije “Nadežda Petrović”. Cilj izložbe je prezentacija već obrađenog materijala, koji je većim delom dokumentarni, a ujedno na taj način ćemo se podsetiti Risima, kao dobitnika “Zlatne arene” u Puli 1970/71. godine, za scenografiju za film “Biciklisti”, režisera Puriše Đorđevića. Deo radova će biti predstavljen u digitalnom obliku. Prateći program izložbe podrazumevaće prikazivanje filmova u kojima se nalazi Risimovo scenografsko ostvarenje i predavanja koja će dati sadržajniji uvid u njegovo stvaralaštvo, naravno ako epidemiološki uslovi to dozvole. Izložba je rezultat istraživačkog rada istoričara umetnosti Katarine Dukanac Stevlić, koja je obavljala stručnu praksu preko Nacionalne službe za zapošljavanje i koja je ovim stručnim radom polagala ispit za sticanje stručnog zvanja kustos – rekao je direktor Ćalović, dodajući da je kustos izložbe muzejski savetnik Julka Marinković.
Izložba se sastoji iz osam celina. Šest se odnosi na filmove za koje je radio scenografiju, jednu čini materijal pozajmljen za potrebe izložbe iz Jugoslovenske kinoteke, Programskog arhiva RTS-a, Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis” (Zavičajnog odeljenja i Digitalne biblioteke) i sa sajta “Istorija Čačka”, a jednu portreti glumaca koje je Risim crtao za vreme snimanja.
– Izložba je umetničko-dokumentarnog karaktera, mada je teško povući jasnu granicu, jer je u pitanju materijal koji nije lako svrstati u jednu od ove dve kategorije. S jedne strane, ono što je umetničko (poput portreta glumaca ili gotovih scenografskih rešenja) je ujedno i dokumentarno i obrnuto. Na dokumentima poput knjiga snimanja ili fotografija nalaze se skice ili beleške koje su delo umetnika. Značaj organizovanja ovakve izložbe je višestruk i Umetnička galerija “Nadežda Petrović” je taj značaj prepoznala. Cilj postavke je da se prikaže deo galerijskog fonda koji do trenutka pisanja rada za polaganje stručnog ispita nije bio detaljnije izučavan, samim tim ni prezentovan, ali i da se ukaže na još jednu granu umetnosti kojom se Risim bavio. Takođe, Galerija je dala mogućnost i priliku meni kao tek svršenom kustosu da se afirmišem i na tome sam kolegama, pre svega mentoru Julki Marinković, i direktoru veoma zahvalna – kaže za naš list Katarina Dukanac Stevlić.
SVESTRANA UMETNIČKA LIČNOST
Bogić Risimović Risim je bio svestrana umetnička ličnost. Najpoznatiji je kao slikar, mada je bio i ilustrator, esejista, dizajner tepiha za fabriku tepiha u Ivanjici, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, ali i scenograf. Radio je kao scenograf za pet filmova Puriše Đorđevića. Za scenografiju za film “Biciklisti” je dobio “Zlatnu arenu” na 17. Filmskom festivalu u Puli, a film “Skerco” je prikazan tek 1994. godine, podseća autorka izložbe.
– Risim se sa Đorđevićem odlično razumeo, imali su iste poglede na umetnost, dopunjavali su se, što je rezultiralo zajedničkim radom. Risimu je bavljenje scenografijom izuetno značilo za kasnije slikarsko stvaralaštvo, dok su mu i zakoni slikarstva pomogli u kreiranju scenografije. Bio je vrlo studiozan u tim poduhvatima kreiranja scenografskih rešenja. O tome svedoče blokovi za crtanje koji su prepuni skica, manje ili više detaljnih, ali i precizno, arhitektonski date skice, na primer “Krematorijuma” ili spomenika, objekata koji su građeni specijalno za potrebe filma “Kros Kontri”. Tu je i ne mali broj papira koji skicama prate razvoj jedne ideje. Posebno je zanimljivo da su u zbirci, a i stavljene su u postavku, fotografije određenih predela ili ulica na kojima je flomasterom Risim vršio intervencije. Na njima je docrtavao, dopisivao ono što će činiti scenografiju filma. Te fotografije, pored toga što pokazuju njegov način rada, prikazuju i predele i ulice koje svedoče o jednom vremenu i istorijski su značajne – naglašava Katarina Dukanac Stevlić.
DOPRINOSI U SVETU FILMA
Risim se nije predugo zadržao u svetu filma, bar ne kao radnik na njemu, ali dovoljno da ostavi značajan trag. Interesantno je da je za film radio i kao slikar, kada su ga “Slobodarske filmske svečanosti”u Sopotu angažovale 1973. da naslika tri slike, koje su dodeljene kao nagrade na festivalu, kaže naša sagovornica i dodaje:
– Međutim, skice i rešenja koja se nalaze u zbirci Umetničke galerije su izuzetno dragocene, ne samo zbog upotpunjavanja slike o Risimovom umetničkom radu, već i shvatanja kako su nastajala njegova slikarska ostvarenja. Poznato je da su kroz istoriju slikari često bili i scenografi, tako da su ta dva zanimanja često bila neodvojiva. Scenografija u slici i slika u scenografiji. To je bio rezultat, pa tako ni Risim nije odstupao. Verujem da bi taj odnos bio vredan razmatranja i u teoriji scenografije, pa je tako francuski scenograf Leon Barsak prepoznao vrednost Risimovog scenografskog rada i upisao ih u svoju knjigu “Le décor de films: 1895-1969”. Zanimljivo je i da na internet pretrazi uz Risimovo ime stoji zanimanje scenograf.
LOGIČAN SLED DOGAĐAJA…
Autorka izložbe je osnovnu školu i Gimnaziju završila u svom rodnom gradu Čačku, a osnovne (2015) i master studije (2018) istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu:
– Na studijama istorije umetnosti ne postoje smerovi za koje se posle prve godine opredeljujete, pa tako do kraja studija ostajete na opštem znanju. Ipak, smatram da sam se opredeljenjem na kojoj katedri ću diplomirati, a zatim i masterirati, ipak opredelila za oblast koja će mi biti primarna u budućem kustoskom radu, a to su muzeologija i heritologija. Kako sebe vidim kao budućeg muzejskog radnika, odabir katedre, koja se grubo rečeno bavi naukom o muzejima i nasleđu, mi je bio logičan.
Državni ispit i zvanje kustosa stekla je u junu 2020. godine, a u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” je radila stručnu praksu koja je bila neophodna da bi polagala stručni ispit.
– To je značilo i da napišem rad sa temom koja se tiče fonda Galerije. S obzirom na to da sam još kao gimnazijalka bila član Glumačke radionice Doma kulture, a kasnije kao student i član Akademskog pozorišta “Branko Krsmanović Krsmanac” i da je moja prva želja za upis na studije bila upravo gluma, nije čudno da su se teme koje sam izabrala za maturski, a zatim i diplomski i master rad ticale filma i audio vizuelnog materijala na izložbama. Kada sam došla u Galeriju da bih radila stručnu praksu, u razgovoru sa mentorom, muzejskim savetnikom Julkom Marinković došla sam do saznanja da se u Galeriji nalaze nacrti u vezi sa senografskim radom Bogića Risimovića Risima i to je bilo dovoljno da se za njih zainteresujem… Ne mogu da kažem da o izložbi nisam razmišljala još dok sam istraživala i pisala rad za stručno zvanje. Ona je došla kao logičan sled događaja. Mentor mi je dala zeleno svetlo da plan za izložbu predložim na sastanku za sastavljanje godišnjeg plana, dok su direktor i ostale kolege prepoznale značaj njenog organizovanja i taj predlog usvojile. Tako je i došlo do njene realizacije – objašnjava Katarina Dukanac Stevlić.
Prošlog četvrtka, 1. aprila, usled nepovoljne epidemiološke situacije, izložba je otvorena samo u prisustvu Risimove porodice i medija, a publici će biti dostupna za pojedinačne posete do 1. juna.
Nela Radičević
Foto: Vlade Duba
SESTRA VERA: “OSTAVLJAO JE TRAG ZA SOBOM, UVEK”
– Bilo nas je troje dece. Ja sam najmlađa, najstariji brat je rođen 1924, a Boško je rođen 1926. godine. Kao mala sam najviše vremena provodila sa njim, jer me je on čuvao. Boško je kao dete imao naklonosti ka slikarstvu, voleo je da crta. Gde god bi našao papir, on bi nešto crtao. Ostavljao je trag za sobom, uvek. Učiteljica Mica Lazović je mami rekla: “On će vam biti veliki umetnik” – izjavila je Risimova sestra Vera Duba, pohvalivši profesionalni odnos Umetničke galerije “Nadežda Petrović” i Grada Čačka prema legatu, odnosno, prema kulturnom nasleđu. Inače, samo u poslednje dve godine izložba Bogića Risimovića Risima je predstavljena u Galeriji RTS-a i u rekonstruisanom objektu Galerije “Risim”, sa novom stalnom postavkom koju je priredila Julka Marinković, istoričar umetnosti i muzejski savetnik, a ove godine Galerija se osvrnula i na njegov opus van likovnog stvaralaštva.
